DB košnica – kompletan vodič za početnike i pčelare
DB košnica, poznata i kao Dadant-Blatt ili Dadan-Blatova košnica, jedan je od najpoznatijih i najduže korišćenih tipova košnica u našem regionu. Mnogi pčelari je cene zbog velikog plodišnog rama, dobrog zimovanja pčelinjeg društva, preglednog rada u plodištu i praktičnih polumedišta za med.
Ipak, DB košnica nije čarobno rešenje sama po sebi. Ona može biti odlična u rukama pčelara koji razume razvoj pčelinjeg društva, zna kada treba suziti ili proširiti prostor i ume da proceni trenutak za dodavanje polumedišta. Ako se sa njom radi napamet, i DB košnica može pokazati iste probleme kao bilo koji drugi sistem: rojenje, slabo zimovanje, previše vlage, manjak hrane ili slabu produktivnost.
U ovom vodiču saznaćete šta je DB košnica, od kojih se delova sastoji, koje su najčešće dimenzije, koje su joj prednosti i mane, kako se razlikuje od LR košnice, kako se sa njom radi tokom sezone i na šta posebno treba obratiti pažnju pri kupovini.
Sadržaj članka
- Šta je DB košnica?
- Zašto pčelari biraju DB košnicu?
- Osnovni delovi DB košnice
- Najčešće dimenzije DB košnice i ramova
- DB košnica sa 10 ili 12 ramova
- Prednosti DB košnice
- Mane i izazovi DB košnice
- Kako se radi sa DB košnicom tokom sezone?
- Kratak sezonski kalendar rada
- DB košnica u odnosu na LR košnicu
- Na šta obratiti pažnju pri kupovini?
- Česta pitanja o DB košnici
Šta je DB košnica?
DB košnica je nastavljača košnica kod koje se plodište najčešće sastoji od jednog visokog tela sa velikim ramovima, dok se med obično skladišti u polumedištima iznad plodišta. U praksi se najčešće sreću varijante sa 10 ili 12 ramova u plodištu.
Za razliku od LR košnice, kod koje pčelar često radi sa više nastavaka iste ili slične visine, kod DB košnice se filozofija rada više oslanja na jedno veliko plodište i lakša polumedišta. To znači da pčelar često radi pregled po ramu, kontroliše prostor u plodištu i pravovremeno dodaje medišta kada krene jača paša.
DB košnica je posebno zanimljiva onim pčelarima koji žele da pčelinje društvo ima veliko i stabilno plodište, a da se med za vrcanje uglavnom nalazi u polumedišnim ramovima, koji su lakši za rad od punih velikih ramova.
Zašto se DB košnica toliko zadržala u praksi?
DB košnica nije nova moda u pčelarstvu. Njena snaga je u tome što se oslanja na nekoliko praktičnih osobina koje pčelarima zaista znače u svakodnevnom radu.
- Velik plodišni ram daje matici dosta prostora za leglo.
- Pčelinje društvo može formirati lepo, kompaktno zimsko klube.
- Iznad legla može ostati dobra medna kapa za zimovanje.
- Polumedišta su lakša od punih velikih nastavaka.
- Rad u plodištu može biti miran i pregledan kada pčelar zna šta radi.
Posebno je vole pčelari koji ne žele stalno dizanje više velikih nastavaka, već više vole da otvore košnicu, pregledaju ramove u plodištu i zatim rade sa polumedištima.
Osnovni delovi DB košnice
DB košnica se sastoji od više delova koji zajedno čine funkcionalnu celinu. Početnik ne treba samo da zna nazive delova, već i njihovu ulogu u životu pčelinjeg društva.
1. Podnjača
Podnjača je donji deo košnice. Može biti puna ili mrežasta. Danas se sve češće koriste mrežaste podnjače jer pomažu ventilaciju, olakšavaju kontrolu opadanja varoe i smanjuju zadržavanje vlage u košnici.
Za DB košnicu je važno da podnjača bude stabilna, ravna i dovoljno jaka, jer je plodište veliko, a jaka zajednica sa hranom može biti veoma teška.
2. Plodište
Plodište je najvažniji deo DB košnice. U njemu se nalaze matica, leglo, polen i deo meda koji pčelama služi za svakodnevni razvoj i zimovanje. Kod DB košnice plodišni ram je visok, pa pčele imaju mogućnost da leglo, polen i med rasporede na većoj vertikalnoj površini.
Početnici se često oduševe veličinom DB plodišta, ali upravo tu postoji i zamka. Ako je društvo slabo, prevelik prostor može usporiti razvoj i pogoršati mikroklimu u košnici. Zato se kod DB košnice često koristi pregradna daska, kojom se gnezdo sužava prema stvarnoj jačini društva.
3. Polumedišta
Polumedišta su nastavci niže visine koji se stavljaju iznad plodišta. Njihova uloga je da pčele u njih smeštaju višak meda za vrcanje. Pošto su niža od plodišta, lakša su za podizanje, praktičnija za rad i često pogodnija za pčelare koji ne žele da manipulišu veoma teškim nastavcima.
U dobroj paši DB košnica može nositi jedno, dva ili više polumedišta. Važno je da se sa njihovim dodavanjem ne zakasni. Kada društvo nema dovoljno prostora, raste opasnost od rojevnog nagona.
4. Ramovi
Ram je srce svake košnice. Kod DB košnice postoje plodišni i polumedišni ramovi. Plodišni ram je znatno veći i teži, dok su polumedišni ramovi manji i pogodniji za vrcanje.
Ramovi moraju biti precizno urađeni, dobro užičeni i sa kvalitetnom satnom osnovom. Kod velikog DB rama loše žičenje se brzo pokaže kao problem, naročito pri transportu, vrcanju ili radu po toplom vremenu.
5. Matična rešetka
Matična rešetka se postavlja između plodišta i medišta kada pčelar želi da spreči maticu da pređe u polumedišta i zaleže ramove namenjene medu. Kod DB košnice to je posebno važno ako želite čist med u polumedišnim ramovima.
Ne koriste svi pčelari matičnu rešetku na isti način. Neki je koriste redovno, neki samo pred glavnu pašu, a neki rade i bez nje. Za početnika je najbezbednije da razume njenu svrhu: ona nije „magična oprema“, već alat koji pomaže da se jasno odvoje plodišni i medišni prostor.
6. Poklopna daska, hranilica i krov
Iznad poslednjeg nastavka dolaze poklopna daska, hranilica ako se koristi, i krov. Krov mora dobro štititi košnicu od kiše, snega i jakog sunca. Kod DB košnice, kao i kod drugih drvenih košnica, spoljašnja zaštita drveta je veoma važna. O tome detaljnije možete pročitati u tekstu Farbanje košnica u pčelarstvu – saveti i značaj boja za pčele.
Najčešće dimenzije DB košnice i ramova
Dimenzije DB košnice mogu blago varirati od proizvođača do proizvođača. Zato pri kupovini uvek proverite da li su ramovi, nastavci, matične rešetke, hranilice, podnjače i ostala oprema međusobno kompatibilni.
| Deo DB košnice | Najčešća mera u praksi | Napomena za pčelara |
|---|---|---|
| Plodišni DB ram | oko 435 × 300 mm | Velik ram, pogodan za snažno leglo i dobru mednu kapu. |
| Satonoša plodišnog rama | oko 470 mm | Kod nekih proizvođača moguće je odstupanje od nekoliko milimetara. |
| Polumedišni DB ram | oko 435 × 145 mm ili približno 159 mm | Zavisi od standarda proizvođača i tipa polumedišta. |
| Plodište | najčešće za 10 ili 12 ramova | DB 10 je lakši i kompaktniji, DB 12 prostraniji. |
| Medište | jedno ili više polumedišta | Dodaje se prema jačini društva i pašnim prilikama. |
DB košnica sa 10 ili 12 ramova – šta izabrati?
Jedno od najčešćih pitanja je da li je bolja DB košnica sa 10 ili 12 ramova. Odgovor zavisi od vašeg načina rada, snage društava, paše, fizičke snage i toga da li pčelarite stacionarno ili selite košnice.
DB košnica sa 10 ramova
DB 10 je kompaktnija i lakša varijanta. Pogodna je za pčelare koji žele DB sistem, ali ne žele preveliku i pretešku košnicu.
Prednosti DB 10:
- lakša je za manipulaciju od DB 12;
- lakše se sužava i održava toplota u proleće;
- pogodnija je za pčelare koji rade sami;
- praktičnija je ako pčelinjak nije na idealno pristupačnom terenu.
Mane DB 10:
- ima manje prostora od DB 12;
- kod jakih društava traži pažljivije dodavanje medišta;
- u snažnoj paši može brže doći do zagušenja ako pčelar zakasni.
DB košnica sa 12 ramova
DB 12 je prostranija, masivnija i tradicionalno vrlo cenjena. Daje više prostora u plodištu, što može biti velika prednost kod snažnih društava i dobrih paša.
Prednosti DB 12:
- više prostora za leglo, polen i mednu kapu;
- odlična je za jaka društva;
- može pružiti dobar potencijal za sigurno zimovanje;
- manje je „tesna“ u periodu burnog prolećnog razvoja.
Mane DB 12:
- teža je za rad i transport;
- slabija društva teže zagrevaju prevelik prostor;
- početnik može pogrešiti ako ne koristi pregradnu dasku i ne prilagođava prostor jačini zajednice.
Da li je DB košnica dobar izbor za vas?
DB košnica nije najbolja za svakog pčelara, ali može biti odlična ako se uklapa u vaš način rada. Pre kupovine razmislite o sledećem:
| DB košnica je dobar izbor ako… | DB košnica možda nije najbolji izbor ako… |
|---|---|
| pčelarite uglavnom stacionarno | često selite veliki broj košnica |
| želite veliko i stabilno plodište | želite potpuno modularan sistem kao kod LR košnice |
| volite rad po pojedinačnom ramu | imate problem sa podizanjem težih ramova i nastavaka |
| u okolini imate DB opremu, rojeve i iskusne pčelare | u vašem kraju svi rade LR i teško nalazite DB opremu |
Prednosti DB košnice
1. Velik plodišni ram
Najveća prednost DB košnice je visok plodišni ram. Matica ima dovoljno prostora za zaleganje, a pčele mogu organizovati leglo, polen i med u prirodnijem vertikalnom rasporedu. Kod dobro razvijenog društva to daje osećaj stabilnosti i snage.
2. Dobro zimovanje
DB košnica je poznata po dobrim uslovima za zimovanje, naročito kada je društvo pravilno pripremljeno. Visok ram omogućava da se iznad klubeta nalazi medna kapa, pa se pčele tokom zime mogu kretati naviše za hranom.
To ne znači da DB košnica sama rešava zimovanje. Pčelar i dalje mora obezbediti dovoljno hrane, zdrave pčele, dobru ventilaciju i pravovremenu borbu protiv varoe.
3. Manje rada sa velikim nastavcima
Kod DB sistema pčelar obično ne premešta više velikih nastavaka kao kod klasičnih višekorpusnih sistema. Plodište je jedno, a iznad se dodaju polumedišta. To mnogim pčelarima odgovara jer je rad u plodištu logičan i pregledan.
4. Polumedišta su lakša za vrcanje
Pošto se med najčešće nalazi u polumedištima, rad pri skidanju meda može biti lakši nego kod sistema gde se skidaju puni duboki nastavci. Manji ramovi se lakše otklapaju, lakše vrcaju i lakše vraćaju pčelama na čišćenje.
5. Pogodna je za stacionarno pčelarenje
DB košnica je posebno zanimljiva za pčelare koji ne sele često pčele. Za stacionarni pčelinjak, gde se košnice ne podižu i ne utovaraju stalno, njena masivnost nije toliki problem kao u intenzivnom selidbenom pčelarenju.
Mane i izazovi DB košnice
1. Veliki ram je težak
Plodišni DB ram pun meda može biti težak. To posebno osećaju stariji pčelari, pčelari sa problemima sa leđima ili oni koji rade veliki broj košnica. Velik ram jeste prednost za pčele, ali nije uvek prednost za leđa pčelara.
2. Slabo društvo ne sme dobiti previše prostora
Početnička greška je da se slab roj ili slabo prolećno društvo ostavi u prevelikom prostoru. Pčele tada teže održavaju toplotu, sporije se razvijaju i lakše ulaze u problem sa vlagom ili lošom mikroklimom.
Zato je kod DB košnice veoma važna pregradna daska. Prostor se daje pčelama onda kada ga mogu pokriti, a ne zato što u košnici fizički ima mesta.
3. Kasno dodavanje polumedišta podstiče rojevni nagon
DB plodište jeste veliko, ali nije beskonačno. Kada jako društvo krene u prolećni razvoj i unosi nektar, prostor može brzo da se popuni. Ako pčelar zakasni sa dodavanjem polumedišta, pčele mogu ući u rojevni nagon.
4. Manje modularnosti nego kod LR sistema
Kod LR košnice isti ili slični nastavci mogu imati više uloga, dok je DB sistem podeljeniji: visoko plodište i niža medišta. To je mnogima prednost, ali pčelar koji voli maksimalnu modularnost može više voleti LR ili Farar sistem.
Kako se radi sa DB košnicom tokom sezone?
Rano proleće – ne širiti prerano
U rano proleće najvažnije je proceniti snagu društva. Ne treba se zaletati sa proširivanjem. Ako pčele pokrivaju manji broj ramova, gnezdo treba držati zbijeno i toplo. Pregradna daska je tada vrlo korisna.
Prvi pregledi treba da odgovore na nekoliko pitanja:
- ima li matice i svežeg legla;
- koliko ramova pčele stvarno pokrivaju;
- ima li dovoljno hrane;
- kakvo je zdravstveno stanje društva;
- da li ima vlage, buđi ili lošeg saća.
Prolećni razvoj – širiti prema snazi društva
Kada društvo krene da raste, prostor se dodaje postepeno. Nema koristi od toga da se pčelama odjednom da mnogo praznog prostora ako ga ne mogu zaposesti. Bolje je širiti promišljeno, ram po ram, prema realnoj snazi zajednice.
Kod DB košnice dobar pčelar stalno gleda odnos između legla, hrane, polena i praznog prostora za maticu. Ako nema mesta za zaleganje, društvo se može pripremati za rojenje. Ako ima previše praznog prostora, razvoj može biti sporiji.
Pred glavnu pašu – priprema prostora za med
Pred bagremovu ili drugu glavnu pašu važno je da društvo uđe snažno, ali ne i zagušeno. Tada se dodaju polumedišta, po potrebi matična rešetka, i obezbeđuje dovoljno prostora za unos nektara.
Greška je čekati da pčele „same pokažu“ kada im treba medište tek onda kada već pobele satonoše i zatrpaju plodište. Iskusniji pčelar mora unapred pratiti vremenske uslove, cvetanje medonosnog bilja i snagu društva.
Tokom paše – ne smetati, ali ne zakasniti
Kada paša radi, pčelar ne treba nepotrebno da rastura plodište. Cilj je da pčele imaju mir, prostor i dobru ventilaciju. Pregledi treba da budu kratki i smisleni.
Ako je unos jak, polumedišta se dodaju na vreme. Ako je unos slab, preterano dodavanje praznih medišta može ohladiti prostor i usporiti rad. Pčelar mora posmatrati, ne raditi po šablonu.
Posle vrcanja – ne ostaviti društvo bez hrane
Posle skidanja meda treba proveriti stanje hrane u plodištu. Ponekad pčelar vidi puna polumedišta i zaboravi da u plodištu nema dovoljno rezerve za nastavak sezone. To je naročito važno ako posle glavne paše sledi sušan period.
Priprema za zimu
Za zimovanje DB košnice najvažnije je da društvo uđe u zimu zdravo, sa dovoljno mladih pčela, dovoljno hrane i dobrim rasporedom meda. Visok ram je prednost samo ako je pravilno popunjen.
Priprema za zimu obuhvata:
- pravovremeno suzbijanje varoe;
- obezbeđivanje dovoljne količine hrane;
- uklanjanje lošeg i starog saća koliko je moguće;
- sužavanje prostora prema jačini društva;
- dobru ventilaciju bez promaje;
- zaštitu košnice od vlage, vetra i glodara.
O početničkim odlukama i prvoj organizaciji pčelinjaka korisno je pročitati i tekst Šta vam je potrebno za početak pčelarenja i koliko to košta.
Kratak sezonski kalendar rada sa DB košnicom
Rad sa DB košnicom nije isti u svakom delu godine. Najveća greška je kada pčelar radi po navici, a ne prema stvarnom stanju u košnici. Sledeća tabela može pomoći početnicima da lakše povežu sezonu, stanje društva i najvažniji zadatak.
| Period | Šta pčelar prati? | Najvažniji savet |
|---|---|---|
| Rano proleće | snagu društva, hranu, leglo i vlagu | ne širiti prostor prerano |
| Prolećni razvoj | prostor za maticu i unos polena | širiti postepeno, prema snazi društva |
| Pred glavnu pašu | zagušenje plodišta i potrebu za medištem | dodati polumedište pre nego što pčele ostanu bez prostora |
| Tokom paše | unos nektara i popunjenost medišta | ne rasturati plodište bez potrebe |
| Posle vrcanja | rezerve hrane i zdravstveno stanje | ne oduzimati sav med bez provere plodišta |
| Jesen i zima | hranu, varou, ventilaciju i jačinu društva | zazimiti samo zdravo i dovoljno jako društvo |
DB košnica u odnosu na LR košnicu
Pitanje „DB ili LR košnica?“ jedno je od najčešćih pitanja među početnicima. Istina je da ne postoji jedna najbolja košnica za sve pčelare. Postoji samo košnica koja bolje odgovara vašem načinu rada, pašnim uslovima, fizičkoj snazi, dostupnoj opremi i znanju koje možete dobiti od pčelara u okolini.
| Osobina | DB košnica | LR košnica |
|---|---|---|
| Plodište | Najčešće jedno veliko plodište | Jedno ili dva LR tela |
| Ram | Veći i viši plodišni ram | Niži i lakši ram |
| Rad | Više rada po pojedinačnom ramu | Više rada nastavcima |
| Medišta | Najčešće polumedišta | LR nastavci ili Farar polunastavci |
| Fizički rad | Velik ram može biti težak | Nastavci mogu biti teški kada su puni |
| Za početnika | Dobra ako ima mentora i razume sužavanje prostora | Vrlo rasprostranjena i lakša za učenje kroz dostupnu opremu i savete |
Nije tačno da je jedna košnica uvek bolja od druge. Bolja je ona koju pčelar razume, za koju ima dobru opremu, dostupne rojeve, kompatibilne ramove i makar jednog iskusnog pčelara u okolini od koga može učiti.
DB košnica i rojevni nagon
Neki početnici misle da veliko plodište automatski sprečava rojenje. To nije tačno. DB košnica može pomoći da društvo ima više prostora, ali ako je matica blokirana nektarom, ako nema dovoljno mesta za radilice, ako je društvo jako i ako pčelar zakasni sa medištem, rojevni nagon se može pojaviti i u DB košnici.
Kontrola rojevnog nagona u DB košnici zasniva se na:
- pravovremenom proširivanju prostora;
- dodavanju polumedišta pre zagušenja;
- obezbeđivanju prostora za maticu;
- praćenju matičnjaka;
- radu sa mladim i kvalitetnim maticama;
- dobrom odnosu legla, hrane i praznog saća.
Na šta posebno obratiti pažnju pri kupovini DB košnice?
Kod kupovine DB košnice ne treba gledati samo cenu. Košnica može lepo izgledati na fotografiji, ali ako mere nisu tačne, drvo nije suvo ili ramovi ne leže pravilno, pčelar će imati problem pri svakom pregledu.
- Proverite dimenzije ramova – ram mora normalno da ulazi i izlazi iz tela košnice.
- Proverite kvalitet drveta – nastavci ne smeju biti krivi, vlažni ili loše spojeni.
- Obratite pažnju na podnjaču – mrežasta podnjača olakšava ventilaciju i kontrolu opadanja varoe.
- Ne kupujte nekompatibilnu opremu – DB oprema različitih proizvođača ne mora uvek savršeno da se uklapa.
- Računajte i cenu dodatne opreme – ramovi, satne osnove, matična rešetka, hranilica, krov i rezervna polumedišta ulaze u stvarnu cenu košnice.
Najbolja DB košnica nije uvek najjeftinija
Jeftina košnica sa lošim merama, krivim drvetom i nepreciznim ramovima može kasnije biti skuplja od kvalitetnije košnice. Kod DB sistema je preciznost posebno važna, jer veliki ramovi moraju lepo da leže, da se lako vade i da se ne stvaraju nepotrebni zaperci.
Ako kupujete polovnu DB košnicu, obratite pažnju na stanje drveta, miris unutrašnjosti, tragove vlage, starost saća i opšte higijensko stanje. Polovna oprema može biti korisna, ali samo ako je zdravstveno bezbedna i tehnički ispravna.
Da li je DB košnica dobra za početnike?
DB košnica može biti dobra za početnike, ali pod jednim uslovom: početnik mora razumeti da se prostor u DB košnici ne daje napamet. Veliko plodište jeste prednost, ali samo ako se koristi pravilno.
Ako početnik ima mentora koji radi DB košnicom, ako u okolini može kupiti DB rojeve, ramove, satne osnove i ostalu opremu, DB može biti odličan izbor. Ako je u okolini skoro sve LR i ako početnik nema od koga da uči DB sistem, možda je praktičnije krenuti sa LR košnicom, pa kasnije odlučiti da li želi prelazak na DB.
Za šire razmišljanje o početku pčelarenja pročitajte i tekst Sa koliko košnica započeti pčelarenje – 2–3 ili 10–20?.
DB košnica – praktičan zaključak
DB košnica je ozbiljan i proveren sistem za pčelarenje. Njena glavna snaga je veliki plodišni ram, dobra mogućnost zimovanja i rad sa jednim snažnim plodištem. Posebno odgovara pčelarima koji vole mirniji rad po ramu, stacionarno pčelarenje i jasnu podelu između plodišta i medišta.
Njene mane nisu zanemarljive: veliki ram je težak, slaba društva ne smeju dobiti previše prostora, a uspeh mnogo zavisi od osećaja pčelara kada treba suziti, proširiti ili dodati polumedište.
Ako pitate da li je DB košnica dobra, odgovor je: jeste, ali nije čarobna. Ona može biti vrhunska košnica u rukama pčelara koji razume biologiju pčelinjeg društva. Kao i kod LR, Farar ili AŽ košnice, presudni su zdrave pčele, kvalitetna matica, dobra paša, pravovremena borba protiv varoe i pčelar koji posmatra, uči i ne radi napamet.
Česta pitanja o DB košnici
Šta znači DB košnica?
DB je skraćenica za Dadant-Blatt, odnosno Dadan-Blatovu košnicu. To je košnica sa velikim plodišnim ramom i najčešće jednim plodištem i polumedištima.
Koja je osnovna prednost DB košnice?
Osnovna prednost je veliko plodište sa visokim ramom, što omogućava snažan razvoj legla i dobru organizaciju hrane za zimovanje.
Da li je DB košnica bolja od LR košnice?
Nije uvek bolja. DB i LR imaju različitu filozofiju rada. DB ima veći plodišni ram i rad više po ramu, dok je LR modularniji i rasprostranjeniji u mnogim krajevima.
Da li je DB košnica dobra za selidbeno pčelarenje?
Može se koristiti, ali zbog težine i masivnosti nije uvek najpraktičniji izbor za pčelare koji često sele veliki broj košnica.
Šta je bolje za početnika – DB 10 ili DB 12?
DB 10 je lakša i kompaktnija, pa je često praktičnija za početnika koji radi sam. DB 12 ima više prostora, ali je teža i traži više iskustva u radu sa prostorom.
Koliko polumedišta treba za DB košnicu?
Za početak je dobro imati najmanje dva polumedišta po košnici, a na jačim pašama može trebati i više. Broj zavisi od snage društva i pašnih prilika.
Da li se DB košnica mora sužavati pregradnom daskom?
Kod slabijih društava i u ranom proleću pregradna daska je vrlo korisna. Ona pomaže da pčele greju prostor koji zaista pokrivaju, umesto da troše energiju na preveliko plodište.
Da li DB košnica sama po sebi smanjuje rojenje?
Ne. Veće plodište može pomoći da društvo ima više prostora, ali ako pčelar zakasni sa proširivanjem, ako se plodište zaguši nektarom ili ako je matica bez prostora za zaleganje, rojevni nagon se može javiti i u DB košnici.
Da li je DB košnica pogodna za zimovanje?
Može biti veoma pogodna za zimovanje, jer visok ram omogućava dobar raspored hrane iznad klubeta. Ipak, uspešno zimovanje zavisi od zdravlja pčela, dovoljne količine hrane, kontrole varoe, ventilacije i pravilne pripreme društva.
