Jesenja prihrana pčela jedna je od ključnih odluka svakog pčelara, jer od nje zavisi kako će društva prezimeti i sa kojom snagom će ući u prolećni razvoj.
U ovom periodu formira se posebna generacija – zimske pčele. Njihovo formiranje počinje već u avgustu, a najviše ih se razvija tokom septembra. One se biološki razlikuju od letnjih radilica:

• akumuliraju masno telo bogato proteinima i lipidima,

• čuvaju hipofaringealne žlezde netaknute za negu prolećnog legla,

• skladište vitelogenin, ključni protein dugovečnosti i otpornosti.

Naučni dokazi – šta pokazala istraživanja?

1. Fiziološko trošenje (Melnčuk, 1960-e, SSSR)

• Metodologija: pčele praćene mikroskopski nakon prerade 10–12 l sirupa.

• Rezultati: životni vek zimskih pčela kraći ~25%; žlezde atrofirale.

• Komentar: ako prihrana kasni, zimske pčele troše rezerve pre zime.

2. Invert vs. saharoza (Holandija 1982; Češka 2023)

• Rezultati: prezimljavanje i prolećni razvoj isti, bez značajnih razlika.

• Komentar: invert nema biološku prednost; koristi ga uglavnom pčelari sa velikim brojem društava zbog praktičnosti.

3. HFCS (SAD, 1984; 2013)

• Rezultati: društva na HFCS imala 20–30% manje legla u martu; dodatni problem – stvaranje HMF pri skladištenju.

• Komentar: HFCS izbegavati – jeftinije na početku, skupo po društvo.

4. Med kao imunitetska hrana (Mao et al., 2013, PNAS)

• Rezultati: pčele na medu aktivirale gene imuniteta i detoksikacije, za razliku od pčela na šećeru.

• Komentar: med nije samo šećer – bioaktivne materije pomažu otpornost na pesticide i bolesti.

Prolećni razvoj – gde se vidi razlika?

Snaga društva u martu i aprilu

• Med: do 30% više zatvorenog legla u martu.

• Saharoza/invert: prezimljavanje sigurno, ali leglo sporije kreće; potrebno dodati proteinske pogače.

• HFCS: slabiji razvoj, češće bolesti.

Biološka pozadina

• Zimske pčele koje su trošile žlezde u jesen na preradu sirupa u martu imaju manje kapaciteta za lučenje mleča → manji start legla.

• Pčele na medu zadržavaju više vitelogenina → duže žive i bolje hrane prva legla.

• Ako nema dovoljno polena u rano proleće, društva na šećeru zahtevaju pčelarevu intervenciju (pogče).

Kontra-argumenti – kada šećer ima prednost?

• U dugim zimama bez pročisnog leta, saharoza je „čistija“ hrana od meda sa medljikom – manje nesvarljivih materija, manji rizik od dijareje.

• Pčele na šećeru nemaju problem sa kristalizacijom (npr. kod uljane repice ili suncokreta).

• Za komercijalne pčelare sa stotinama društava, saharoza je ekonomski isplativija i logistički lakša.

Praktične preporuke za pčelare

1. Kada hraniti?

   • Odmah po završetku glavne paše.

   • Glavninu završiti do 10–15. septembra (da prerade letnje pčele).

2. Količina hrane:

   • 15–20 kg po društvu (med + sirup).

3. Recept:

   • Šećer:voda = 3:2, voda do 60 °C.

   • Davati 2–3 l po obroku dok sve ne prerade.

4. Šta ostaviti od meda?

   • 2–3 rama cvetnog meda iznad klubeta.

5. Kontrola kvaliteta:

   • Izbegavati HFCS i pregrejan sirup (HMF).

   • Ukloniti medljiku ako je prisutna.

6. Prolećna podrška:

   • Ako su zimovale na sirupu – obavezno proteinske pogače krajem februara.

Tabela: poređenje zimskih zaliha

Zaključak

• Med je najbolja hrana za zimsku pčelu – čuva vitalnost i ubrzava prolećni razvoj.

• Saharoza je sigurna i praktična alternativa – ali pčelar mora dodati proteine u proleće.

• Invert nema biološku prednost, ali štedi vreme pčelaru.

• HFCS – ne koristiti.

• Najbolje rešenje: kombinacija – deo meda za imunitet i vitalnost, deo sirupa za sigurnu energetsku rezervu.

🌱 Ono što pčelar uradi u avgustu i septembru odrediće april. Jaka društva u martu znače snažan bagrem i uspešnu sezonu.

Literatura

• Mao, W. et al. (2013). Honey constituents up-regulate detoxification and immunity genes in Apis mellifera. PNAS.

• LeBlanc, B. W. et al. (2009). Formation of HMF in HFCS and its toxicity to bees. J. Agric. Food Chem.

• Sammataro, D. et al. (2013). Comparison of colonies fed with sucrose vs. HFCS. J. Insect Science.

• Přidal, A. et al. (2023). Condition and productivity of colonies depending on supplemental feed. Animals (MDPI).

• Melnčuk, I. A. (1960-e). Eksperimenti o iscrpljivanju pčela tokom prerade šećernog sirupa.

• Van den Eijnde & Smeekens (1982). Invertni sirup u zimovanju pčela.