Zamena saća u pčelinjem društvu – zašto je važna za zdravlje pčela?
Zamena saća u pčelinjem društvu igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, produktivnosti i dugovečnosti pčela. Kako saće stari, njegove strukturalne promene negativno utiču na razvoj i vitalnost novih generacija pčela, kao i na kvalitet meda. U ovom članku istražujemo zašto je važno redovno menjati staro saće i kako to doprinosi zdravijem i produktivnijem pčelinjem društvu.
Šta se dešava sa saćem tokom vremena?
Novo saće je svetle boje i ima savršeno definisane ćelije koje su idealne za razvoj legla i skladištenje meda. Međutim, kako se generacije pčela razvijaju u saću, ono počinje da stari. Svaka generacija pčela ostavlja iza sebe ostatke larvi i izmet, što dovodi do postepenog tamnjenja saća – od svetlog, preko mrkog, do tamnog i na kraju crnog.
Promene u saću sa povećanjem broja generacija pčela uključuju:
- Smanjenje zapremine ćelija: U novom saću, zapremina ćelije je oko 0.283 cm³, dok se u saću koje je prošlo 20 generacija smanjuje na 0.248 cm³, što je smanjenje od oko 12.1%.
- Povećanje debljine zidova ćelija: Kako saće stari, debljina zidova ćelija raste sa 0.22 mm u novom saću na 1.44 mm u starom saću nakon 20 generacija. Ovo dodatno ograničava prostor za razvoj pčela.
- Smanjenje sadržaja voska: Starije saće sadrži sve manje čistog voska; u saću koje je prošlo 20 generacija, sadržaj voska pada na oko 45% u poređenju sa novim saćem.
Uticaj starosti saća na prinos meda i zimovanje pčela
Istraživanja Instituta za pčelarstvo pokazuju da pčele izležene iz starog, tamnog saća proizvode 40–47% manje meda u poređenju sa pčelama iz svežeg, kvalitetnijeg saća. Ovo značajno smanjenje prinosa može ozbiljno uticati na produktivnost pčelinjeg društva.
Osim toga, med izvađen iz novog saća ima duži rok trajanja pre početka kristalizacije – on ostaje tečan i do dva meseca, što je čak pet puta duže nego med iz tamnog saća istog društva. Med iz saća u kom se razvijalo leglo kristalizuje 3,3 puta brže nego onaj iz svežeg saća.
Starije saće takođe negativno utiče na zimovanje pčela. Kod društava koja zimuju na tamnom saću, zaloge hrane kristalizuju 45% brže. Takođe, čak 58% više društava izlazi iz zime sa dodatnim opterećenjem u gnezdu zbog nakupljenih kristala, što otežava njihov oporavak i snabdevanje hranom. Na kraju, kod ovih društava, 12% više pčela ugine tokom zime u poređenju sa društvima koja zimuju na svetlom saću.
Uticaj starog saća na zdravlje i produktivnost pčela
Kako saće stari, ono postaje „rezervoar“ za različite štetne materije poput toksina, pesticida i teških metala. Ove supstance akumuliraju se u saću i imaju negativan uticaj na pčele koje se razvijaju u njemu. Starije saće je, takođe, podložnije infekcijama i širenju spora bolesti kao što su npr. nalozi nоzeme i krečnog legla.
Pčele koje se razvijaju u starom saću imaju manju telesnu masu. U tabeli podataka se navodi:
- Pčele iz svetlog saća imaju prosečnu masu od 123 mg.
- Pčele iz crnog saća imaju smanjenu masu na 106 mg, što predstavlja smanjenje od 13.1%.
Ove manje pčele su fizički slabije, što negativno utiče na njihov kapacitet za sakupljanje nektra i polena, kao i na otpornost prema bolestima.
Uticaj starosti saća na fizička obeležja pčela
Starost saća utiče i na fizička obeležja pčela, koja su ključna za njihovu efikasnost. U starom saću (16 generacija) dolazi do sledećih promena u poređenju sa pčelama iz novog saća:
- Dužina surlice: Smanjena je za 1%, što otežava pčelama pristup nektaru u dubljim cvetovima.
- Dužina desnog prednjeg krila: Smanjena za 2%, što može uticati na efikasnost letenja.
- Broj kukica na desnom krilu: Smanjen za 4.1%, što utiče na stabilnost krila tokom leta.
Sve ove promene smanjuju efikasnost pčela u obavljanju svojih zadataka, što se direktno odražava na produktivnost celog društva.
Uticaj starosti saća na bolesti pčelinjeg društva
Staro saće povećava rizik od bolesti u pčelinjem društvu jer akumulira patogene, toksine i pesticide. Staro saće može sadržati i do 3 puta više spora nozeme u poređenju sa mladim saćem, što povećava verovatnoću pojave nozemoze, bolesti koja skraćuje životni vek pčela i slabi društvo.
Krečno leglo, uzrokovano gljivom Ascosphaera apis, češće se pojavljuje u starom saću, gde su prisutni ostaci prethodnih generacija pčela koji omogućavaju lakše širenje spora gljivica. Pored toga, staro saće akumulira pesticide, a istraživanja pokazuju da u saću starom 3 godine koncentracija pesticida može biti i do 6 puta veća nego u novom vosku, što slabi imuni sistem pčela i povećava njihovu podložnost bolestima.
Varoa i staro saće
Iako staro saće ne privlači varou direktno, pčele oslabljene akumuliranim toksinima i patogenima u starom saću postaju podložnije napadima varoe. Zdrave i snažne pčele su otpornije na parazite, ali kad je društvo oslabljeno, varoa može brže da se širi i izazove veće štete. Zamena saća smanjuje toksične i infektivne opterećenje u košnici, što doprinosi jačem imunom sistemu pčela i boljoj otpornosti na varou.
Prednosti redovne zamene saća
Redovna zamena saća donosi višestruke koristi:
- Poboljšano zdravlje društva: Mlađe saće ima manje toksina i patogena, čime se smanjuje rizik od bolesti.
- Veća produktivnost: Zbog boljih uslova za razvoj, pčele koje se razvijaju u mlađem saću imaju veću masu, što poboljšava njihov kapacitet za sakupljanje hrane.
- Poboljšan kvalitet meda: Med iz novog saća duže ostaje svež i manje sklona kristalizaciji.
Preporuke za zamenu saća
Preporučuje se da pčelari zamene oko 1/3 do 1/2 saća svake godine, što omogućava kompletno osveženje saća u roku od tri godine. Ova praksa osigurava higijenske uslove u košnici i podržava zdravlje i produktivnost pčelinjeg društva.
Zaključak
Starost saća igra ključnu ulogu u zdravlju i produktivnosti pčelinjeg društva. Kako saće stari, dolazi do promena koje smanjuju kvalitet pčela, povećavaju rizik od bolesti i utiču na kvalitet meda. Redovna zamena saća omogućava pčelama da se razvijaju u optimalnim uslovima, što doprinosi vitalnosti, otpornosti i produktivnosti celokupnog društva. Svaki ozbiljan pčelar treba da vodi računa o starosti saća i redovno ga obnavlja radi dugoročnog uspeha i stabilnosti svojih društava.
Prema mojem iskustvu, sve je napisanno ispravno.
Mjenjam saće kada se na svijetlu ne vidi svijetlo.
nemam podatke koliko se je izleglo pčela.
Poštovani, hvala vam na komentaru i podeljenom iskustvu. To što navodite — da saće menjate kada se na svetlosti više slabo providi — jeste dobar praktičan pokazatelj da je saće staro i opterećeno ostacima više generacija legla. To navodimo zato što istraživanja pokazuju da se sa starošću saća povećavaju masa saća, visina osnove ćelije i količina nagomilanih materija u ćeliji, dok se istovremeno smanjuju prečnik, dubina i zapremina ćelije. Upravo te promene stoje iza toga što staro saće postaje tamnije, teže i manje ‘propustljivo’.“
„Dalje, ovo ne navodimo samo zbog izgleda saća, već i zbog posledica po pčelinje društvo. Berry i Delaplane su pokazali da su društva sa novim saćem imala veću površinu legla, veću površinu poklopljenog legla i veću masu mladih pčela nego društva sa starim saćem. Slično tome, Taha i saradnici su utvrdili da su u društvima sa novijim saćem pčele bile krupnije, a društva aktivnija u skladištenju polena i meda, proizvodnji matičnog mleča i odgajanju legla. Zato tvrdimo da starost saća nije samo vizuelno pitanje, već faktor koji može da utiče i na razvoj i na produktivnost društva.“
„Takođe, važno je i zdravstveno objašnjenje. U starijem plodišnom saću mogu se zadržavati i prenositi rezidue pesticida. Wu i saradnici su pokazali usporen razvoj pčela i kraći životni vek odraslih radilica kada su odgajane u kontaminiranom plodišnom saću. Zbog toga se zamena starog saća ne navodi samo radi urednosti, već i kao mera koja može doprineti boljem zdravstvenom stanju društva.“
„Ipak, važno je stručno precizirati: u naučnim radovima ‘providnost saća na svetlosti’ nije data kao standardizovan laboratorijski kriterijum, već su mereni starost saća, dimenzije ćelija, količina nakupljenih materija, masa mladih pčela i pokazatelji produktivnosti. Zato je najispravnije reći da je slaba providnost saća koristan praktični znak, ali da se odluka o zameni najbolje zasniva na ukupnoj proceni starosti, boje, stanja ćelija i planskoj rotaciji saća.“
Reference koje stoje iza ovoga:
Berry, J. A., & Delaplane, K. S. (2001). Effects of comb age on honey bee colony growth and brood survivorship. Journal of Apicultural Research, 40(1). Rad pokazuje veću površinu legla i veću masu mladih pčela u društvima sa novim saćem.
Taha, E.-K. A., Rakha, O. M., Elnabawy, E.-S. M., Hassan, M. M., & Shawer, D. M. B. (2021). Comb age significantly influences the productivity of the honeybee (Apis mellifera) colony. Journal of King Saud University – Science, 33(4), 101436. Rad zaključuje da su pčele iz novijeg saća krupnije i da su društva produktivnija; preporučuje se zamena saća posle tri godine.
Al-Kahtani, S. N., & Taha, E.-K. A. (2021). Effect of comb age on cell measurements and worker body size. PLOS ONE, 16(12), e0260865. Rad pokazuje porast nakupljenih materija i smanjenje dimenzija ćelija i telesne mase mladih radilica sa starošću saća.
Wu, J. Y., Anelli, C. M., & Sheppard, W. S. (2011). Sub-lethal effects of pesticide residues in brood comb on worker honey bee (Apis mellifera) development and longevity. PLoS ONE, 6(2), e14720. Rad pokazuje usporen razvoj i kraći životni vek pčela odgajanih u kontaminiranom plodišnom saću.