Kako držati mrave van pčelinjaka

Kako držati mrave van pčelinjaka jedno je od čestih pitanja pčelara, naročito tokom toplog dela godine, kada mravi traže hranu, vlagu i zaklon. Mravi u blizini košnice ne znače uvek veliku opasnost, ali ako ulaze u košnicu, kradu hranu, uznemiravaju pčele ili se zadržavaju u zbegovima i ispod poklopca, pčelar treba da reaguje na vreme.

Najvažnije pravilo je jednostavno: mravima treba prekinuti put do košnice i ukloniti razlog zbog kojeg dolaze. Pčele i mravi su insekti i mnoga sredstva koja deluju na mrave mogu štetiti i pčelama. Zato su najbolje mere one koje uklanjaju uzrok, prekidaju put mravima i ne ugrožavaju pčelinju zajednicu.

Zašto mravi dolaze u košnicu?

Mravi su svaštojedi, ali ih posebno privlači slatka hrana. U pčelinjaku ih mogu privući med, šećerni sirup, prosuta prihrana, ostaci voska, vlažni i topli prostori ispod poklopca, kao i slabija pčelinja zajednica koja ne može dovoljno dobro da brani košnicu.

Ponekad se mravi zadržavaju samo ispod krova, u zbegovima ili na mestima koja pčele slabije posećuju. To još ne mora da znači da je društvo ozbiljno ugroženo. Međutim, ako mravi ulaze među ramove, dolaze do hrane, legla ili se masovno kreću kroz košnicu, tada problem treba shvatiti ozbiljnije.

Posebno treba obratiti pažnju na periode prihrane, jer se mravi često pojavljuju kada pčelar prospe sirup oko košnice ili kada hranilica curi. O pravilnoj prihrani i pažljivom radu sa sirupom korisno je pročitati i tekst hranjenje pčela šećernim sirupom.

Kada su mravi stvaran problem u pčelinjaku?

Nekoliko mrava oko košnice nije razlog za paniku. Pčelinjak je deo prirode i u njemu ima raznih insekata. Problem nastaje kada se mravi stalno vraćaju, prave putanju do košnice, ulaze u unutrašnjost, zadržavaju se oko hranilice ili se pojavljuju u većem broju.

Pčele u jakom društvu često mogu same da potisnu manji broj mrava. One čuvaju ulaz, uklanjaju uljeze i mogu da ometaju feromonske tragove mrava. Ali ako je društvo slabo, bez dovoljno pčela čuvarica, ako je matica problematična ili ako je košnica već narušena bolešću, mravi mogu postati ozbiljniji pritisak.

Kako razlikovati usputne mrave od ozbiljne invazije?

Ako vidite nekoliko mrava na spoljašnjoj strani košnice ili ispod krova, to obično nije razlog za paniku. Međutim, ako mravi prave stalnu putanju do košnice, ulaze među ramove, dolaze do hranilice, legla ili meda, tada se radi o problemu koji treba rešavati.

Ozbiljniji znak je kada se mravi pojavljuju istovremeno sa slabim izletom pčela, smanjenom odbranom leta, curenjem sirupa ili vidljivo slabim društvom. Tada mravi nisu samo smetnja, već i upozorenje da treba pregledati pčelinju zajednicu.

Tabela: najčešći uzroci pojave mrava i rešenja

Bezbedne mere: kako držati mrave van pčelinjaka

Najbolje rezultate daje kombinacija više jednostavnih mera. Nijedna mera nije savršena sama za sebe, ali zajedno mogu veoma dobro da smanje problem.

1. Održavajte pčelinjak čistim

Oko košnice ne treba ostavljati komade saća, voska, poklopčiće, prosut med, ostatke pogača ili šećernog sirupa. Sve što miriše na hranu privlači mrave, ose i druge insekte.

Pri prihrani treba raditi pažljivo. Ako se sirup prospe, mesto treba odmah očistiti ili preliti vodom, jer mravi veoma brzo pronalaze izvor slatke hrane.

2. Uklonite travu i grančice koje dodiruju košnicu

Visoka trava, korov, grančice i naslonjeni predmeti često služe mravima kao most. Ako trava dodiruje nastavak, poletaljku ili poklopac, mravi mogu zaobići svaku donju barijeru.

3. Postavite košnice na stabilna postolja

Košnice koje stoje direktno na zemlji mnogo su izloženije vlazi, mravima i drugim sitnim životinjama. Stabilno postolje olakšava rad pčelaru, smanjuje vlagu i omogućava da se na nogare postave zaštitne barijere.

4. Napravite vodenu ili uljnu barijeru oko nogara

Jedan od najjednostavnijih načina zaštite jeste postavljanje posudica oko nogara postolja. To mogu biti metalne ili plastične posude u koje se sipa voda, ulje ili druga fizička prepreka kroz koju mravi ne mogu lako da prođu.

Ako se koristi voda, mora se redovno proveravati jer isparava, prlja se i može izgubiti dejstvo. Ako postoji opasnost da pčele upadaju u posudice, treba ih zaštititi mrežicom tako da mravi ne mogu da pređu, a pčele ne stradaju.

5. Sprečite curenje hranilica

Hranilice koje cure jedan su od najčešćih razloga za pojavu mrava. Ponekad pčelar misli da ima problem sa mravima, a zapravo ima problem sa prosutim sirupom.

Kako držati mrave van pčelinjaka tokom cele sezone?

Kako držati mrave van pčelinjaka nije pitanje koje se rešava samo jednom merom. Najbolje je da pčelar tokom cele sezone održava prostor oko košnica, proverava hranilice, sprečava prosipanje sirupa i redovno kontroliše da trava, korov ili predmeti ne dodiruju nastavke i poklopac košnice.

U proleće i leto treba češće pratiti rast vegetacije oko košnica. Tokom prihrane treba pažljivo sipati sirup i odmah ukloniti svako prosipanje. Posle kiše treba proveriti da li su vodene ili suve barijere i dalje funkcionalne.

Šta ne treba raditi protiv mrava u košnici?

Najvažnije je da se problem ne rešava na način koji može više da šteti pčelama nego mravima. Pčele i mravi su insekti, pa mnoga sredstva koja ubijaju mrave mogu ugroziti i pčele.

Ukratko: šta ne treba raditi

• Ne prskati unutrašnjost košnice insekticidima.
• Ne posipati prahove po ramovima, saću i hranilicama.
• Ne ostavljati prosut sirup oko košnice.
• Ne stavljati košnice direktno na zemlju ako postoji mogućnost za postolje.
• Ne saditi biljke tik uz košnicu tako da dodiruju nastavke ili poklopac.
• Ne zaključivati odmah da su mravi uništili društvo ako je košnica već prazna.
• Ne zanemariti proveru matice, legla i snage pčelinjeg društva.

Cimet, dijatomejska zemlja i prirodne barijere

Pčelari često pominju cimet, nanu, dijatomejsku zemlju i slične prirodne barijere. Ove mere mogu imati određeni efekat, ali ih treba koristiti razumno i uglavnom van košnice.

Cimet

Cimet se često koristi kao mirisna barijera koju mravi ne vole. Može se posuti oko postolja ili na putanju kojom se mravi kreću, ali treba imati na umu da ga vetar i kiša brzo uklanjaju. Zato se mora često obnavljati.

Ne preporučujem posipanje cimeta po ramovima, saću, medu ili mestima gde pčele direktno rade. Sve što se unosi u košnicu treba posmatrati oprezno, jer može uticati na mirise u košnici, ponašanje pčela i kvalitet pčelinjih proizvoda.

Dijatomejska zemlja

Dijatomejska zemlja se koristi kao suva barijera protiv sitnih insekata. Može se nanositi oko postolja i na suva mesta kojima se mravi kreću, ali ne treba da dospeva u košnicu, na pčele, ramove ili hranu.

Njeno dejstvo slabi kada se pokvasi, pa je posle kiše potrebno obnavljanje. Više o njenoj primeni u bašti i protiv insekata može se pročitati i u tekstu o dijatomejskoj zemlji kao prirodnoj barijeri.

Nana i aromatične biljke

Nana i druge aromatične biljke mogu donekle odbijati mrave, ali ih ne treba saditi tik uz košnicu. Ako biljka dodiruje košnicu, mravi je mogu koristiti kao most. Zato aromatične biljke mogu biti pomoćna mera, ali ne i osnovno rešenje.

Mravi kao znak slabe pčelinje zajednice

Važno je razumeti da mravi ponekad nisu glavni uzrok problema, već posledica. Ako su se masovno pojavili u košnici, treba proveriti kakvo je stanje pčelinjeg društva.

• da li ima dovoljno pčela u odnosu na prostor koji zauzimaju,
• da li postoji matica i uredno leglo,
• da li društvo ima dovoljno hrane,
• da li postoji sumnja na bolest ili parazite,
• da li je košnica prevelika za slabo društvo,
• da li su ramovi, podnjača i hranilica čisti.

Slaba zajednica se teže brani ne samo od mrava, već i od osa, grabeži, voskovog moljca i drugih problema. Ako postoji sumnja na širi problem, korisno je pogledati i tekstove iz kategorije bolesti pčela, kao i tekst o tome kako pčelar može prepoznati pčelinje bolesti.

Da li mravi mogu uništiti pčelinje društvo?

U jakom pčelinjem društvu mravi obično ne mogu lako da naprave veliku štetu. Pčele ih napadaju, uklanjaju i sprečavaju da dođu do hrane i legla. Međutim, u slabom društvu, malom roju, nukleusu ili zajednici sa problemom, mravi mogu dodatno pogoršati stanje.

Mravi mogu krasti hranu, uznemiravati pčele, napadati leglo ili se zadržavati u prostorima koji pčelama smetaju. Ako je pritisak veliki, a društvo slabo, pčele mogu smanjiti aktivnost, napustiti deo prostora ili u krajnjem slučaju napustiti košnicu. Ipak, ne treba svaki nestanak pčela odmah pripisati mravima.

Mravi u praznoj košnici ne znače da su oni krivci

Ako otvorite košnicu iz koje je društvo već nestalo i vidite mrave, to ne znači automatski da su mravi uništili zajednicu. Mravi, voskov moljac, ose i drugi organizmi često dolaze posle, kada pčela više nema ili kada je zajednica već propala.

Prazna košnica pokazuje šta se u njoj nalazi sada, ali ne dokazuje uvek šta se dogodilo ranije. Zato treba posmatrati celinu: stanje legla, hrane, mrtvih pčela, prisustvo varoe, tragove grabeži, vlagu, buđ i druge znakove.

Ako se sumnja na nestanak pčela ili ozbiljan pad snage društva, korisno je pročitati i tekst nestajanje pčela iz košnice – uzroci i rešenja.

Praktičan redosled postupanja kada vidite mrave

1. Prvo utvrdite da li su mravi samo oko košnice ili ulaze u unutrašnjost.
2. Proverite da li je prosut sirup, med ili pogača.
3. Očistite okolinu košnice i uklonite sve ostatke hrane.
4. Pokosite travu i uklonite grančice koje dodiruju košnicu.
5. Proverite hranilicu i eventualno curenje.
6. Postavite fizičku barijeru na nogare postolja.
7. Pregledajte snagu društva, leglo i prisustvo matice.
8. Ako je društvo slabo, suzite prostor ili preduzmite pčelarske mere za njegovo jačanje.
9. Ne unosite insekticide, prahove i hemikalije u košnicu.

Najčešća pitanja o mravima u košnici

Da li je svaki mrav u košnici opasan?

Ne. Pojedinačni mravi ili manji broj mrava ispod poklopca ne moraju biti ozbiljan problem. Problem je kada se mravi masovno kreću, ulaze među ramove, dolaze do hrane ili ukazuju da je društvo slabo.

Da li smem da prskam košnicu sredstvom protiv mrava?

Ne preporučujem prskanje košnice, ramova, saća, hranilica ili prostora gde pčele dolaze u kontakt sa sredstvom. Mnoga sredstva protiv mrava mogu biti opasna i za pčele.

Da li cimet pomaže protiv mrava?

Cimet može delovati kao kratkotrajna mirisna barijera, naročito van košnice, ali ga kiša i vetar brzo uklanjaju. Ne treba ga posipati po saću, medu i ramovima.

Zašto se mravi pojavljuju posle prihrane?

Zato što ih privlači šećerni sirup. Ako se sirup prospe ili hranilica curi, mravi brzo pronalaze izvor hrane. Zato prihranu treba raditi pažljivo i bez prosipanja.

Da li mravi znače da je pčelinje društvo slabo?

Ne uvek, ali masovni ulazak mrava u košnicu često je znak da treba proveriti snagu društva. Jaka zajednica se bolje brani, dok su slaba društva mnogo osetljivija.

Šta prvo da uradim ako vidim mrave u košnici?

Prvo proverite da li je prosut sirup ili med, uklonite travu i grančice koje dodiruju košnicu i postavite fizičku barijeru na nogare postolja. Zatim pregledajte snagu društva i hranilicu.

Zaključak

Najbolji odgovor na pitanje kako držati mrave van pčelinjaka nije jedno čarobno sredstvo, već dobra pčelarska praksa. Čist pčelinjak, pažljiva prihrana, jaka pčelinja zajednica, pokošena trava i fizičke barijere na nogarima postolja najbezbedniji su način da se problem sa mravima drži pod kontrolom.

Mravi su deo prirode i ne treba paničiti čim ih vidimo. Ali ako se pojave u većem broju, ako ulaze u košnicu ili se stalno vraćaju do hranilice i ramova, pčelar treba da reaguje. Cilj nije da ugrozimo pčele pokušavajući da uništimo mrave, već da uklonimo razlog njihovog dolaska i sprečimo im pristup košnici.