Gubitak pčelinjih kolonija: Uticaj starosti pčela, hladnoće i hrane na preživljavanje
Gubitak pčelinjih kolonija postaje sve veći izazov za pčelare širom sveta. Glavni faktori koji utiču na preživljavanje kolonija tokom zime uključuju starost pčela, hladne zimske uslove i neadekvatnu ishranu. U ovom članku se bavimo istraživanjima pčelara Randija Olivera, koji objašnjava kako ovi faktori doprinose gubicima kolonija, uz konkretnu analizu brojčanih podataka.
Uticaj starosti pčela na preživljavanje kolonija
Starost pčela ima direktan uticaj na preživljavanje pčelinjih kolonija. Mlade pčele, poznate kao zimske pčele, razlikuju se od letnjih pčela po svojoj sposobnosti da žive duže i nose se sa zimskim uslovima. Prema Oliverovim istraživanjima, zimske pčele mogu živeti između 5 i 6 meseci, dok letnje pčele obično žive svega 4 do 6 nedelja. Ova razlika je ključna za preživljavanje kolonija u zimskom periodu. (izvor)
Oliver naglašava da ako je prosečna starost pčela visoka, kolonija može biti u ozbiljnom riziku jer starije pčele nisu u stanju da efikasno proizvode toplotu potrebnu za zagrevanje pčelinjeg kluba. Starije pčele, osim što žive kraće, često su već iscrpljene zbog rada tokom sezone sakupljanja hrane. „Ako kolonija zavisi od starijih pčela da preživi zimu, rizik od gubitka kolonije se značajno povećava.“ (izvor).
Hladni uslovi i pčelinje klube
Hladnoća je jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavaju pčele tokom zime. Tokom hladnih meseci, pčele formiraju zimsko klube kako bi održale unutrašnju temperaturu košnice na oko 20-25°C, što je neophodno da bi se kolonija zaštitila od smrzavanja. Vibracijom mišića, pčele proizvode toplotu, ali ovo zahteva ogromne količine energije.
Oliver je izmerio da pčele unutar kluba moraju da održe temperaturu oko 20-25°C, dok je u središtu, gde se nalazi matica, temperatura nešto viša – oko 35°C. Manje pčelinje klube ima veću površinu izloženu hladnoći, što znači da brže gubi toplotu. „Kolonije sa slabim ili malim klubom često stradaju jer nisu u stanju da održavaju potrebnu unutrašnju temperaturu.“ (izvor).
Oliver takođe ističe da pčelinje klube mora biti dovoljno veliko da zadrži toplotu, a veličina kluba je direktno povezana sa brojem mladih, snažnih pčela u koloniji. „Klube koje se sastoji od mladih pčela bolje skladišti i koristi energiju, što značajno povećava šanse za preživljavanje.“ (izvor).
Ishrana kao ključna stavka za preživljavanje
Oliver ističe da adekvatan unos hrane tokom zime igra presudnu ulogu u preživljavanju kolonije. Kolonije koje nemaju dovoljno zaliha hrane troše energiju brže i mogu uginuti usled iscrpljenosti. „Nedostatak hrane često je fatalan za pčelinje kolonije. Pčele mogu umreti od gladi čak i ako su imale dovoljno hrane pre zime, ako im hrana nije pravilno dostupna.“ (izvor).
Pčele troše ogromne količine energije kako bi održale toplotu unutar košnice, a zimski period kada ne mogu prikupljati hranu zahteva pažljivo planiranje ishrane od strane pčelara. Oliver je izračunao da prosečna kolonija može potrošiti do 30 kg meda tokom zimskih meseci za održavanje toplote. Preporučuje se da pčelari dodaju med, šećerni sirup ili pogače kako bi osigurali dovoljno zaliha za zimu.
Kako sprečiti gubitak kolonija?
Da bi se smanjio rizik od gubitaka kolonija, Oliver preporučuje nekoliko ključnih strategija:
Obezbediti dovoljan broj mladih pčela pre zime: „Mlade pčele imaju ključnu ulogu u održavanju stabilnog pčelinjeg kluba i treba ih imati u dovoljnom broju.“ (izvor). Preporučuje se održavanje kolonija sa više od 20.000 mladih pčela na ulasku u zimu.
Osigurati dovoljno hrane: „Zimska ishrana igra ključnu ulogu u preživljavanju, a pčelari moraju osigurati da košnice imaju dovoljno resursa.“ (izvor). Preporučuje se da pčelari ostave oko 30 kg meda u košnicama za zimu, ili dodaju pogače kada su prirodni resursi iscrpljeni.
Kontrolisati veličinu pčelinjeg kluba: „Manje klube može dovesti do bržeg gubitka toplote, pa je bitno obezbediti dovoljno jak klube.“ (izvor).
Redovno praćenje zdravlja pčela: Bolesti poput varoe i nozematoze mogu značajno oslabiti koloniju. „Bolesti i paraziti smanjuju vitalnost pčela, što ih čini podložnijima hladnoći i gubicima tokom zime.“ (izvor). Preporučuje se pravovremeno tretiranje protiv varoe kako bi se očuvalo zdravlje kolonije.
Zaključak
Gubitak pčelinjih kolonija uzrokovan je kombinacijom faktora, uključujući starost pčela, hladnoću, nedostatak hrane i bolesti. Randi Oliver ističe da je ključ za preživljavanje kolonija adekvatna priprema, uključujući održavanje dovoljno mladih pčela, zaliha hrane i pravilno formiranje pčelinjeg kluba. Pčelari koji primenjuju ove strategije mogu značajno smanjiti rizik od zimskih gubitaka.
Za detaljniju analizu i više informacija, preporučujemo čitanje Randijevih članaka:
Napomena;„Randi Oliver, autor istraživanja na koje se pozivam, pčelari u području Sijera Nevade u Kaliforniji, gde su zimski uslovi često oštriji, posebno u planinskim predelima. Iako u Srbiji imamo drugačije meteorološke uslove, gde ekstremno niske temperature nisu tako česte, biološki procesi kod pčela tokom zimovanja ostaju u suštini isti ili slični.“
Odličan članak!
Hvala Vam na komentaru i pohvali! Drago mi je da Vam se članak dopao i da smatrate informacije korisnim. Trudim se da pružim što tačnije i detaljnije podatke kako bih pomogao pčelarima u rešavanju izazova poput ovog. Ako imate bilo kakva dodatna pitanja ili iskustva koja biste podelili, slobodno ostavite komentar – vaša povratna informacija je dragocena!
Još jednom hvala i želim Vam uspešan pčelarski rad!