Trut
Trut, muška pčela u košnici, često je nepravedno zapostavljen kada se govori o životu pčelinje zajednice. Iako ne prikuplja nektar niti proizvodi vosak, njegova uloga u očuvanju i razvoju kolonije je nezamenljiva. Da li ste se ikada zapitali zašto su trutovi toliko važni i kako doprinose opstanku pčela? U ovom članku saznaćete sve što treba da znate o fascinantnom životu trutova, njihovim zadacima i značaju za košnicu.
Čuo sam da se kaže da trutovi ne rade mnogo zato što (recimo neki):
Trutovi malo rade oko košnice ili legla – ne čiste i ne prave saće za med, na primer.
Pomažu sebi u zalihama nektara .
Oni ne skupljaju hranu za pčelinju zajednicu.
Ponekad se kaže da trutovi provode svoje vreme pijući nektar , pareći se i ljenčareći na cveću.
U stvari, jedan naučni rad Kova i dr. primećuje:
„Trutovi medonosnih pčela se često nazivaju „lenjim Vilijem“ (Bonsels, 1912) i često se pretpostavlja da samo funkcionišu kao „leteća sperma“, neophodna za oplodnju devičanskih kraljica.
Naučnik nastavlja da kaže:
„Ovo gledište, međutim, nije tačno“.
Činjenica je:
Trutovi obavljaju upravo onu ulogu koju im je priroda dala i kao takvi su vitalni deo pčelinjeg društva.
Osim toga, daljim naučnim istraživanjima povećava se razumevanje šire uloge trutova unutar pčelinjeg društva.
U nastavku možete pročitati o važnosti trutova kod medonosnih pčela.
10 brzih činjenica o trutovima medonosnih pčela
- Mogu da žive samo nekoliko nedelja ili do 4 meseca.
- Pare se sa maticom pčela u vazduhu – ali samo 10 do 20 trutova ima priliku!
- Umiru odmah nakon parenja!
- Ne mogu da ubodu .
- Odrasli trutovi zavise od pčela radilica koje ih hrane.
- Krajem leta, ili kada bude teško, oni su prvi koji će biti izbačeni iz kolonije, da ne bi iscrpeli resurse.
- Trutovi su bez oca…..a ipak imaju dedu!
- Potrebno je 24 dana da se trut razvije od jajeta do potpuno odrasle odrasle pčele.
- Prosečan životni vek truta je oko 30 dana, mada ima literature gde se navodi i 55 dana.
- Trutovii su neophodni za zdravlje i opstanak budućih pčelinjih društava.
Koliko su velike i jake pčele trutovi?
Trutovi mogu biti veoma različiti po veličini, ali su veći od radilica i manji od matice medonosnih pčela iako su zdepastije građe. Ćelije iz kojih se razvijaju su nešto veće od ćelija radiličkog legal.
Ovo su ne samo najjače pčele u koloniji. Imaju ogromne oči u poređenju sa maticom i pčelama radilicama , koje pomažu trutovima da špijuniraju mlade matice u svadbama.
Trutovi takođe imaju masivne mišiće za letenje za jurenje za maticama brzine do 35 kilometara po satu (oko 22 milje na sat).
4 ključne uloge trutova u koloniji medonosnih pčela ( Apis Mellifera).
- Trutovi obezbeđuju nastavak medonosnih pčela kao vrste, parenjem sa maticama.
- Trutovi mogu da prenesu važne osobine ponašanja na nove generacije pčela medonosnih pčela (kao što je higijensko ponašanje ) preko svojih gena (2) .
- Trutovi pomažu da se reguliše temperatura u košnici ili leglu, a to je posebno važno za razvoj mladih pčela i larvi. Larve i lutke medonosnih pčela su izuzetno stenotermne, što znači da u velikoj meri zavise od tačnog regulisanja temperature legla za pravilan razvoj (33–36°C)
- Iako svaka kolonija ima mnogo manje trutova nego pčela radilica , oni ipak povlače svoju težinu u pogledu proizvodnje toplote.
Istraživanja pokazuju da trutovi mogu proizvesti jedan i po puta više toplote od pčela radilica, a da čak i oni trutovci koji nisu direktno pored legla, ipak pomažu u regulaciji toplote unutar gnezda (legla).
Trutovi su bez oca ali imaju dedu
Trutovi su ‘haploidni’ , odgajani su iz neoplođenog jajeta. Kao rezultat toga, trut ima samo polovinu hromozoma pčele radilice ili matice – trut ima 16 hromozoma, radilice i matice imaju 32.
(Da su trutovi medonosne pčele haploidne prvi je otkrio 1845. godine poljski pčelar po imenu Jan Dzierzon – često opisivan kao „otac modernog pčelarstva“.
Da bi matica dala nove matice, jaja moraju biti oplođena, za šta su neophodne pčele trutovi. To znači da matica („majka“ truta), ima „oca“ – očigledno trut. Ovo takođe znači da svi trutovi koje je proizvela kraljica (matica) zapravo imaju „dedu“ (tj. „oca“ kraljice – matice) – tačnije, „dedu po majci“ (kraljinog oca).
Još na drugi način i sažetije:
Matica koja je položila trutovska jaja, je potomak jajeta oplođenog trutom (mužjak). Sami trutovi su, međutim, potomci jajnih ćelija koje mužjak nije oplodio, pa su stoga bez oca.
Ovaj scenario, u kojem se potomci uzgajaju iz neoplođenih jaja, biolozi nazivaju „partenogenezom“ .
Ponašanje pri parenju matice I truta
Svaka pčelinja zajednica je superorganizam koji će proizvesti nekoliko stotina trutova (za razliku od hiljada radilica).
Biti haploidni znači da trutovi mogu da imaju dedu i unuke, ali trut ne može da ima sinove!
Da objasnim dalje:
Trutovi potiču iz neoplođenih jaja (ona su ‘haploidna’), što znači da mužjak (trut) nije bio potreban da bi matica proizvela više mužjaka – drugim rečima, formiraju se bez muškog ‘roditelja’.
(Zapravo, u različitim vremenima, ženske pčele radilice mogu, a takođe i polažu jaja koja stvaraju trutovce, uprkos činjenici da se ne pare sa mužjacima – nazivaju se ‘trutovskim nosiocima’. Njegova aktivnost je obično potisnuta od strane matice ili pod nadzorom drugih članova kolonije).
Ali šta je sa kraljicom (maticom) – majkom svih trutova?
U toplim i sunčanim popodnevnim satima tokom sezone parenja, polno zreli trutovi, lete iz gnezda (ili košnice) i okupljaju se sa drugim trutovima visoko u vazduhu, formirajući oblak pčela. Može postojati čak 11000 trutova iz do 240 različitih kolonija (pčelinjih zajednica)
Ovi oblaci trutova mogu da imaju između 30 i 200 m u prečniku i da se nalaze 10-40 m iznad zemlje.
Otprilike jedan sat nakon vrhunca odlaska trutova iz košnica, nevina kraljica će takođe napustiti svoju košnicu na svoj bračni let i pridružiti se skupštini trutova.
Čim devičanska kraljica uđe u kongregaciju trutova, grupe trutova privlače je, prvo olfaktornim znacima ( feromoni ), a na kraćem dometu vizuelnim znacima. Dronovi prate devičansku maticu u roju nalik kometi koji se takmiči da priđe i pari se sa maticom.
Obično se matica pari u roku od 15–30 minuta i sa samo 10–20 od hiljada trutova, a svaki trut koji se pari sa maticom umire nakon parenja.. To se dešava zato što su reproduktivni organi truta otrgnuti od njegovog tela, dok matica odleće, sa genitalijama truta pričvršćenim za nju.
Koliko dugo žive pčele trutovi?
Trutovi mogu da žive samo nekoliko kratkih nedelja. Trutovi koji se pare sa maticom umiru nakon parenja. Prosečan životni vek trutova se smatra 30 dana iako mogu da žive i do 55 dana.
Međutim, prema jednoj studiji, takođe je moguće da žive i do 90 dana.
U jesen trutovce iz košnice ili gnezda izbacuju pčele radilice.
Do kraja leta bivaju proterani iz svojih zajednica, ali u svakom slučaju do kraja jeseni okolo će biti malo ili uopšte neće biti pčela trutova.
Da li je trut medonosna pčela ubada?
Za razliku od pčela radilica, trut ne može da ubode .
Kako u leglu prepoznti ćelije truta?
To je prilično lako.
Ćelije trutova se uglavnom polažu u blizini jedna drugoj, obično prema dnu okvira (rama). Ćelija truta je većeg prečnika, a kapica (poklopac) izgleda viša i zaobljenija na vrhu, u poređenju sa ćelijom radilice .
Kao pčelaru, važno je pažljivo pratiti trutovsko leglo. Literatura negde navodi da varoa (grinja – krpelj) više voli da se hrane trutovima jer im je potrebno duže da se izlegu, a krpelji (grinje – varoe) vole udobnost – i lakši izvor hrane – zatvorene ćelije . U stvari, ćelijama trutova takođe je potrebno malo duže da budu zatvorene, tako da to daje varoi duži period da uđu u ćeliju i razmnožavaju se.
Ćelije trutova su u obliku metaka. Slika to ilustruje – obratite pažnju na ćelije oko truta koji se izleže, kao i na veličinu njegovih očiju.
Najnovija saznanja: Trutovi imaju sinhronizovane periode hiperaktivnosti
„Rezultati ove studije pokazuju da trutovii prilagođavaju svoje ponašanje u košnici svom zadatku kao muške gamete kolonije“, rezimira Luiza Nojbauer. „Pre svega, trutovi ograničavaju svoju potrošnju energije ograničavajući svoju aktivnost na određeni period dana koji odgovara vremenu parnih letova, dok ostaju relativno nepokretni ostatak dana. Drugo, trutovi se nalaze u gnezdu kako je potrebno za njihovu razvojnu fazu, ali bez ometanja rada drugih jedinki. Rezultati ističu da se trutovi prilagođavaju svom zadatku i, čak i kada su lenji, doprinose koloniji medonosnih pčela smanjujući sopstvenu potrošnju energije. Ovo takođe pokazuje da se trutovi integrišu u pčelinju koloniju i prilagođavaju svoje ponašanje kako bi maksimizirali uspeh kolonije.
Literatura (slike i navodi iz teksta):
- https://www.perfectbee.com/learn-about-bees/the-life-of-bees/role-of-the-drone-bee
- https://www.beeculture.com/not-lazy-drones/
- https://bee-effect.co.za/honey-bee-queen-drone-mating-inflight/
Bravo. Napokon da se negde ne ka\e da je trut bespotreba, lenj i nekoristan unutar ko[nice dok ne istr;i napolje da oplodi maticu. Svaka ;ast.
Rekao bih da se svakako bez truta ne može pčelariti, a novija saznanja to i potvrđuju. Ne samo što nije beskorisan već se trudi da što manje smeta unutar pčelinje zajednice i da bude što štedljiviji kada je u košnici.