Pogače za pčele – trošak ili ulaganje?
Pogače za pčele su za neke pčelare samo dodatni trošak, a za druge pametno ulaganje u opstanak društava i veći prinos meda.
Pitanje „pogače za pčele – trošak ili ulaganje?“ vraća se svake zime i ranog proleća, čim krenu dileme da li dodavati pogače ili ne.
Jedni kažu: „Ko dobro pripremi društva, pogače mu ne trebaju.“
Drugi: „Bez pogača ne smem da uđem u februar.“
Istina je, kao i obično, negde između: pogače za pčele mogu da budu i čist trošak, i jeftina polisa osiguranja, i ozbiljno ulaganje – sve zavisi kada i zašto ih koristiš.
Ako tražiš tekst o biologiji i praktičnim detaljima (kada, kako i zašto davati pogače), pogledaj i članak Prihrana pčela pogačama da li kada i kako .
Kada su pogače za pčele bespotreban trošak
Pogače za pčele postaju bespotreban trošak u sledećoj situaciji:
jesenja prihrana je odrađena kako treba,
košnice su teške, sa dovoljno meda,
društva su zdrava i dobro pripremljena za zimu,
ali pčelar iz navike svakoj košnici stavlja pogače „da ne razmišljam“.
Šta se tada dešava?
pčele bi i bez pogača normalno prezimele,
ti plaćaš šećer/pogače i trošiš vreme,
a u nekim slučajevima možeš čak da poguraš društvo u veću aktivnost i razlegljavanje u trenutku kada bi prirodno još štedelo snagu.
Klasični stručni priručnici, poput rada Floyda Moellera o prezimljavanju pčela
„Overwintering of Honey Bee Colonies“, naglašavaju da je osnova dobrog zimovanja: snažno društvo i dovoljno zaliha meda. U takvim uslovima pogače nisu obavezne.
U tom scenariju pogače za pčele jesu čist trošak – i ekonomski, i potencijalno biološki nepotrebno „čačkanje“ zimskog mira.
Pogače za pčele kao jeftina polisa osiguranja
Drugačija je slika kada su:
paše bile loše,
neka društva ušla u zimu malo „na knap“,
zima duga, februar i mart hladni,
a ti nisi siguran da li će zalihe meda izdržati do prve ozbiljnije paše.
Tada tanka šećerna pogača na satonošama iznad klubeta postaje:
jeftina polisa osiguranja protiv gladi,
način da društvo preživi još nekoliko nedelja do proleća,
sigurnost da nećeš izgubiti društvo bukvalno pred početak sezone.
Zachary Huang u brošuri
„Feeding Honey Bees“ (MSU Extension) jasno pravi razliku između osnovne pripreme za zimu (dovoljno meda/sirupa) i dopunske prihrane kada se ustanovi da hrane nema dovoljno. Upravo tu se uklapaju i pogače.
Ako jedna pogača košta nekoliko stotina dinara, a vrednost jednog društva (košnica, ramovi, matica, uloženi rad + potencijalni med) je višestruko veća, onda:
Tamo gde postoji realna opasnost od gladi, pogače za pčele nisu trošak – nego ulaganje u opstanak pčelinjeg društva.
Za konkretnije savete o zimskom hranjenju pogačama pogledaj i članak
Zimsko prihranjivanje pčela pogačama: Prednosti i rizici“
Pogače za pčele kao ulaganje u veću proizvodnju
Pored „osiguranja“, pogače za pčele mogu da budu i čista proizvodna investicija – posebno u ozbiljnijem, profesionalnom pčelarstvu.
Tipičan scenario:
ciljaš ranu pašu (voće, uljana repica, rana bagremova),
želiš da društva budu maksimalno jaka baš u tim terminima,
rano proleće je promenljivo, polen čas ima, čas nema.
Tada dobro isplanirana prihrana:
šećernim pogačama (energija),
proteinskim pogačama (kada zaista nema polena),
može da:
ubrza razvoj legla,
poveća broj pčela radilica u vreme paše,
donese više kilograma meda po društvu.
Ako pogača košta, recimo, oko 300 dinara, a zbog jačeg društva doneseš samo 1–2 kg meda više, ona se već isplatila. A u praksi razlika često bude i veća.
Ako te zanima kako da napraviš kvalitetnu obogaćenu pogaču, pogledaj i tekst
„Pogače za pčele: vodič za pripremu obogaćene pogače“
Biologija zimskih pčela – zašto „reda radi“ može da bude protiv njihove logike
Da bismo razumeli kada su pogače trošak, a kada ulaganje, moramo da se vratimo na biologiju zimskih pčela.
Prirodni zimski režim pčela
Zimske pčele ulaze u poseban režim:
formiraju zimsko klube,
leglo se svodi na minimum ili potpuno nestaje,
pčele se malo kreću i štede energiju,
polako troše med iz saća i pomeraju se naviše kroz košnicu.
Njihova prirodna strategija je:
malo aktivnosti + malo potrošnje = dugo trajanje zaliha i pčela zimilica.
Radovi o prezimljavanju, poput pregleda
„Overwintering honey bees: biology and management“ naglašavaju da je upravo štedljiv zimski režim ključan za preživljavanje.
Kada društvo ima dovoljno meda, ono zimu može da preživi potpuno oslonjeno na ovu svoju logiku – bez ijedne pogače.
Ako u takvu košnicu, iz navike, dodamo i pogače:
pravimo dodatni trošak za nešto što im realno ne treba,
dajemo im još jedan izvor hrane koji može da podstakne veću aktivnost,
uvodimo više vlage u košnicu kroz veću potrošnju i „disanje“ društva.
Zato se u mnogim priručnicima šećerne pogače / fondan pominju kao emergency feeding – hrana za hitne slučajeve kada meda nema dovoljno, a ne kao obavezna hrana za svaku košnicu zimi.
Uticaj klime i polena na početak legla
Početak legla nije samo pitanje pogače. Tu se uklapaju:
dužina dana – posle zimskog solsticija dan se produžava, pčele i matica dobijaju „signal“ da se sezona menja,
spoljašnja temperatura – topliji periodi olakšavaju održavanje temperature legla,
dostupnost polena – bez proteina nema ozbiljnog legla; prvi poleni (leska, jova, drijen, voćke) su važan okidač,
količina hrane u košnici – društva sa dobrim zalihama hrabrije šire leglo.
Dakle, klima i paša su glavni dirigenti. Pogača je samo jedan od instrumenata u orkestru.
Gde se tačno uklapa pogača – pojačivač, a ne prekidač
Kada je:
zima u punoj snazi (kratak dan, niske temperature, bez izleta),
polena nema,
društvo prirodno miruje,
sama pogača najčešće neće napraviti „eksploziju“ legla.
Ali u prelaznom periodu (februar–mart), kada:
dan je već primetno duži,
bude toplijih dana,
pojavi se prvi polen,
dodatna hrana iz pogače može da bude „gas na pedali“ – da pojača razlegljavanje i trošenje zaliha.
Zato nije tačno reći da pogača sama „pali“ leglo, ali jeste pošteno reći:
U pravom trenutku pogača može da pomogne društvu da se brže razvije.
U pogrešnom trenutku može da ga gurne u veće leglo i veću potrošnju nego što je potrebno.
Veštačka hrana, proteinske pogače i zdravlje pčela
Proteinske pogače i različiti pollen substitute mogu da pomognu kada nema prirodnog polena, ali istraživanja pokazuju da nisu sve veštačke dijete iste.
Studija Fleminga i saradnika u časopisu PLOS ONE
„Characterizing the Impact of Commercial Pollen Substitute Diets on the Level of Nosema spp. in Honey Bees“ pokazala je da su neke komercijalne zamene za polen bile povezane sa višim nivoima Noseme u odnosu na prirodni polen.
Slična istraživanja o ishrani pčela (npr. pregled
„Honey Bee Nutrition“ – Z. Huang „ naglašavaju da su:
prirodni polen i raznovrsna paša gold standard,
veštački dodaci i pogače samo pomoć kada priroda zakaže.
Detaljnije o tome kako veštačka hrana utiče na životni vek i zdravlje pčela možeš pročitati u tekstu na tvom sajtu
„Uticaj veštačke hrane na životni vek pčela: Naučni dokazi i preporuke“
Jednostavna računica za pčelinjak
Zamisli pčelinjak od 30 društava i tri pristupa:
1) Bez pogača, „valjda će biti dovoljno“
nema troška za pogače,
ali ako 2–3 društva ostanu bez hrane krajem zime,
gubiš: društvo + potencijalni med + vreme za obnovu.
2) Pogače svima, bez razlike
svakoj košnici daš pogače, i jakim i slabim,
trošak: 30 × (recimo) 300 din = 9.000 din,
deo tog troška je čist višak – jaka društva to nisu ni tražila,
plus rizik da nepotrebno pojačaš aktivnost tamo gde nije potrebno.
3) Ciljana prihrana pogačama
proceniš težinu košnica, zalihe meda, planirane paše,
pogače dobija, na primer, 10 od 30 društava:
ona koja su na granici po hrani,
ona koja želiš posebno da „poguraš“ za ranu pašu.
Trošak: 10 × 300 din = 3.000 din.
Zauzvrat:
značajno smanjuješ rizik od gubitka društava zbog gladi,
imaš nekoliko jakih društava koja mogu da donesu i više meda.
To je već pametan trošak, a ne bacanje para.
Kako da znaš da li su pogače kod tebe trošak ili ulaganje
Postavi sebi nekoliko iskrenih pitanja:
Imam li konkretan razlog da baš ovoj košnici stavim pogaču?
– Da li je lagana?
– Da li su zime duge i oštre?
– Da li je to društvo važno za ranu pašu?Da li bi društvo bez pogače moglo realno da ostane bez hrane?
– ako da → pogača je osiguranje, ulaganje;
– ako ne → pogača je verovatno suvišan trošak.Da li poštujem biologiju zimskih pčela?
– ostavljam dovoljno meda i polena,
– ne „vrtim“ društvo svake nedelje,
– pogače koristim planski, ne „jer tako svi rade“.
Jednostavno pravilo može da glasi:
Pogače za pčele nisu bespotreban trošak kada tačno znaš zašto ih stavljaš na tu košnicu i baš u tom trenutku.
Postaju trošak onog trenutka kada ih daješ svima – bez procene, bez razloga i protiv prirodne logike zimskih pčela.
Zaključak – pogače za pčele: trošak ili ulaganje?
Na kraju, odgovor nije „ZA“ ili „PROTIV“ pogača, već:
ZA pametnu, ciljanu upotrebu,
PROTIV rutinskog „svima isto“ bez razmišljanja.
Kada:
ispoštuješ biologiju zimskih pčela,
dobro pripremiš društva za zimu,
pratiš klimu, polen i zalihe hrane,
i onda odlučiš gde pogača ima smisla,
onda pogače za pčele prestaju da budu nejasan trošak i postaju ono što treba da budu:
Alat u rukama pčelara – nekad trošak koji se može izbeći, nekad polisa osiguranja, a nekad ulaganje koje vraća više meda nego što košta.
