Na kojoj lokaciji postaviti pčelinjak?

Gde postaviti pčelinjak je prvo pitanje koje svaki pčelar, posebno početnik, mora sebi da postavi pre nego što kupi prve košnice. Dobra lokacija ne znači samo lep pogled na livadu – ona odlučuje koliko će društva biti jaka, koliko meda ćeš vrcati, koliko često ćeš imati probleme sa bolestima, prskanjima i komšijama. Ako pčele smestiš na mesto sa dobrom pašom, povoljnom mikroklimom, lako dostupnim putem i u skladu sa propisima, već si uradio pola posla. U nastavku teksta prolazimo kroz ključne kriterijume koje treba da proveriš pre nego što definitivno kažeš: „Evo, ovde će biti moj pčelinjak.“

Zašto je izbor lokacije pčelinjaka toliko važan?

Dobro odabrano mesto za pčelinjak je pola pčelarskog posla. Lokacija utiče na:

• prinos meda i drugih pčelinjih proizvoda
• zdravlje i snagu pčelinjih društava
• količinu posla i troškova koje ćeš imati tokom godine
• odnose sa komšijama i ljudima u okolini
• poštovanje zakonskih propisa

Zato se mesto za pčelinjak ne bira samo po principu “gde imam plac”, već planski – uz malo razmišljanja unapred možeš sebi da uštediš mnogo nerviranja i teškog rada kasnije.

Pčelinjak blizu kuće – najveća prednost za početnike

Preporuka za većinu početnika je da pčelinjak, kad god je moguće, bude što bliže mestu stanovanja.

Prednosti:

• manji troškovi – svaki odlazak na pčelinjak košta (gorivo, vreme)
• češće i kraće posete – umesto “velikih akcija” jednom u 10–15 dana, možeš češće da svratiš na 15–30 minuta i uradiš šta treba
• pravovremene intervencije – lakše možeš da ispratiš razvoj društava, reaguješ kod rojevnog nagona, grabeži, problema sa hranom, bolesti…
• bolja kontrola tokom zime i lošeg vremena – proveriš da li je vetar prevrnuo neku košnicu, da li je sneg zatrpao leta itd.

Mane:

• ako si u naselju, moraš posebno da vodiš računa o odnosima sa komšijama, deci u blizini, kao i o svim zakonskim ograničenjima rastojanja
• ako je okolina siromašna pašom ili jako zagađena (prskanja, saobraćaj, industrija), možda je ipak bolje izabrati drugo mesto

Za početnike je, u praksi, mnogo bolje da imaju manji pčelinjak blizu kuće, nego “idealnu pašu” 30–40 km daleko, koju retko obilaze.

Paša u krugu od 3 km – šta pčelama “ulazi u domet”

Pčele u proseku koriste pašu u krugu do 3 km od pčelinjaka. Naravno, mogu i dalje, ali svako dodatno rastojanje znači veći utrošak energije i manji prinos meda.

Kada razmatraš lokaciju, postavi sebi nekoliko pitanja:

• Šta cveta u radijusu od oko 1–3 km?
• Ima li dobre razvojne (polenske) paše u rano proleće?
• Koje su glavne paše u toku sezone (bagrem, lipa, livada, suncokret, planinska paša…)?
• Ima li perioda potpune bespaše i da li tada možeš pomoći prihranom?

H3: Razvojna polenska paša – priprema za bagrem
Za jaku bagremovu pašu, društva moraju da budu odlično razvijena. To znači da lokacija treba da ima:

• rano cvetajuće drveće i žbunje (leska, jova, vrba)
• voćnjake (šljiva, trešnja, jabuka, kruška)
• moguće uljanu repicu, maslačak i drugo rano bilje bogato polenom

Nektar možeš donekle da nadoknadiš sirupom, ali polen ne. Dobra polenska paša u proleće je ogroman plus za svaku lokaciju.

H3: Glavne paše u tvom kraju
Razmisli koje se glavne paše javljaju u tvojoj okolini:

• bagrem – najtraženiji med kod nas
• lipa, livada, planinska paša
• suncokret, facelija, deteline, dalji usevi

Ako već znaš da u blizini ima voćnjaka, livada, šuma bagrema ili lipe – to je veliki plus pri izboru mesta.

Mikroklima – vetar, sunce, nagib terena

Lokacija ne treba da bude “bilo gde na livadi”, već da ima povoljnu mikroklimu za pčele.

Zaštita od vetra

Idealno je da pčelinjak bude:

• zaklonjen od jakih vetrova (posebno ako si u košavskom području)
• zaštićen prirodnom ili veštačkom preprekom (šumarak, živica, ograda, pomoćni objekat)

Jak hladan vetar zimi dodatno hladi pčelinja društva, troši im energiju i hranu, nanosi sneg, pravi led na letu. U takvim uslovima gubici su veći, a društva slabija.

Zaklonjen, miran položaj pčelinjaka pčelama mnogo znači.

Sunce i hladovina

Najčešće se preporučuje da:

• košnice dobijaju jutarnje sunce (jugoistok, jug), da pčele ranije počnu da rade
• u najtoplijem delu dana imaju prošaranu hladovinu, naročito u područjima sa visokim letnjim temperaturama

Ako su ceo dan na “golom” suncu, pčele troše mnogo energije na ventilaciju košnice i prave “brade” ispred leta, umesto da rade na paši.

Nagib i vrsta tla

Pogledaj i same uslove na tlu:

• da teren nije klizav ni močvaran
• da nije u udolini gde se zadržava hladan vazduh i magla
• da ima čvrsto, stabilno tlo – da ti se košnice ne prevrću, ne upadaju, ne sležu
• da nije poplavno područje

Blag nagib, čvrsta podloga i mogućnost prilaza vozilom i po kiši su veliki plus.

Pristup pčelinjaku – put, prilaz, parking

Mesto može biti savršeno po paši, ali ako ne možeš da priđeš autom ili prikolicom, svako većé vrcanje i seljenje će biti muka.

Obrati pažnju na:

• da možeš da priđeš po suvom i po kiši (makadam, poljski put, traktor)
• da imaš gde da okreneš vozilo i parkiraš
• da ne blokiraš put susedima, traktorima, poljoprivrednim mašinama

Ovo se posebno pokazuje bitnim tokom vrcanja, selidbi i unošenja/iznošenja hrane.

Blizina vode – pojilica kao obavezna stavka

Bez obzira na prirodne izvore, moj savet je da uvek imaš bar jednu pojilicu u samom pčelinjaku.

Zašto?

• pčele koje nose vodu izlaze i do desetine puta dnevno, pa im svako skraćenje puta čuva energiju i život
• u toplim danima voda je ključna za hlađenje košnice i razređivanje hrane
• ako nemaju tvoju pojilicu, naći će vodu u komšijskom dvorištu, bazenu, pojilu za stoku, kanalu…

Praktični saveti za pojilicu:

• neka posuda bude plitka, sa kamenčićima, plutom ili letvicama da se pčele ne dave
• postavi je ranije u proleće, pre nego što pčele “naviknu” na neke druge izvore
• možeš dodati malo morske soli (umereno, ne preterivati) – pčelama su potrebni i minerali
• vodi računa da voda bude uvek prisutna (kanister sa slavinom, plovak, kap po kap)

Bezbednost – ljudi, životinje i krađa

Pčelinjak ne treba da bude ni “nasred dvorišta”, ni na mestu gde niko ne zna da postoji.

Obrati pažnju na:

• udaljenost od komšijskih dvorišta, igrališta, škola – pčele u sezoni intenzivno lete, i neće svi biti oduševljeni ako im iznad glave non-stop zuji
• ogradu ili vizuelnu barijeru – živa ograda, mreža, žbunje, drvena ograda – diže visinu leta pčela, pa one prelaze iznad ljudi i životinja
• tablu upozorenja “Pazi pčele” – mali, ali važan gest
• pristup domaćih životinja – da stoka, psi ili druge životinje ne mogu lako da ruše košnice
• zaštitu od krađe i vandalizma – zaključana kapija, što manje “vidljiv” prilaz, obeležene košnice, po potrebi video-nadzor

Kada god je pčelinjak blizu naselja, komunikacija sa komšijama je zlata vredna. Najveći deo problema reši se dogovorom i malo dobre volje.

Zakonski propisi za postavljanje pčelinjaka (stacionarni pčelinjak)

Pored praktičnih uslova, moraš ispoštovati i zakon. U Republici Srbiji uslovi za gajenje pčela u stacioniranom pčelinjaku propisani su Pravilnikom o uslovima i načinu gajenja i selidbe pčela (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2010). podaci.net+1

U najkraćem, za stacionarni pčelinjak (ne selidbeni) važe, između ostalog, sledeća osnovna rastojanja: podaci.net+1

• najmanje 500 m od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode
• najmanje 100 m od ostalih pogona
• najmanje 100 m od autoputa, železničke pruge i aerodroma, pri čemu leta košnica ne smeju biti okrenuta ka njima
• najmanje 20 m od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja
• najmanje 100 m od predškolskih i školskih ustanova, internata, igrališta i sportskih terena za decu i odrasle

Pravilnik detaljnije uređuje i ostale uslove, kao i postavljanje selećih pčelinjaka.

Za rastojanje od drugih pčelinjaka (udaljenost od susednog pčelinjaka, situacije u naseljenom mestu i van njega) detaljnije se govori u drugim aktima i tumačenjima – zbog mogućih izmena propisa i lokalnih odluka, uvek je dobro da: Agroklub.rs+1

• proveriš važeću verziju pravilnika
• informišeš se u lokalnoj samoupravi
• pročitaš specijalizovane tekstove o udaljenosti pčelinjaka od puta, kuće i susednih pčelinjaka (npr. članak o pravilima i propisima za udaljenost pčelinjaka na istom sajtu).

Detaljan pregled zakonskih rastojanja od kuća, puteva, škola i susednih pčelinjaka možeš da pročitaš u posebnom vodiču: „Udaljenost pčelinjaka – pravila i propisi za sigurno pčelarenje“.

Kako praktično izabrati mesto za pčelinjak – korak po korak

Da ne ostane na teoriji, ovako možeš praktično da pristupiš izboru lokacije:

1. Napravi grubu mapu u radijusu od 3 km oko moguće lokacije – šta je tu: njive, šume, voćnjaci, naselja, industrija, putevi, reke…
2. Obiđi teren u proleće i leto – teško je na zimu znati kakva je paša kad sve miruje.
3. Proveri pristup – da li možeš da priđeš autom/prikolicom, ima li problema po kiši, da li imaš gde da okreneš vozilo.
4. Razgovaraj sa vlasnikom i komšijama – bolje sve dogovoriti na početku.
5. Proveri ima li već pčelinjaka u blizini – poštuj rastojanja od drugih pčelara i izbegni buduće sukobe.
6. Analiziraj mikroklimu – vetar, hladovina, položaj prema suncu, rizik od poplava.
7. Proveri prskanja i tretmane – ako su tu voćnjaci ili ratarstvo, vidi kako prskaju, da li najavljuju tretmane, da li možeš da napraviš dogovor.
8. Napravite probnu sezonu – ako si u dilemi, možeš početi sa manjim brojem košnica i testirati lokaciju 1–2 godine.

Najčešće greške početnika pri izboru lokacije

Neke greške se stalno ponavljaju:

• pčelinjak “na kraju tuđe njive” gde nema puta, pa svako vrcanje postaje ekspedicija
• pčelinjak u dubokoj hladovini šume – hladno, vlažno, kasni razvoj
• pčelinjak pored intenzivno prskanih voćnjaka ili njiva bez ikakvog dogovora sa vlasnikom
• košnice tik uz komšijsko dvorište, igralište ili stazu gde ljudi stalno prolaze
• pčelinjak na poplavnom terenu, u udolini gde “sedi” magla
• ignorisanje zakonskih rastojanja – problem može nastati tek kada se neko požali, a tada je obično kasno

Ako ove greške izbegneš, već si uradio veliki deo posla.

Umesto zaključka – dobra lokacija je dugoročna investicija

Odabir lokacije pčelinjaka je odluka koja se retko menja – selidba čitavog pčelinjaka je fizički naporna, skupa i stresna i za pčele i za pčelara.

Zato je vredno:

• da potrošiš više vremena na planiranje
• da dobro pogledaš pašu, mikroklimu i prilaze
• da ispoštuješ zakonske propise
• da razmisliš o odnosu sa komšijama i drugim pčelarima u okolini

Ako na početku dobro izabereš mesto, kasnije ćeš imati manje problema, više zadovoljstva i često – bolje prinose.

Uz dobru lokaciju, ispravnu tehniku pčelarenja i brigu o pčelama, pčelinjak postaje izvor i radosti i solidne zarade.