Početak pčelarenja saveti IV deo
Molim Vas da pre čitanja IV dela pročitate pretho napisana tri dela na stranici sajta Pčelari početnici
Kriva učenja je su bila brutalna — bilo je trenutaka kada sam mislio da sam najgori pčelar na svetu (iako se ta ideja brzo raspršila posećivanjem drugih).
Za promenu, ovaj članak ću usmeriti ka pčelarima početnicima, koji su često preplavljeni kontradiktornim savetima o „pravilnom“ načinu držanja pčela.
Pčelari početnici se dave u informacijama prikupljenim sa interneta o „pravom“ načinu čuvanja pčela. Nažalost, oni još nemaju dovoljno iskustva da znaju u šta da veruju, dok dugogodišnji pčelari jednostavno prevrću očima na neke od predloga koji se promovišu.
Postoji stara poslovica da ako želite da dobijete konačan odgovor na bilo koje pitanje o pčelarstvu, samo pitajte pčelara druge ili treće godine, jer su oni uglavnom na vrhuncu svog samopouzdanja u pogledu znanja o pčelarstvu (i često bloguju daleko nudeći savete drugima). Nakon toga, većina nas je ponižena činjenicom da je pčelarstvo iskustvo celog života, puno iznenađenja i kojim vlada uglavnom Marfijev zakon.
Najbolji način da naučite pčelarstvo je da radite sa iskusnim mentorom koji već dugi niz godina uspešno drži pčele u vašem kraju. Tražio bih nekoga ko je iskren u vezi sa greškama koje su napravili i koliko puta su se oporavili od velikih padova. Takvi pčelari uglavnom nisu najbučniji samopromotori, ali evo saveta: svaki pčelar vredan svoje soli imaće pčele na prodaju svakog proleća. Najveći problem sa zdravim prezimljenim društvima je kako ih sve sprečiti da se izroje, a svakom dobrom pčelaru je relativno lako da svakog proleća utrostruči broj košnica ako to želi.
U mnogim oblastima koje sam posetio postoji dobronamerni i glasni „Taliban pčelar“ koji je nepokolebljiv da početnici moraju da praktikuju neku specifičnu vrstu upravljanja pčelama (kao što je vrsta košnice, vrsta saća, vrsta pčela, ili poseban način upravljanja varoom, ili nedostatak istog). U nekim oblastima lokalni talibani podstiču početnike da se strogo pridržavaju nekog oblika „Pčelarstva zasnovanog na veri” u kome je njihova sveta dužnost da slede neke specifične prakse ili da veruju u prirodu da će biti dobronamerni.
Realnost je da priroda i varoa nisu ljubazni prema pčelama. Nema smisla da postavljam nove pčelare sjajnih očiju za osećanja neuspeha, razočaranja i krivice koja se javljaju kada njihove drage pčelice umru jadnom smrću. Zaista, četvrtina ispitanika u anketi nije planirala da se ponovo okuša u pčelarstvu. Za mene je ovakav sumorni ishod nepotreban i neoprostiv.
Mogu li da predložim da, ako nameravate da uložite svoju veru u neku vrstu nedokazane metode upravljanja varoom, da bar pratite broj varoe i imate rezervni plan.
Svake godine možete upoznati stotine novajlija i zaista uživati u njihovom entuzijazmu i radosti u njihovom novootkrivenom hobiju. Moja želja je da budu uspešni u svojoj novoj avanturi. Poenta koju pokušavam da kažem je da nije na početnicima da spasu svet pokušavajući da drže pčele bez tretmana. Svi žele da budu pčelari „bez tretmana“ – ali vi zapravo ne „čuvate“ pčele ako umiru svake godine! Pčelarstvo je dovoljan izazov za učenje, a da se ne otežava time što se varoa širi.
Ono što predlažem je da prvo naučite da se bavite dobrim uzgojem pčela, kao što biste radili kada biste počeli sa bilo kojim drugim kućnim ljubimcem ili stokom. Naučite da održavate svoje pčele žive i zdrave nekoliko godina; onda možete podići letvicu. Ne biste dozvolili da vaš pas ili mačka pate od jezive infestacije grinja (krpelja), pa zašto biste dozvolili da vaše pčele umru sličnom užasnom smrću?
Savet pčelarima početnicima
Moj savet početnicima je da se opuste i zabavljaju držeći pčele — to je jedna od najneverovatnijih i najprijatnijih stvari koje ćete ikada raditi, i odličan način da stupite u kontakt sa prirodom. Imajte na umu da je pčelarstvo jednostavno još jedan oblik stočarstva. Vaša je odgovornost da se brinete o svojim štićenicima, a realnost je da im ponekad može biti potrebna vaša pomoć u suočavanju sa nedostatkom hrane ili nemilosrdnim uništavanjem varoe. Zaslužno je pomoći im u teškim vremenima.
Pa, do ovog trenutka sam siguran da sam uvredio dosta pčelara, ali pošto sam prekršilac jednakih mogućnosti, dozvolite mi da nastavim da ulazim u još topliju vodu!
U svojim člancima generalno nisam baš neki za osuđivanje ili kritiku drugih, ali sam želeo da naglasim da ne postoji jedan „pravi“ način za držanje pčela.
Moja namera nije bila da podstičem podele ili defanzivnost (jer osećam da većina pčelara u suštini ima iste krajnje ciljeve), već pre da isprovociram neke od rigidnijih praktičara na introspekciju.
Čitajte ne da biste protivrečili niti da biste verovali, već da biste odmerili i razmotrili.( Ross Conrad popular book Natural Beekeeping)
U prirodi, šta god da radi, pobeđuje u borbi (a to je stalna borba za resurse, u nadmetanju protiv pripadnika vaše vrste, drugih konkurenata, predatora i parazita). U slučaju medonosne pčele, ova vrsta je u ozbiljnoj konkurenciji sa ljudima za odgovarajuću hranu, jer mi pretvaramo produktivno zemljište u trotoare, nastambe, travnjake i pesticidima opterećena monokulturna zemljišta koja nisu pogodna za opstanak pčela. Pored toga, uvezli smo niz novih parazita koji su dodali ozbiljne izazove opštem zdravlju pčela. Osećam da smo dužni pčeli da joj pomognemo da se nosi sa problemima koje smo sami stvorili.
Što bolje razumete realnost pravila prirode, bolje će moći da prilagodite svoje prakse upravljanja kako bi bili uspešni u pčelarenju u svojoj specifičnoj situaciji i okruženju. Ako se svoje metode zasnivaju na prirodnim pravilima kojih se pčele uvek pridržavaju, onda čak i u današnje vreme pčelarstvo može biti uspešno i profitabilno.
Izvor i ideja za napisani tekst: https://scientificbeekeeping.com/ (Randy Oliver, octobar 2011.)
