Priprema pčela za bagremovu pašu uz retko otvaranje košnica

Priprema pčela za bagremovu pašu – moj prirodan pristup

Priprema pčela za bagremovu pašu je ključna za uspešnu sezonu i dobar prinos meda. U ovom tekstu delim svoj lični, nenametljiv i prirodan pristup radu sa pčelama uoči najvažnije paše u godini. Ovaj način ne zahteva često otvaranje košnica niti oduzima mnogo vremena — pogodan je i za pčelare koji cene mir pčelinjeg društva i svoje slobodno vreme. Ne radi se o jedinom ispravnom sistemu, već o praktičnom iskustvu koje je meni donelo dobre rezultate — bez forsiranja, uz oslanjanje na instinkte pčela i pravovremeno obezbeđivanje prostora.

🌱 Pratim razvoj, ne ubrzavam na silu

Na početku proleća posmatram stanje društava — ne ulazim u košnice „po kalendaru“, već kada za to vidim stvarnu potrebu. Gledam:

da li ima dovoljno prostora za leglo,
da li postoje blokade od polena,
kako pčele koriste prostor koji im je već dat,
i kakve su zalihe hrane u ranom proleću.

👉 Hranu proveravam na više načina:
– dizanjem košnice rukom,
– gledanjem kroz providni najlon koji držim ispod poklopca,
– a samo u retkim situacijama pomeranjem ramova, i to obično kod društava koja su najlakša.
Ako ta najlakša društva imaju dovoljno hrane — onda znam da ostala imaju još više.

Zazimljujem društva u zavisnosti od njihove jačine, najčešće na osam ramova, a slabija i na sedam /neka čak svedem i na šest ramova).
Broj ramova određujem pre dodavanja šećernog sirupa za zimsku prihranu (ako pčele nemaju dovoljno hrane), jer tada:

najbolje rasporede dodatu hranu na broj ramova koje zaista zauzimaju,
ne razbacuju zalihe na deset ramova koje ne pokrivaju,
već naprave dobre vence iznad legla, pa nema loše raspoređene hrane,
i što je najvažnije — hrana im tokom zime ostaje dostupna i lako pristupačna.

Satnu osnovu ne dodajem odmah. Prvu satnu osnovu stavljam tek kada vidim da pčele počinju da izgrađuju zaperke u praznom prostoru, gde nema ramova. Takođe, izgrađen prazan ram dodajem tek kada pčele popune sve postojeće ulice i kada je svaki ram zauzet. Nikada ne cepam leglo.

Ram sa izgrađenim saćem uvek dodajem na kraj legla, i to samo ako je društvo zaista spremno. Ne žurim sa proširivanjem, ali znam koliko je važno ne zakasniti, jer:

ako se na vreme doda izgrađen ram, matica ga brzo zalegne,
dobijem više pčela — a to znači više radnih ruku u košnici.

Ako pčele blokiraju plodište polenom jer nije bilo kišnih dana, a unos je jak, ram sa polenom stavljam između dva rama legla. Za pet dana pčele iskoriste polen, a matica u 90% slučajeva zalegne taj ram.

📌 Iskreno, ne mislim da je potrebno rotirati ramove, okretati nastavke za 180 stepeni, stavljati med iznad leta da bi pčele to čistile, niti dodavati satnu osnovu u centar legla čim neka biljka procveta. To više remeti nego što koristi.

Mislim da je bespotrebno trošiti vreme na takve operacije, jer to vreme pčelar može da iskoristi na druge, mnogo važnije stvari.
👉 Vreme je najskuplja stvar u životu. Bolje je popiti kafu sa prijateljem ili posvetiti vreme porodici, nego se baviti poslovima koji možda neće doneti nikakav značajan rezultat.

🎯 Cilj mog rada nije veliki broj ramova legla koji je odgajan na silu i bez prave podrške unutar košnice, već broj legla koje pčela može da odgaji kvalitetno, u skladu sa onim što joj priroda pruža.
Džabe je veliki broj ramova legla ako je to leglo slabo grejano i nedovoljno hranjeno. Bolje je imati manje, ali zdravo i dobro odnegovano — jer takve pčele čine jaku zajednicu, spremnu za pašu i zimu.

🍯 Dodavanje polunastavka bez rešetke — u ranoj voćnoj paši

Kada pčelinje društvo postane tesno u jednom LR nastavku, dodajem polunastavak direktno iznad plodišta, bez matične rešetke, i puštam maticu da slobodno pređe ako želi. Tu će pčele:

unositi nektar od voćne paše,
eventualno matica i nešto zaleći.

Time društvo dobija prostor i unos se odvija bez pritiska. Ovim korakom često izbegavam rojenje, jer pčele imaju gde da rade.

📌 Primetio sam još nešto veoma zanimljivo:
Kada se polunastavak postavi iznad plodišta bez rešetke, ramovi u plodištu ponekad ostanu bez mednih venaca, jer se medni venac formira u gornjem polunastavku.
👉 Matica tada često zaleže ramove od letvice do letvice, bez ikakvog slobodnog prostora za med.
📈 Čini mi se da se u plodištu dobijaju ramovi sa više zaleženog saća nego što bi bilo da tog polunastavka nije bilo.
To mi dodatno potvrđuje da pčele same znaju kako da rasporede posao kada im se da dovoljno prostora i slobode.

🕔 Raspored nastavaka nekoliko dana pred bagrem

Par dana pre početka bagremove paše, kada se zna da će unos uskoro početi, prelazim na precizniji raspored:

Plodište (jedan LR nastavak) – sa svim leglom.
Polunastavak iznad plodišta, u kojem je nešto voćne paše, prihrane i eventualno malo legla.
Matična rešetka – postavljam je sada jer želim da matica ostane dole i da imam čist bagremov med.
👉 Napominjem da sam, bez obzira na to što sam društva zazimio na osam ili sedam ramova, ranijim dodavanjem satnih osnova i izgrađenog saća plodište postupno proširio na punih 10 LR ramova.
Iznad rešetke stavljam novi polunastavak sa najmanje 90% izgrađenim devičanskim saćem, koji sam doneo iz magacina. Pčele će ga prethodno očistiti i pripremiti, pa će tu biti smešten svež bagremov nektar.

🌸 Kada bagrem procveta – aktiviram sistem

Prvog ili drugog dana cvetanja bagrema, ne diram ništa – pustim pčele da krenu s unosom. Ako je unos jak, pristupam sledećem rasporedu nastavaka:

Matičnu rešetku spuštam direktno na plodište.
Na rešetku stavljam polunastavak koji je do tada bio na vrhu košnice.
Na vrh košnice vraćam polunastavak u kojem se nalazi nešto legla i meda od voćne paše i eventualne prihrane.
- Pre vraćanja, sve pčele iz tog nastavka stresam.
- To je plitak Fararov nastavak (170 mm), i pčele se lako stresu ili se uz dim same povuku naniže.
- Ne tražim maticu – jer ako je bila gore, stresanjem ću je vratiti u plodište.
- Traženje matice je još jedan vid trošenja vremena koji često nije neophodan.
  👉 Ako imate mali broj košnica, možete tražiti maticu i birati tehniku.
  👉 Ali ako imate veći pčelinjak, traženje matica vam može uzeti pola dana – bez stvarne potrebe.

🔄 Kada krene bogat unos bagremovog nektara, iz plodišta (gde je do tada bilo 10 LR ramova) vadim dva krajnja rama puna meda.
– Na tim ramovima je obično med od voćne paše i prihrane, zatvoren i „zakovan“.
– Te ramove čuvam za kasnije — kao dodatak rojevima ili rezervu nakon bagrema.
– Umesto njih ubacujem dva komada stirodura debljine 2 cm, sa leve i desne strane, a 8 središnjih ramova ostaje u istom rasporedu.

📌 Šta se time dobija?

Pčela prirodno prvo puni plodište;
Uklanjanjem ta dva rama uklanjam i prostor za med,
pa pčela instinktivno sav višak nektara nosi u medište.

Dva izvađena rama mogu biti i sa nezatvorenim medom — to nije problem — odlažem ih iznad slabe zajednice na čuvanje. Jer ako već imaju zatvoren med u ramovima /u plodištu) pre će preći u medište.

🔧 Takođe:

– Lim ispod podnjače otvaram,
– leta otvaram do maksimuma,

jer to dodatno motiviše pčele da izbacuju višak nektara iz plodišta i da ne „darivaju“ med kroz otvore (sklanjaju ga sa mesta gde mogu drugi da mu pristupe), već da ga instinktivno nose naviše – u medište.
👉 Nektar u ovom periodu ima visoku vlagu, a dobra ventilacija im pomaže da lakše odstrane vlagu i brže ga zatvore i poklope.

📌 Nema bojazni od rojevog nagona kada je paša obilna — jer tada preovladava instinkt za prikupljanjem nektara nad instinktom za razmnožavanjem.
Pčele se neće rojiti dok ne obezbede dovoljnu količinu hrane. One imaju svoj raspored i redosled aktivnosti — i ako im se obezbedi uslov, same znaju šta im je prioritet.

📌 Pratim i stanje popunjenosti polunastavka koji je odmah iznad plodišta (medište).
Kada procenim da je taj medišni nastavak popunjen više od 75%, dodajem novi polunastavak sa većinom izgrađenog saća — direktno iznad plodišta.
Već popunjeni nastavak tada podižem iznad njega, a na samom vrhu ostaje onaj gornji polunastavak u kojem se ranije nalazilo nešto legla, koje je sada već izašlo, па у њему више нема легла.

👉 Osim, naravno, ako niste odlučili da u tom gornjem polunastavku formirate novi roj — što je sasvim druga tema i nije predmet ovog teksta.

❗ Zapamtite:
Pčele vam neće preći u medište dok plodište nije potpuno zauzeto — bilo leglom ili nektarom/medom, ili nemate dovoljan broj pčela.
Zato je važno usmeriti unos, rasteretiti plodište i stvoriti prave uslove za unos u medište.

👑 O maticama – dvogodišnji ciklus i nukleusi sa svrhom

Na mom pčelinjaku matice ne ostaju duže od dve godine. Svake druge godine pravim plansku zamenu. Nisu sve stare matice „za penziju“ — mnoge i dalje odlično nose. Zato:

ne uništavam ih, već im dajem novu ulogu u nukleusima,
one nastave da rade u malim društvima, koja se kasnije koriste za:
- pojačavanje glavnih zajednica,
- formiranje novih rojeva,
- ili kao rezerve za kasnije paše.

Čak i tokom zime, neki nukleusi sa takvim maticama prezime, zajedno sa svojim leglom i pčelama. U proleće ih koristim onako kako mi najviše odgovara — bilo kao podsticaj glavnim društvima, bilo kao osnova za nova.

📌 Ovakvim pristupom:

povećavam fleksibilnost pčelinjaka,
uvek imam rezervne matice proverenog kvaliteta,
ne bacam ono što i dalje vredi.

🔬 Naučna utemeljenost ovog pristupa

Iako je moj način rada zasnovan prvenstveno na višegodišnjem iskustvu i posmatranju pčela u prirodnim uslovima, važno mi je da napomenem da mnogi aspekti ove tehnike imaju potvrdu u savremenim naučnim istraživanjima.

Na primer:

✅ 1. Proširenje legla mora biti u skladu sa brojem pčela radilica

Istraživanja Shpiglera i Robinsona (2015) pokazuju da nedovoljan broj negovateljica negativno utiče na kvalitet legla i razvoj pčela. Kolonije sa više radilica imaju bolje razvijeno potomstvo i dugovečnije pčele.

📚 Shpigler, H. Y., & Robinson, G. E. (2015). Social and nutritional factors controlling the growth of honey bee (Apis mellifera) queens. PLOS ONE.

✅ 2. Preuranjeno razdvajanje legla i unošenje satne osnove može poremetiti termoregulaciju

Liebig (2002) upozorava da se tokom prolećnog razvoja mora pažljivo balansirati između snage društva i površine koju pčele mogu efikasno pokrivati i grejati. Ukoliko se proširi prerano, postoji rizik od hlađenja legla, što utiče na njegov kvalitet i stopu preživljavanja.

📚 Liebig, G. (2002). Bee colonies in spring – balancing strength and sustainability.

✅ 3. Temperatura legla oko 35°C nije slučajna

U knjizi The Buzz about Bees, Jürgen Tautz (2008) objašnjava da pčele ulažu ogromnu energiju u očuvanje stabilne temperature legla oko 35°C, jer odstupanja od te vrednosti značajno utiču na razvoj larvi. Bilo zatvoreno ili otvoreno leglo, sve mora biti precizno temperirano.

📚 Tautz, J. (2008). The Buzz about Bees: Biology of a Superorganism. Springer.

✅ 4. Količina i učestalost obroka u larvalnom stadijumu određuje kvalitet odraslih pčela

Maurizio (1955) je dokazao da loša ishrana tokom razvoja larvi rezultira slabijim i kraće živim pčelama. Kvalitet i količina hrane direktno zavise od broja pčela koje se bave negom legla — što ih je manje, to je manje obroka i slabiji rezultat.

Pored toga, istraživanja Amdama i saradnika (2003) pokazuju da je negu legla jedna od energetski najzahtevnijih aktivnosti u košnici. Pčele koje se intenzivno bave ovim poslom brže troše rezerve vitelogenina (proteina odgovornog za dugovečnost) i zato žive kraće. Suprotno tome, pčele koje nisu preopterećene negom legla duže ostaju u životu, jer su fiziološki očuvanije.

📚 Maurizio, A. (1955). The influence of pollen on the vitality of honey bees. Bee World, 36(3), 81–91.
📚 Amdam, G. V., Simões, Z. L. P., Hagen, A., Norberg, K., Schrøder, K., Mikkelsen, Ø., … & Omholt, S. W. (2003). Hormonal control of the yolk precursor vitellogenin regulates immune function and longevity in honeybees. Experimental Gerontology, 38(12), 1329–1339.

✅ 5. Pčele instinktivno pune plodište pre nego što pređu u medište

Thomas Seeley (1995) u svojoj studiji opisuje da pčele imaju izražen instinkt da prvo skladište nektar u plodištu, u blizini legla, i tek kada je ono popunjeno prelaze u medišni prostor. To je i razlog zbog kojeg pažljivo upravljam prostorom i ne žurim sa postavljanjem novog nastavka, već najpre smanjujem plodišni nastavak na osam ramova kako bi pčele imale manje prostora za punjenje u plodištu, čime ih brže usmeravam ka medištu.

📚 Seeley, T. D. (1995). The Wisdom of the Hive: The Social Physiology of Honey Bee Colonies. Harvard University Press.

✅ 6. Ograničen prostor podstiče rojenje – a pravovremeno proširenje ga sprečava

Isti autor, Seeley, u istoj knjizi ističe i da je ograničenje prostora u košnici jedan od ključnih faktora koji pokreće rojevi nagon. Dodavanjem prostora u pravom trenutku — kao što je blagovremeno postavljanje polunastavka bez rešetke — smanjuje se potreba pčela da se roje.

📚 Seeley, T. D. (1995). The Wisdom of the Hive: The Social Physiology of Honey Bee Colonies. Harvard University Press.

✅ 7. Važnost monoflornog meda i preciznog upravljanja prostorom

Tautz (2008) u istom delu objašnjava kako pčele tokom jakih paša sakupljaju isključivo nektar jedne vrste biljke. Pravilnim rasporedom nastavaka i pravovremenim dodavanjem devičanskog saća sa rešetkom, kao što radim kod bagremove paše, moguće je doći do čistog, monoflornog meda.

📚 Tautz, J. (2008). The Buzz about Bees: Biology of a Superorganism. Springer.

🧭 Napomena za kraj – moj način nije jedini

Dugo sam izbegavao da pišem ovakav tekst jer ja ne vidim stanje u vašim košnicama, niti mogu da vas posavetujem bez toga, niti želim da zvučim da nekoga ubeđujem da radi na ovaj način, niti želim da tvrdim da je ovo ispravan ili jedini ispravan način.

Pojedinci žele da se posvađaju sa drugim pčelarima ubeđujući ih da je nešto samo ispravno i da samo oni znaju šta i kako treba raditi. Ja to ne želim niti imam pravo.

I moja deca i deca drugih pčelara jedu med, što znači da ima više uspešnih načina rada. Podneblja su drugačija, pa samim tim i vegetacija i fenološki kalendar.

Uvek uzmite sa rezervom šta, kako i na koji način neko radi i vidite šta vama najviše odgovara.

📌 Treba imati na umu i ovo:
Svi mi imamo različite potrebe, mogućnosti, slobodno vreme, želje…
👉 Neko želi da živi od ovog posla.
👉 Nekome je pčelarstvo hobi i zadovoljstvo.
👉 Neko shvati da ne želi da nastavi jer je mislio da je lakše nego što jeste.
👉 Neko ima znanje, neko nema još uvek iskustvo.

Zbog svih tih razlika — teško je uvesti jedinstven sistem koji bi svima odgovarao i bio jednako koristan. Zato svako treba da traži svoj ritam, svoj način i svoje razloge zašto pčelari.

Ne zaboravite da je vreme najskuplja stvar u životu i da ne znate koliko ga imate.
Možete otvoriti novčanik i reći da imate 1.500 dinara do srede, i tako ćete živeti, ali vreme ne znate koliko imate, zato ga nemojte bacati i zloupotrebljavati slobodu koju vam je data od Boga.

Napisao sam ove redove jer su me neki ljudi zamolili. Molim vas da uvek imamo dijalog oko svega iz koga ćemo svi izaći bogatiji. Nema razloga za ljutnjom i ubeđivanjem. Od većine može se uvek naučiti ponešto novo. Izmiksujte ono što vam odgovara i pronađite svoj način rada. Pratite i nauku i promene u prirodi. Prepoznajte pravi trenutak za svaku radnju. I na kraju kako onaj koji nije video stanje u vašim košnicama može da vam da savet šta da radite i kada?

📌 Na kraju krajeva, sve zavisi od toga čime je ko zadovoljan i kakve prioritete ima.