„Uginuće pčela 2025: Šta se dogodilo i šta nas čeka?“
Uginuće pčela 2025. godine zateklo je mnoge od nas — i iskusne pčelare i one koji tek uče. Gubici su zabeleženi širom Srbije, ali i u Mađarskoj, Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Uzroci nisu jednostavni, niti jednoznačni. Možemo samo pokušati da ih naslutimo — kroz lična zapažanja, upoređivanje iskustava i uz pomoć naučnih analiza.
Ovaj tekst nije pokušaj da se izvede konačan zaključak, već poziv na dijalog među pčelarima. Delim svoje lične podatke i ono što sam primetio u nadi da ćemo, zajedno, povezivanjem saznanja doći bliže razumevanju onoga što se dogodilo — i što nas, možda, čeka u godinama koje dolaze.
🐝 Šta se dogodilo na mom pčelinjaku?
Pretrpeo sam ukupni gubitak koji je iznosio oko 29%, ali kada se izuzmu tehnički uzroci — poput prodora kišnice u pojedine nukleuse — realan gubitak procenjujem na oko 13%.
Nekoliko nukleusa stradalo je zbog prodora kišnice, što smatram tehničkim propustom. Pojedine zajednice su uginule od gladi, što se vidi po načinu kako su pčele bile smeštene u saću, dok su neka društva nestala bez jasnog uzroka — verovatno usled kombinacije faktora.
📌 Ne bih tvrdio da sam nešto ispravno uradio – ali možda sam nešto video!!!
Krajem jula sam primetio da legla više nema, što znači da zimske pčele nisu dobile priliku da se kvalitetno razviju. Kao zamenu za polen, u sirup sam dodavao inaktivni pivski kvasac — ranije sam koristio kravlje mleko, ali sam zahvaljujući novijim naučnim uvidima shvatio da je kvasac bolja opcija.
Ne bih tvrdio da je to što sam uradio bio uspeh, jer je jedna zima premalo da bi se nešto nazvalo ispravnim ili utemeljenim. Možda sam imao sreće, a možda su neki koraci koje sam preduzeo dali efekta. Siguran sam samo u jedno — da će naredne godine verovatno biti još teže, da će sušna leta sa visokim temperaturama i nedostatkom polena postati nova realnost.
Možda ovaj tekst ne nudi gotova rešenja, ali može da bude povod za razmišljanje, za nova pitanja, i za prilagođavanje pčelarenja promenljivim i sve nepredvidljivijim uslovima.
🧭 Isti teren, različiti ishodi — šta nam to govori?
U nekim delovima Srbije, iz prve ruke znam za slučajeve gde se pčelinjaci nalaze na nekoliko stotina metara jedni od drugih, deleći sličnu vegetaciju, izvore polena i klimatske uslove. Ipak:
• jedan pčelar nije imao gubitke uopšte,
• drugi je izgubio preko 80%,
• treći je prošao sa 30% gubitaka.
➡️ Ako su uslovi (naviđeno) isti — šta je onda različito?
🔍 Mogući razlozi različitih ishoda
• različita jačina društava u julu i avgustu,
• različiti tretmani protiv varoe,
• različita unutrašnja mikroklima u košnici,
• razlike u kvalitetu i vrsti ishrane,
• starost i kondicija matice,
• prisustvo infekcija koje se prenose letenjem ili pljačkom.
🧑🌾 Pčelar nije faktor — on je promenljiva sa najvećim uticajem
Konačno, ni pčelar nije isti. Isti teren, isti suncokret, isti sirup u kanti — ali različiti ljudi na drugom kraju dimljače. To je ono što se ne može unapred izmeriti ili uporediti u tabeli.
Pčelar je najveća promenljiva u jednačini opstanka. Onaj ko primećuje, prati, sumnja i istražuje — obično ranije reaguje. A ponekad, to ne znači da će spasiti sve — ali može napraviti razliku između 80% i 13%.
🧩 A ipak — gubili su i najiskusniji
Važno je naglasiti: neki od pčelara sa višedecenijskim iskustvom — koji važe za vrsne pčelare — izgubili su i do 80% društava.
➡️ To nam govori:
• da nisu samo „mladi“ pčelari grešili,
• da ni veliko iskustvo nije bilo garancija,
• da su neke okolnosti prevazišle čak i najbolje pripreme.
📌 Ovo nije razlog za obeshrabrenje, već poziv da se više nego ikad oslanjamo jedni na druge, da razmenjujemo iskustva i da bez sujete razmatramo sve moguće uzroke — jer u godinama koje dolaze, sigurnih formula više neće biti.
🇷🇸 Srbija – zima koju pčelari neće zaboraviti
U Srbiji, brojni pčelari prijavili su gubitke od 50% do čak 100%. Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u svojim izveštajima navodi nedostatak polena krajem leta, slabu fiziologiju zimskih pčela, visoku vlažnost u košnicama i sve nestabilnije klimatske prilike kao glavne uzroke gubitaka.
🌍 Gubici širom sveta: SAD, Mađarska, Nemačka
• SAD: Prema NPR i Univerzitetu Kornel, gubici su prešli 60%. Uzroci: varoa, virusi, pesticidi, klimatski šokovi, siromašna ishrana.
• Mađarska: Najlošija žetva u poslednjih 50 godina, uz masovne gubitke pčela tokom cvetanja suncokreta. Pesticidi i nestabilna klima ključni problemi.
• Nemačka: Prosečan gubitak 25%. Pored varoe, pojavljuje se i invazivna azijska stršljenska vrsta. Ugroženo preko 50% divljih pčela.
⚠️ Nozema – skriveni neprijatelj u senci
Mnogi pčelari u Srbiji su slali mrtve pčele na analizu, a rezultati su pokazali prisustvo Nosema ceranae u visokoj koncentraciji. Ovo ukazuje da je nozema bila ili primarni ili sekundarni uzrok kolapsa zajednica.
🍂 Nedostatak polena
Krajem leta, bez polena nema dobrih zimskih pčela. Bez proteina, žlezde pčela ne funkcionišu dobro, što otvara vrata infekcijama.
🦠 Olakšan prodor u crevni epitel
Kod slabo ishranjenih pčela, crevni zid je tanji i podložniji infekciji. Nozema lakše ulazi, širi se i izaziva veliku smrtnost.
🔬 Šta kaže nauka
• Huang et al. (2014): siromašna ishrana = više nozeme
• Alaux et al. (2010): imunitet zavisi od kvaliteta polena
• Runckel et al. (2011): kasnoletnji nedostatak polena = veća smrtnost
• Doublet et al. (2015): virusi + nozema = destruktivan sinergizam
🧬 Zašto je polen nezamenljiv u pripremi pčela za zimu?
Polen je glavni izvor proteina, aminokiselina, vitamina i minerala za pčele. Dok nektar obezbeđuje energiju (ugljene hidrate), polen obezbeđuje sve što je potrebno za razvoj tela, izgradnju tkiva, funkcionisanje žlezda i imunološki odgovor pčela.
U pripremnom periodu za zimu — krajem leta i početkom jeseni — polen igra ključnu ulogu:
• 🐝 Razvoj zimskih pčela: Pčele koje se razvijaju u ovom periodu moraju imati visoke rezerve telesnih proteina (vitelogenina) kako bi preživele više meseci bez letenja, bez legla i bez nove hrane.
• 🧠 Funkcionisanje žlezda: Faringealne i hipofaringealne žlezde, koje luče mleč za hranjenje legla i matice, zavise direktno od proteinske ishrane.
• 🛡️ Jačanje imuniteta: Nedostatak polena značajno smanjuje sposobnost pčele da se odbrani od bolesti, posebno od nozeme i virusa.
🔬 Šta kaže nauka:
• DeGrandi-Hoffman et al. (2010): Pčele hranjene samo šećernim sirupom, bez polena, imaju kraći životni vek i slabiju aktivnost žlezda.
• Alaux et al. (2010): Polen utiče direktno na ekspresiju gena vezanih za imunitet. Pčele bez polena imaju potisnutu imunološku reakciju.
• Mattila and Otis (2006): Uneseni polen u kasno leto određuje fiziološku zrelost zimskih pčela. Bez polena — zimske pčele se ne razvijaju ispravno.
➡️ Zato je nedostatak polena krajem leta jedan od najopasnijih i najpodmuklijih uzroka kolapsa društava u toku zime.
🌿 Poremećena sinhronizacija tretmana varoe i realnog biološkog ritma pčela
📉 1. Vegetacija je poranila ~3 nedelje
• U mnogim krajevima Srbije i regiona, vegetacija je krenula ranije nego uobičajeno – ponegde i za tri nedelje. To znači da su pčele počele sa aktivnostima ranije, kao i matice sa polaganjem jaja.
• U takvim uslovima, pčelar koji se oslanja na „ustaljeni kalendar“ tretmana, nije prilagodio vreme prvog tretmana protiv varoe realnom stanju u košnici.
🐛 2. Varoi je data prednost – reprodukcija je krenula pre tretmana
• Ako varoa počne svoju reprodukciju ranije, a tretman kasni, varoa ulazi u zatvoreno leglo pre nego što je eliminisana, i tu je lek više ne može pogoditi.
• To znači da brojnost varoe raste brže i agresivnije nego što se činilo, što uzrokuje:
o fiziološki oslabljene mlade pčele,
o smanjen vitelogenin,
o povećanu osetljivost na viruse i druge patogene.
🔬 3. Šta kaže nauka?
• Martin et al. (2012) i Rosenkranz et al. (2010) ukazuju da čak i relativno „niska“ infestacija varoom pre septembra može dovesti do uginuća društva tokom zime, ako je kolonija oslabljena i ako virusi poput DWV (deformed wing virus) steknu dominaciju.
• Ako pčelari nisu korigovali tretman po vremenskim prilikama i biološkom stanju — već po ustaljenom kalendaru — može se desiti da su kasnili sa kritičnim tretmanom, i varoa je dobila prednost.
⚖️ Uginuće pčela kao rezultat više faktora
Masovni gubici tokom zime 2024/2025. nisu posledica jedne greške ili jednog uzroka. U pitanju je složena kombinacija:
✅ Faktora na koje pčelar može da utiče:
- vreme i način tretmana protiv varoe,
- dopunska ishrana (posebno proteini krajem leta),
- praćenje jačine društava i zdravstvenog stanja.
❌ Faktora koji su van njegove kontrole:
- klimatski ekstremi i poremećaji vegetacije,
- smanjenje pčelinje paše i nedostatak polena,
- pojava nozeme i virusnih infekcija,
- upotreba pesticida i nestanak biljne raznolikosti.
📌 Čak i kada pčelar učini sve „po pravilima“, niz neželjenih spoljašnjih faktora može da nadvlada njegova znanja i trud.
➡️ Zato se ovi gubici ne mogu tumačiti pojednostavljeno ili kroz osudu. Umesto toga, treba ih posmatrati kao kompleksan biološko-ekološki izazov koji traži razmenu znanja i prilagođavanje novoj stvarnosti.
🧬 Multifaktorski stres i biološki kolaps – rafalna paljba na pčele
Na osnovu brojnih naučnih radova i terenskih iskustava, jasno je da zimsku propast pčelinjih društava 2024/2025. ne možemo objasniti jednim uzrokom. U pitanju je kombinovani efekat više faktora, koji se međusobno pojačavaju i guraju pčele preko praga izdržljivosti.
🔬 Varoa destructor, sama po sebi, često ne ubija pčelu. Ali ostavlja hitinski oklop probijen, imunološki sistem oslabljen, i otvara vrata virusima (DWV, IAPV, ABPV) i bakterijama koje inače ne bi bile smrtonosne.
Ako tome dodamo:
- 🥀 nedostatak polena i nektara tokom sušnog leta,
- 🧬 imunološki slabe zimske pčele sa niskim nivoima vitelogenina,
- 🧪 subletalne doze pesticida,
- 🌿 ekološki stres i degradaciju staništa,
… dobija se savršena oluja za kolaps.
🔬 Naučna potpora:
- Nazzi & Le Conte (2016): „Varoa funkcioniše kao biološki pojačivač virusne infekcije. Kod slabih pčela, virusi izazivaju letalne posledice koje inače ne bi imale isti efekat.“
- Evans & Schwarz (2011): „Zdravlje kolonije određuje zbir stresa – biotičkih (paraziti, virusi) i abiotičkih (pesticidi, ishrana, klima).“
- Genersch (2010): „Zajednički efekti nozeme, virusa i varoe pod sušnim uslovima i slabom ishranom dovode do eksplozivnog kolapsa društava.“
- Goulson et al. (2015): „Pčele nisu izgubljene zbog jedne greške. Pucano je sa više frontova — i svaka slabost je doprinosila kraju.“
📌 Zaključak:
Ovo nije bila „obična“ zima. Nije bilo dovoljno ni iskustva, ni znanja, ni opreme. Mnogi su izgubili mnogo, neki sve.
Moj gubitak od 13,2% možda ukazuje na neki pravac razmišljanja — ali sigurno nije dokaz. Umesto zaključaka, nudim samo pitanja, razmenu i iskrenost.
Ako ovaj tekst podstakne makar jednog pčelara da drugačije sagleda svoje košnice, isplatio se svaki red.
Pčelari su se ove godine suočili ne sa jednom greškom, već sa sinhronizovanom serijom udara. Neke faktore su mogli da predvide i prilagode se (tretman varoe, dopuna proteina), ali mnogi su bili van domašaja njihove kontrole.
Zato ova godina ne treba da nas obeshrabri, već da nas nauči da pčelarenje više nije samo zanat – već veština prepoznavanja celog ekološkog konteksta.
