Vresak: medonosna biljka, cvetanje, sadnja i značaj za pčele

Saznajte šta je vresak, kada cveta, kako se sadi i neguje, zašto je važan za pčele i po čemu je poseban med od vreska.

Vresak je dekorativna, otporna i medonosna biljka koja privlači pažnju i baštovana i pčelara. Mnogi ga poznaju kao ukrasnu biljku za bašte, kamenjare, žardinjere i saksije, ali za pčelarstvo je posebno zanimljiv zato što tokom cvetanja može pčelama da pruži nektar i polen u periodima kada druge paše nisu dovoljno jake.

U narodnom govoru se pod imenom vresak često pominju različite biljke iz porodice Ericaceae, naročito biljke iz rodova Calluna i Erica. Zato se u praksi često mešaju nazivi vresak, vrijesak, erika, kaluna i vres. Za običnog čitaoca najvažnije je da razume kako se ova biljka neguje, kada cveta i da li privlači pčele. Za pčelara je najvažnije da zna da li na određenom terenu postoji dovoljno vreska da bi predstavljao ozbiljnu pčelinju pašu.

Šta je vresak?

Vresak je naziv koji se koristi za zimzelene, najčešće niske ili žbunaste biljke iz porodice Ericaceae. Ima sitne listove i brojne cvetove koji mogu biti roze, ljubičasti, beli, crvenkasti ili purpurni. Zbog lepog izgleda često se sadi kao ukrasna biljka, a zbog nektara i polena ima značaj i za pčele.

U pčelarskom smislu, vresak ne treba posmatrati samo kao jednu biljku. U nekim krajevima se pod tim imenom misli na kalunu (Calluna vulgaris), dok se u mediteranskim i primorskim područjima često pominju vrste roda Erica, među kojima je poznat i Erica arborea, odnosno drvenasti vresak.

To je razlog zašto se u razgovoru među pčelarima često može čuti različito iskustvo: neko kaže da vresak cveta u jesen, neko da ga ima u proleće, a neko ga povezuje sa mediteranskom pašom. Svi mogu biti delimično u pravu, jer se pod istim narodnim nazivom često podrazumevaju različite vrste.

Vresak, erika i kaluna – da li je to ista biljka?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja. U svakodnevnom govoru nazivi se često preklapaju, posebno u rasadnicima, cvećarama i na internetu. Za običnog kupca sve te biljke izgledaju slično: niske su ili žbunaste, imaju mnogo sitnih cvetova i često se prodaju kao ukrasno jesenje ili zimsko bilje. Međutim, botanički gledano, nije svaka erika isto što i kaluna.

Gde vresak raste?

Vresak se najčešće sreće na siromašnijim, kiselim, peskovitim, kamenitim ili dobro dreniranim zemljištima. Dobro podnosi oskudnije uslove, ali ne voli teška, zbijena i stalno vlažna zemljišta. U prirodi ga možemo naći na proplancima, kamenjarima, pašnjacima, šumskim čistinama, planinskim i primorskim terenima, zavisno od vrste.

U našem regionu vresak i srodne erike pominju se u delovima Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore, Bosne i planinskih područja Srbije. Ipak, njegova stvarna pčelarska vrednost nije svuda ista. Jedna biljka u dvorištu može biti lepa i korisna za pojedinačne pčele, ali za ozbiljniju pčelinju pašu potrebne su veće površine pod vreskom.

Kada cveta vresak?

Vreme cvetanja vreska zavisi od vrste, nadmorske visine, klime i vremenskih prilika u konkretnoj godini. Zato nije tačno reći da svaki vresak cveta u isto vreme. Uopšteno:

• Kaluna (Calluna vulgaris) najčešće se vezuje za letnje i jesenje cvetanje.
• Neke vrste erike mogu cvetati zimi ili rano u proleće.
• Mediteranske vrste mogu imati drugačiji ritam cvetanja u odnosu na kontinentalne i planinske krajeve.

Za baštovane je to važno zbog planiranja sadnje i dekoracije, a za pčelare zbog procene da li u određenom periodu postoji realna paša. Cvetanje samo po sebi nije garancija dobrog unosa nektara. Biljka može lepo cvetati, ali ako nema dovoljno vlage u zemljištu, ako duva hladan vetar ili su temperature nepovoljne, medenje može biti slabo.

Zašto je vresak važan za pčele?

Vresak je važan zato što može da obezbedi nektar i polen u periodima kada druge biljke slabije cvetaju. To je naročito značajno u krajevima gde se njegova cvetna sezona poklapa sa pašnom prazninom ili sa periodom kada pčelinja društva treba da dopune zalihe i održe snagu.

Pčele posećuju vresak zbog brojnih sitnih cvetova. Kada su vremenski uslovi povoljni, a biljka dobro medi, pčelinja društva mogu ostvariti lep unos. Ipak, vresak nije paša koja svake godine daje isti rezultat. Suša, vetar, hladnoća, jaka kiša ili izostanak vlage u zemljištu mogu znatno smanjiti lučenje nektara.

Vresak za baštovane i vresak za pčelare

Vresak je zanimljiv široj publici jer ima dve velike vrednosti: lep je za baštu i koristan je za pčele. Baštovan želi biljku koja lepo izgleda i nije previše zahtevna, a pčelar želi biljku koja može dati nektar i polen. Kada se te dve vrednosti spoje, vresak postaje biljka koja zaslužuje mesto i u dvorištu i u pčelarskom planiranju.

Vresak kao medonosna biljka

Vresak je cenjen među pčelarima jer može biti izvor kvalitetnog nektara. Njegov značaj je naročito izražen u područjima gde se prirodno javlja u većim površinama. U takvim uslovima pčelari mogu planirati selidbu košnica na vreskovu pašu, ali samo ako prethodno procene stanje cvetanja i jačinu paše.

Za razliku od nekih paša koje mogu brzo i burno da krenu, vresak često zahteva pažljivo praćenje. Nije dovoljno da biljka cveta; važno je i da medi. Cvet može biti otvoren, a da unos nektara bude slab ako nema dovoljno vlage ili ako su temperature nepovoljne.

Od čega zavisi unos sa vreska?

• Od vrste vreska – kaluna i različite erike nemaju isto vreme cvetanja niti isti pašni potencijal.
• Od vremenskih uslova – vlaga, temperatura, vetar i padavine snažno utiču na lučenje nektara.
• Od površine pod vreskom – za ozbiljniji unos potrebne su veće, povezane površine.
• Od jačine društava – samo jaka i zdrava pčelinja društva mogu dobro iskoristiti pašu.
• Od konkurencije – prevelik broj košnica na maloj površini može smanjiti prosečan prinos po društvu.

Kako pčelar prepoznaje da vresak stvarno medi?

Jedna od najvažnijih stvari u pčelarstvu jeste razlikovanje cvetanja od stvarnog medenja. Vresak može biti u cvetu, a da pčele na njemu nemaju ozbiljan unos. Zato iskusan pčelar ne donosi odluku samo na osnovu izgleda biljke, već posmatra ponašanje pčela i stanje u košnici.

• Pčele masovno posećuju cvetove – ako na većem broju biljaka ima pčela, to je dobar znak.
• Na letu se vidi pojačan rad – pčele intenzivnije ulaze i izlaze iz košnice.
• Kontrolna vaga pokazuje porast – dnevni unos je najbolji praktični pokazatelj da paša daje rezultat.
• U košnici se oseća svež nektar – pčelar pri pregledu može primetiti unos i promenu mirisa u košnici.
• Cvetanje je masovno, ne pojedinačno – nekoliko biljaka nije dovoljno za ozbiljnu pčelinju pašu.
• Vreme je stabilno – bez jakog vetra, dugotrajne suše, hladnoće ili obilnih kiša.

Med od vreska – boja, ukus i osobine

Med od vreska je veoma cenjen zbog specifičnog ukusa, jače arome i tamnije boje u odnosu na mnoge svetlije vrste meda. Može imati ćilibarnu, tamnožutu, crvenkastu ili tamniju nijansu, u zavisnosti od biljne vrste, područja i primesa drugih nektara.

Vreskov med se često opisuje kao aromatičan, punog ukusa i blago opor. Kod meda od kalune poznata je i posebna, gelasta struktura zbog koje se teže vrca nego mnogi drugi medovi. Takav med može biti gust, sporije teći i zahtevati poseban pristup pri vađenju iz saća.

Zašto se neki vreskov med teže vrca?

Nije svaki med od vreska isti, ali pojedini tipovi vreskovog meda, posebno med povezan sa kalunom, mogu imati gustu i gotovo želatinastu strukturu. Takav med se ne ponaša kao bagremov ili livadski med. Može se zadržavati u ćelijama saća i sporije izlaziti pri vrcanju.

Zato pčelar mora pažljivo planirati vađenje meda. Ako je med izuzetno gust, potrebno je iskustvo, odgovarajuća oprema i pravilno rukovanje ramovima. Ovo je jedan od razloga zašto je vreskov med cenjen, ali i zahtevniji za proizvodnju.

Da li je vresak lekovita biljka?

Vresak se u narodnoj upotrebi tradicionalno pominje kao korisna biljka, ali na pčelarskom sajtu treba biti pažljiv sa tvrdnjama. Najsigurnije je reći da je vresak medonosna i ukrasna biljka, a da se njegovi proizvodi u narodnoj tradiciji koriste na različite načine.

Tvrdnje da neka biljka ili med „leče” određene bolesti treba izbegavati ako nisu jasno potvrđene i ako se tekst ne piše kao medicinski stručni sadržaj. Za čitaoca je najkorisnije da zna kakav je med od vreska, kako se razlikuje od drugih vrsta meda, kada se dobija i zašto je zanimljiv pčelarima.

Kako se sadi vresak?

Vresak najbolje uspeva na kiselom, rastresitom i dobro dreniranom zemljištu. Ne voli zemljišta koja dugo zadržavaju vodu, niti tešku glinovitu zemlju bez drenaže. Ako se sadi u bašti, dobro je izabrati sunčano mesto, jer biljka na suncu obično lepše cveta.

Osnovni uslovi za sadnju

• Zemljište: kiselo, peskovito, rastresito i dobro propusno.
• Položaj: sunčano mesto ili blaga polusenka, zavisno od klime.
• Voda: umereno zalivanje, bez zadržavanja vode oko korena.
• Drenaža: obavezna kod sadnje u saksiji ili težem zemljištu.
• Orezivanje: lagano uklanjanje precvetalih delova pomaže biljci da ostane kompaktnija.

Ako je zemljište krečno, teško ili alkalno, vresak može slabije napredovati. U takvim uslovima je bolje saditi ga u saksije ili žardinjere sa odgovarajućim supstratom za biljke koje vole kiselo zemljište, sličnim onom koji se koristi za rododendrone i azaleje.

Vresak u saksiji – nega i najčešće greške

Mnogi posetioci koji traže „vresak” zapravo žele da znaju kako da ga sačuvaju u saksiji. Vresak može lepo izgledati na terasi, ulazu, prozoru ili u dvorištu, ali najčešće propada zbog pogrešnog zalivanja i lošeg supstrata.

Najčešće zablude o vresku

Vresak je biljka oko koje ima mnogo nedoumica. Deo zabune dolazi od različitih narodnih naziva, a deo od toga što se ukrasna i pčelarska vrednost biljke često mešaju.

• Zabluda 1: Svaki vresak je ista biljka.
  Nije. U praksi se često mešaju kaluna, erika i druge srodne biljke.
• Zabluda 2: Ako vresak cveta, sigurno daje mnogo nektara.
  Nije uvek tako. Cvetanje je uslov, ali medenje zavisi od vlage, temperature, vetra i stanja biljke.
• Zabluda 3: Nekoliko sadnica vreska je dovoljno za pčelinju pašu.
  Nekoliko biljaka može pomoći pojedinačnim pčelama, ali za ozbiljan unos potrebne su veće površine.
• Zabluda 4: Med od vreska je lek.
  Vreskov med je cenjen prehrambeni proizvod, ali ga ne treba predstavljati kao zamenu za lek ili terapiju.
• Zabluda 5: Vresak uspeva u svakoj zemlji.
  Najbolje uspeva u kiselom, propusnom zemljištu. U teškoj, krečnoj ili stalno vlažnoj zemlji često propada.

Saveti za pčelare na paši vreska

Vreskova paša može biti veoma zanimljiva, ali pčelar mora da je planira realno. Ne treba očekivati isti rezultat svake godine. Najbolji pristup je da se paša prati na terenu i da se košnice sele samo kada postoji stvaran potencijal.

1. Proverite cvetanje pre selidbe. Nemojte se oslanjati samo na priče ili kalendar. Obiđite teren i pogledajte da li pčele zaista posećuju vresak.
2. Selite samo jaka društva. Slaba društva često ne mogu dobro iskoristiti pašu, naročito ako je vreme promenljivo.
3. Ne pretrpavajte lokaciju košnicama. Ne postoji univerzalan broj košnica po hektaru za svaku vreskovu pašu. Broj zavisi od površine, gustine cvetanja, vremena i prisustva drugih pčelara.
4. Pratite unos na kontrolnoj košnici. Vaga na pčelinjaku može brzo pokazati da li paša zaista daje nektar.
5. Vodite računa o zalihama hrane. Ako vresak cveta, ali ne medi, pčele mogu trošiti postojeće zalihe.
6. Obratite pažnju na vrcanje. Kod nekih tipova vreskovog meda vađenje iz saća može biti teže zbog guste strukture.

Koliko meda može dati vresak?

Prinos meda od vreska može veoma da varira. U nekim godinama paša može biti odlična, dok u drugim godinama može gotovo potpuno podbaciti. Zbog toga je nezahvalno davati jednu sigurnu brojku koja bi važila za svaki teren.

Na prinos utiču vrsta vreska, površina pod biljkom, temperatura, vlaga, vetar, broj košnica, snaga društava i trajanje cvetanja. Zato je za pčelara mnogo korisnije da prati unos na pčelinjaku nego da se oslanja samo na opšte podatke o mogućem prinosu.

Da li vresak treba saditi zbog pčela?

Vresak se može saditi i zbog pčela, naročito u dvorištima, baštama, vikendicama i prirodnim zasadima koji imaju cilj da privuku oprašivače. Ipak, treba biti realan: nekoliko sadnica vreska neće napraviti ozbiljnu pčelinju pašu za košnice, ali može pomoći pčelama, bumbarima i drugim korisnim insektima kao dopunski izvor hrane.

Ako želite baštu prijateljsku za pčele, vresak je najbolje kombinovati sa drugim medonosnim biljkama koje cvetaju u različitim periodima godine. Tako se pčelama obezbeđuje duži niz dostupnih izvora nektara i polena.

Za one koji tek ulaze u svet pčelarstva, korisno je pročitati i vodič Pčelarstvo – kompletan vodič za početnike i iskusne pčelare, kao i tekst Šta vam treba za početak pčelarenja i koliko to košta.

Najčešća pitanja o vresku

Da li je vresak dobar za pčele?

Da, vresak može biti dobar za pčele jer daje nektar i polen, ali njegova vrednost zavisi od vrste, površine pod biljkom i vremenskih uslova. Najkorisniji je tamo gde ga ima u većim količinama.

Kada cveta vresak?

Zavisi od vrste. Kaluna se najčešće vezuje za letnje i jesenje cvetanje, dok neke erike mogu cvetati zimi ili u proleće. U mediteranskim krajevima vreme cvetanja može biti drugačije nego u kontinentalnim predelima.

Da li su vresak i erika isto?

U svakodnevnom govoru se često mešaju, ali botanički nisu uvek isto. Kaluna pripada rodu Calluna, dok erike pripadaju rodu Erica. Obe grupe su iz porodice Ericaceae i mogu izgledati slično.

Šta je kaluna?

Kaluna je biljka poznata kao Calluna vulgaris. Često se naziva obični vresak i poznata je po sitnim cvetovima. U nekim područjima ima značaj i kao medonosna biljka.

Kakav je med od vreska?

Med od vreska je obično jače arome, tamnije boje i punijeg ukusa. Kod nekih tipova vreskovog meda javlja se gusta, gelasta struktura, zbog čega se teže vrca.

Može li vresak da se gaji u saksiji?

Može, ali treba obezbediti kiseli supstrat, dobru drenažu, svetlo mesto i umereno zalivanje. Najčešća greška je držanje biljke u zemlji koja zadržava previše vode.

Da li pčele vole vresak?

Pčele posećuju vresak kada on medi i kada vremenski uslovi omogućavaju lučenje nektara. Ako biljka cveta, ali ne medi, pčele je mogu slabije posećivati.

Zašto vresak cveta, a pčele ga slabo posećuju?

Najčešći razlozi su suša, hladan vetar, niske temperature, nedovoljno vlage u zemljištu ili jednostavno slabije lučenje nektara te godine. Cvetanje nije uvek isto što i dobra paša.

Da li je vresak dobar za jesenju pašu?

Može biti dobar ako je reč o vrsti koja cveta krajem leta ili u jesen i ako postoje uslovi za medenje. Za pčelare je važno da prate konkretan teren i stvaran unos u košnicama.

Da li vresak leči bolesti?

Vresak i med od vreska se pominju u narodnoj upotrebi, ali ih ne treba predstavljati kao lek. Kod zdravstvenih problema, alergija, dijabetesa ili upotrebe kod dece potreban je savet lekara.

Zaključak

Vresak je biljka koja zaslužuje pažnju jer spaja tri važne vrednosti: lep izgled, otpornost i značaj za pčele. Za baštovane je zanimljiv kao dekorativna biljka za kisela i propusna zemljišta, a za pčelare kao moguća paša u periodima kada drugih izvora nektara nema dovoljno.

Najveća prednost vreska je u tome što, kada su uslovi povoljni, može obezbediti dragocenu hranu za pčele i dati med posebne arome i karaktera. Ipak, ozbiljan pčelar treba da ga posmatra realno: vresak nije paša koja svake godine daje isti rezultat, već biljka čiji potencijal zavisi od vrste, klime, vlage, terena i snage pčelinjih društava.

Ako se pravilno razume razlika između vreska, erike i kalune, ako se zna kada cveta i u kakvim uslovima medi, ova biljka može biti veoma korisna i za ljubitelje prirode i za pčelare koji pažljivo planiraju svoju sezonu.

Korisni izvori i dodatna literatura

• Kew Science – Calluna vulgaris
• Kew Science – Erica arborea
• Royal Horticultural Society – How to grow Calluna
• Royal Horticultural Society – Calluna vulgaris