Kako konzumirati pčelinji polen: koliko dnevno, kako se pije i ko ne sme da ga koristi

Pčelinji polen je jedan od najpoznatijih pčelinjih proizvoda, ali i jedan od onih oko kojih postoji najviše pitanja. Ljudi najčešće žele da znaju kako konzumirati polen, da li se polen pije ili jede, koliko polena dnevno je dovoljno, da li se uzima ujutru, može li da se meša sa medom i ko ne sme da koristi pčelinji polen.

Odmah treba reći najvažnije: pčelinji polen je vredna prirodna namirnica i dodatak ishrani, ali nije lek. Ne treba ga predstavljati kao sredstvo koje leči bolesti, rešava alergiju, prostatu, imunitet, umor ili druge zdravstvene probleme. Njegova vrednost je pre svega u raznovrsnom sastavu, ali ga treba koristiti razumno, umereno i uz poseban oprez kod osoba koje imaju alergije, hronične bolesti ili koriste redovnu terapiju.

Naučni pregledi navode da pčelinji polen može sadržati brojne hranljive i bioaktivne materije, uključujući proteine, aminokiseline, lipide, ugljene hidrate, vitamine, minerale i fenolna jedinjenja. Međutim, sastav polena nije uvek isti, jer zavisi od biljaka sa kojih su ga pčele sakupljale, područja, sezone, načina sušenja i čuvanja. Više o hemijskom sastavu pčelinjeg polena može se pročitati u stručnom radu Bee Pollen: Chemical Composition and Therapeutic Application.

Šta je pčelinji polen?

Pčelinji polen nastaje kada pčele sakupljaju cvetni prah sa biljaka, mešaju ga sa malom količinom nektara i sopstvenih izlučevina, a zatim ga u obliku sitnih grudvica donose u košnicu. Pčelar ga može sakupljati pomoću posebnih skupljača polena, nakon čega se polen najčešće suši ili zamrzava kako bi se sačuvao.

Važno je razlikovati pčelinji polen od polena u vazduhu. Polen u vazduhu mnogim ljudima izaziva kijanje, suzenje očiju, svrab i druge alergijske tegobe. Pčelinji polen je prehrambeni proizvod iz košnice, ali i on može sadržati polene različitih biljaka. Zbog toga kod osetljivih osoba može izazvati alergijsku reakciju.

Zato nije dobro davati opštu preporuku da osobe alergične na polen treba da uzimaju pčelinji polen „da bi se navikle“. To može biti rizično. U stručnoj literaturi opisani su slučajevi ozbiljnih alergijskih reakcija nakon uzimanja pčelinjeg polena, uključujući anafilaksiju. Jedan prikaz slučaja dostupan je u radu Anaphylaxis from bee pollen supplement.

Kako se koristi pčelinji polen?

Pčelinji polen se može koristiti na više načina, ali su najčešća tri: direktno u zrnu, potopljen u tečnost ili pomešan sa medom. Najbolji način zavisi od ukusa, osetljivosti želuca i toga da li osoba prvi put koristi polen.

Polen u zrnu

Polen u zrnu može se uzeti direktno, ali ga treba dobro sažvakati. Zrnca su sitna, ali mogu biti tvrđa, pa ih nije najbolje samo progutati. Kada se polen sažvaće ili prethodno omekša, lakše se koristi u ishrani i prijatniji je za želudac.

Polen potopljen u tečnost

Polen se može potopiti u malo vode, jogurta, kefira, mleka, soka ili mlakog čaja. Nije preporučljivo stavljati ga u vrelu vodu ili ključali čaj, jer se time nepotrebno narušava kvalitet osetljivih prirodnih sastojaka.

Polen sa medom

Za mnoge ljude najprijatniji način upotrebe jeste polen pomešan sa medom. Med ublažava specifičan ukus polena i čini ga lakšim za svakodnevnu upotrebu. Ipak, važno je znati da kombinacija meda i polena nije čudotvorni lek, već prirodna mešavina pčelinjih proizvoda.

O sličnim kombinacijama pčelinjih proizvoda možete pročitati u tekstu Med sa propolisom, žalfijom i polenom – prirodni eliksir za imunitet.

Da li se polen pije ili jede?

Najtačniji odgovor je: pčelinji polen se jede, ali se može koristiti i potopljen u tečnost.

Ako se koristi u zrnu, polen se jede i treba ga dobro sažvakati. Ako se potopi u vodu, jogurt, kefir, mleko ili mlak čaj, tada se praktično pije zajedno sa tečnošću. Zbog toga su u narodu prisutna oba izraza: „pije se polen“ i „jede se polen“.

Za osobe koje prvi put koriste pčelinji polen, bolja opcija je da se ne uzima suv i na brzinu, već da se zrnca prvo omekšaju u maloj količini tečnosti ili da se uzmu sa hranom.

Koliko polena dnevno je dovoljno?

Ne postoji jedna univerzalna doza pčelinjeg polena koja važi za sve ljude. Količina zavisi od uzrasta, opšteg zdravstvenog stanja, osetljivosti organizma i razloga zbog kog neko želi da ga koristi. Pošto pčelinji polen nije lek, ne treba ga dozirati kao terapiju.

Za zdravu odraslu osobu najrazumniji pristup je postepenost. Ako se pčelinji polen koristi prvi put, treba početi sa nekoliko zrna ili vrlo malim prstohvatom, da bi se proverilo kako organizam reaguje. Tek ako nema neželjene reakcije, može se postepeno preći na manju dnevnu količinu.

Najveća greška je početi odmah sa velikom količinom. Kod pčelinjeg polena ne važi pravilo „što više, to bolje“. Mnogo je bolje početi oprezno, koristiti malu količinu i pratiti reakciju organizma.

Kada se uzima polen – ujutru ili uveče?

Pčelinji polen se najčešće uzima ujutru ili prepodne, uz doručak. To je praktično zato što se lako kombinuje sa medom, jogurtom, ovsenom kašom, voćem ili mlakim čajem.

Osobe sa osetljivim želucem ne bi trebalo da ga uzimaju na potpuno prazan stomak. U tom slučaju bolja opcija je da se uzme posle nekoliko zalogaja hrane ili zajedno sa doručkom.

Polen se može uzeti i tokom dana, ali nema potrebe da se forsira večernja upotreba. Za većinu ljudi je najvažnije da se uzima umereno, uz hranu i bez preterivanja.

Polen u zrnu – kako ga pravilno koristiti?

Polen u zrnu je najčešći oblik u kome ga kupci nalaze kod pčelara. Može biti sušeni ili sveže zamrznuti. Sušeni polen je praktičniji za čuvanje, dok svež zamrznuti polen zahteva pažljivije skladištenje.

Ako koristite polen u zrnu, pridržavajte se sledećih pravila:

• počnite sa vrlo malom količinom, posebno ako ga prvi put koristite;
• zrnca dobro sažvaćite ili ih prethodno potopite u malo tečnosti;
• ne prelivajte ga vrelom vodom ili ključalim čajem;
• čuvajte ga zatvorenog, zaštićenog od vlage, toplote i direktnog sunca;
• ako je polen svež i zamrznut, držite ga u zamrzivaču i vadite samo količinu koja vam je potrebna.

Pravilno čuvanje je veoma važno. Polen lako prima vlagu i mirise iz okoline, a vlaga može pogoršati njegov kvalitet i bezbednost. FAO u svojim materijalima o preradi pčelinjeg polena navodi da se polen, nakon sušenja, čuva van direktne sunčeve svetlosti i u dobro zatvorenoj ambalaži. Više o tome dostupno je u FAO dokumentu How to process raw honeybee pollen into food for humans.

Pčelinji polen nije isto što i perga

Jedna od čestih zabuna jeste mešanje pčelinjeg polena i perge. Iako su povezani, to nisu isti proizvodi.

Pčelinji polen je cvetni prah koji pčele donose u košnicu u obliku sitnih grudvica. Perga, poznata i kao pčelinji hleb, nastaje kada pčele taj polen skladište u ćelije saća, sabijaju ga, dodaju mu nektar i sopstvene izlučevine, a zatim se u košnici odvijaju prirodni procesi koji menjaju njegov sastav i način čuvanja.

Zato nije stručno reći da su polen i perga potpuno isto. Polen je siroviji oblik pčelinjeg proizvoda, dok je perga proizvod koji je već prošao prirodnu obradu u košnici. Više o tome možete pročitati u posebnom tekstu Pčelinja perga – čudo iz košnice.

Da li je bolje uzimati polen samostalno ili sa medom?

Za većinu ljudi, polen sa medom je najprijatniji način upotrebe. Med ublažava ukus polena, a mešavina se lakše koristi u svakodnevnoj ishrani. Ipak, treba biti oprezan sa tvrdnjama. Polen i med ne treba predstavljati kao lek, već kao pčelinje proizvode koji mogu biti deo raznovrsne ishrane.

Kod osoba koje imaju dijabetes, insulinsku rezistenciju ili moraju da kontrolišu unos šećera, posebnu pažnju treba obratiti na med. Tada pčelinje proizvode ne treba koristiti samoinicijativno kao „terapiju“, već uz dogovor sa lekarom ili nutricionistom.

Detaljnije o tome ko sme, a ko ne sme da koristi pčelinje proizvode, možete pročitati u tekstu Med, polen, propolis i mleč – ko sme, a ko ne sme.

Ko ne sme da koristi pčelinji polen?

Ovo je najvažniji deo članka. Pčelinji polen nije za svakoga.

Pčelinji polen treba da izbegavaju osobe koje su ranije imale ozbiljne alergijske reakcije na polen, pčelinje proizvode ili ubode insekata. Poseban oprez potreban je kod osoba koje su imale anafilaksiju, gušenje, oticanje usana, jezika ili grla, koprivnjaču, bronhospazam ili naglu ozbiljnu alergijsku reakciju.

U stručnoj literaturi opisani su slučajevi anafilaksije nakon upotrebe pčelinjeg polena. U jednom radu se navodi da je pčelinji polen sadržao i polene korovskih biljaka, kao što su ambrozija, maslačak i hrizantema, što može biti važno za osobe osetljive na biljne polene. Više o tome dostupno je u radu Bee Pollen-Induced Anaphylaxis.

Pčelinji polen treba izbegavati ili koristiti samo uz savet lekara u sledećim slučajevima:

• kod osoba koje imaju ozbiljne alergije na polen ili pčelinje proizvode;
• kod osoba koje su ranije imale anafilaktičku reakciju;
• kod osoba sa astmom i izraženim alergijskim tegobama;
• kod dece, posebno ako imaju alergije, ekcem ili astmu;
• kod trudnica i dojilja;
• kod osoba koje koriste lekove za razređivanje krvi;
• kod osoba sa hroničnim bolestima koje već koriste redovnu terapiju.

Kada odmah prekinuti upotrebu polena?

Upotrebu pčelinjeg polena treba odmah prekinuti ako se pojave svrab, osip, koprivnjača, oticanje usana, jezika ili grla, otežano disanje, stezanje u grudima, mučnina, vrtoglavica ili nagla slabost.

U slučaju jače reakcije, posebno ako se jave oticanje, gušenje, otežano disanje ili nagla slabost, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Ovakve reakcije su retke, ali mogu biti ozbiljne, naročito kod osoba koje već imaju alergijsku osetljivost.

Polen i alergija – najčešća zabluda

Jedna od najčešćih zabluda je tvrdnja da pčelinji polen „leči alergiju na polen“. Takvu tvrdnju ne treba olako iznositi. Iako se pčelinji polen istražuje zbog svog sastava i potencijalnih bioloških efekata, to ne znači da osoba alergična na polen treba samostalno da koristi pčelinji polen.

Kod alergičnih osoba upravo pčelinji polen može biti problem, jer može sadržati polene biljaka na koje je osoba osetljiva. Zato je najbezbedniji savet: ako imate alergiju na polen, astmu ili ste ranije imali ozbiljnu alergijsku reakciju, ne započinjite upotrebu pčelinjeg polena bez razgovora sa lekarom.

Pčelinji polen i lekovi za razređivanje krvi

Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste lekove za razređivanje krvi, naročito varfarin. U stručnoj literaturi opisan je slučaj verovatne interakcije pčelinjeg polena i varfarina, uz povećanje INR vrednosti. Sažetak tog rada dostupan je na PubMed stranici Probable interaction between warfarin and bee pollen.

Zato osobe koje koriste antikoagulantnu terapiju ne bi trebalo samostalno da uvode pčelinji polen. U takvim slučajevima obavezan je razgovor sa lekarom ili farmaceutom.

Pčelinji polen za prostatu – šta se sme reći, a šta ne?

Na internetu se često pretražuje izraz „polen za prostatu“. Ovo je tema kod koje treba biti veoma precizan.

Postoje istraživanja o određenim standardizovanim ekstraktima polena kod tegoba povezanih sa benignim uvećanjem prostate i hroničnim prostatitisom. Međutim, to nije isto što i običan pčelinji polen u zrnu koji se kupuje kod pčelara. Rezultati istraživanja o standardizovanim preparatima ne mogu se automatski preneti na svaki pčelinji polen.

Jedan sistematski pregled za Cernilton, preparat na bazi polenskog ekstrakta, navodi da raspoloživi dokazi ukazuju na skromno poboljšanje određenih uroloških simptoma, ali ne i na poboljšanje svih objektivnih parametara. Sažetak je dostupan na PubMed stranici A systematic review of Cernilton for the treatment of benign prostatic hyperplasia.

Zato je najpoštenije reći: pčelinji polen može biti deo raznovrsne ishrane odraslog muškarca ako ga dobro podnosi, ali se ne sme predstavljati kao lek za prostatu. Tegobe kao što su otežano mokrenje, noćno ustajanje, slab mlaz, bol, peckanje ili krv u mokraći zahtevaju pregled kod lekara.

Pčelinji polen i imunitet

Pčelinji polen se često reklamira kao proizvod za imunitet. Istina je da sadrži različite hranljive i bioaktivne komponente, ali to ne znači da automatski „jača imunitet“ kod svake osobe ili da sprečava bolesti.

Evropski sistem zdravstvenih tvrdnji zahteva da tvrdnje o uticaju hrane na zdravlje budu zasnovane na odobrenim i naučno potkrepljenim tvrdnjama. Zato u tekstovima o pčelinjim proizvodima treba izbegavati rečenice poput: „polen leči“, „sprečava bolest“, „garantovano podiže imunitet“ ili „zamenjuje terapiju“. Više o pravilima zdravstvenih tvrdnji dostupno je na stranici Evropske komisije EU register of health claims.

Mnogo je bolje i stručnije reći: pčelinji polen je prirodna namirnica bogatog sastava, koja se kod zdravih odraslih osoba može koristiti kao dodatak raznovrsnoj ishrani, uz oprez kod alergija i hroničnih bolesti.

Kako prepoznati kvalitetan pčelinji polen?

Kvalitetan pčelinji polen treba da bude čist, prijatnog mirisa, bez plesni, vlage i stranih primesa. Zrnca mogu biti različitih boja, jer boja zavisi od biljaka sa kojih je polen sakupljen. Šarenilo polena nije mana. Naprotiv, često pokazuje raznovrsnost biljnog porekla.

Kupac bi trebalo da pita pčelara kako je polen sakupljen, da li je sušen ili zamrzavan i kako je čuvan. Polen koji ima ustajao miris, tragove vlage, plesni ili grudvice koje ukazuju na loše čuvanje ne treba koristiti.

Kao pčelarski proizvod, polen treba posmatrati sa dve strane. Sa jedne strane, to je vredna prirodna namirnica iz košnice. Sa druge strane, to je proizvod koji mora biti pravilno sakupljen, osušen ili zamrznut i pažljivo čuvan. Dobar pčelar ne prodaje polen kao lek, već objašnjava poreklo, način čuvanja i kome se savetuje oprez.

Najčešće greške pri korišćenju polena

Preterivanje sa količinom

Veća količina ne znači veću korist. Kod pčelinjih proizvoda umerenost je mnogo pametniji pristup od preterivanja.

Upotreba kod alergičnih osoba bez opreza

Polen je prirodan, ali prirodno ne znači bezbedno za svakoga. Osobe sa alergijama moraju biti posebno oprezne.

Mešanje sa vrelom tečnošću

Ako se koristi kvalitetan pčelinji polen, nema potrebe da se preliva ključalom vodom. Bolje je koristiti mlaku tečnost ili ga dodati u hranu.

Loše čuvanje

Polen treba čuvati zatvoren, na hladnom, suvom i tamnom mestu. Svež polen treba čuvati u zamrzivaču.

Očekivanje da polen reši zdravstveni problem

Ako postoje simptomi bolesti, prvo treba potražiti dijagnozu i savet stručnog lica. Pčelinji polen može biti dodatak ishrani samo ako je za tu osobu bezbedan.

Najčešća pitanja o pčelinjem polenu

Kako konzumirati polen?

Najbolje je početi sa vrlo malom količinom. Polen se može dobro sažvakati, potopiti u malo vode, jogurta, kefira ili mlakog čaja, ili pomešati sa medom.

Da li se polen pije?

Može se reći da se polen pije ako je prethodno potopljen u tečnost. Ipak, polen u zrnu se zapravo jede i najbolje ga je dobro sažvakati.

Da li se polen jede?

Da, pčelinji polen se jede. Ako se koristi u zrnu, najbolje je da se dobro sažvaće ili da se prethodno potopi u manju količinu tečnosti.

Da li se polen uzima pre ili posle jela?

Osobe sa osetljivim želucem bolje podnose polen kada ga uzimaju uz obrok ili posle nekoliko zalogaja hrane. Nije neophodno uzimati ga na prazan stomak.

Može li polen sa medom?

Može. Polen sa medom je jedan od najprijatnijih načina upotrebe, ali ga ne treba predstavljati kao lek. Kod dijabetesa i kontrole šećera potreban je poseban oprez zbog meda.

Da li deca smeju da koriste pčelinji polen?

Deci ne treba davati pčelinji polen bez saveta pedijatra, posebno ako dete ima alergije, astmu, ekcem ili druge alergijske tegobe.

Da li trudnice smeju da koriste pčelinji polen?

Trudnice i dojilje ne bi trebalo samostalno da uvode pčelinji polen. Najbolje je da se pre upotrebe posavetuju sa lekarom.

Da li pčelinji polen leči alergiju?

Ne treba tvrditi da pčelinji polen leči alergiju. Kod osetljivih osoba on može izazvati alergijsku reakciju, pa se kod alergija preporučuje poseban oprez.

Da li je polen dobar za prostatu?

Postoje istraživanja o određenim standardizovanim polenskim ekstraktima, ali to nije isto što i običan pčelinji polen u zrnu. Pčelinji polen se ne sme predstavljati kao lek za prostatu.

Da li je bolji sušeni ili zamrznuti polen?

Sušeni polen je praktičniji za čuvanje i transport, dok svež zamrznuti polen zahteva čuvanje u zamrzivaču. Kod oba oblika najvažnije je da su pravilno sakupljeni, čuvani i zaštićeni od vlage, toplote i kvarenja.

Zaključak

Pčelinji polen je zanimljiv i vredan pčelinji proizvod, ali ga treba predstaviti pošteno i stručno. On nije čarobni prah, nije lek za alergiju, prostatu, imunitet ili umor, ali može biti kvalitetan dodatak raznovrsnoj ishrani kod zdravih odraslih osoba koje ga dobro podnose.

Najbolji savet je jednostavan: početi malo, koristiti umereno, čuvati pravilno i ne zaboraviti da pčelinji proizvodi nisu isti za svakoga. Ono što jednoj osobi prija, drugoj može smetati, posebno ako postoji alergijska osetljivost.

Upravo zato pčelinji polen zaslužuje poštovanje, ali i oprez.

Izvori i korisni linkovi

• Bee Pollen: Chemical Composition and Therapeutic Application
• Anaphylaxis from bee pollen supplement
• Bee Pollen-Induced Anaphylaxis
• Probable interaction between warfarin and bee pollen
• A systematic review of Cernilton for the treatment of benign prostatic hyperplasia
• EU register of health claims
• FAO: How to process raw honeybee pollen into food for humans
• Med, polen, propolis i mleč – ko sme, a ko ne sme
• Med sa propolisom, žalfijom i polenom – prirodni eliksir za imunitet
• Pčelinja perga – čudo iz košnice