Šta se događa sa pčelama? Uzroci i rešenja
Šta se događa sa pčelama postaje sve važnije pitanje za pčelare širom sveta. Broj pčelinjih zajednica opada zbog različitih faktora kao što su bolesti, pesticidi, klimatske promene i loše prakse pčelarenja. Prema podacima iz izveštaja UN, globalni gubitak pčelinjih zajednica se procenjuje na između 20% i 40% godišnje u različitim delovima sveta. Kako bi pčelari sačuvali svoje zajednice, važno je razumeti osnovne izazove sa kojima se suočavamo i preduzeti adekvatne korake za očuvanje zdravlja pčela.
Gubitak pčelinjih zajednica: Uloga bolesti i parazita
Jedan od glavnih uzroka gubitka pčelinjih zajednica je pojava bolesti i parazita. Varoa destructor je najopasniji parazit, koji oslabljuje pčele, širi viruse i smanjuje njihov imunitet. Varoa može smanjiti proizvodnju meda u košnicama i do 30%, a bez tretmana, zaražena kolonija može potpuno kolapsirati u roku od jedne do dve godine. Naučne studije pokazuju da kolonije koje nisu adekvatno tretirane protiv varoe imaju znatno veći rizik od kolapsa. Kako je navedeno u članku What’s Happening to the Bees? Part 1, „kontrola varoe je ključna za održavanje zdravih kolonija“ (izvor). Više o samom životu i uticaju ovog parazita možete saznati u članku Neverovatan život krpelja varoe, gde su detaljno opisani načini na koje se varoa širi i napada pčele.
Preventivne mere:
- Upotreba oksalne kiseline – Oksalna kiselina se pokazala kao jedan od najefikasnijih tretmana, sa stopom uspešnosti od preko 90% u smanjenju broja varoa. Preporučuje se tretman u kasnu jesen, kada u košnici nema legla.
- Redovni pregledi zajednica – Kontrola na prisustvo varoe i virusa koje prenosi je ključna.
- Upotreba bioloških tretmana – Neke alternative uključuju timol, mravlju kiselinu i esencijalna ulja, koja mogu pomoći u smanjenju parazita bez upotrebe sintetičkih hemikalija.
Pesticidi: Nevidljivi neprijatelji pčela
Pesticidi, naročito neonikotinoidi, predstavljaju ozbiljnu pretnju za zdravlje pčela. Ovi hemijski spojevi deluju na nervni sistem insekata, narušavajući njihove sposobnosti za navigaciju, komunikaciju i hranjenje. Prema istraživanjima, neonikotinoidi mogu izazvati gubitak orijentacije kod pčela, smanjenje plodnosti matica i gubitak kapaciteta kolonija za oprašivanje. Studija objavljena u časopisu Science pokazuje da izloženost neonikotinoidima smanjuje veličinu kolonije za 20-30% tokom sezone.
Prema istraživanjima iz članka What’s Happening to the Bees? Part 2, čak i „male količine neonikotinoida mogu ozbiljno oslabiti kolonije pčela“ (izvor). Kako bi pčelari dodatno razumeli uticaj pesticida, preporučujemo da pročitaju i detaljnije tekstove na ovu temu, poput Uticaj neonikotinoida na pčelu i Uticaj pesticida na pčele: Zašto su pčele ugrožene i kako ih zaštititi.
Preporuke za pčelare:
- Postavljanje pčelinjaka dalje od intenzivnih poljoprivrednih oblasti – Izbegavanje područja gde se intenzivno koriste pesticidi smanjuje rizik od trovanja pčela.
- Podrška organskom uzgoju useva – Organski proizvedeni usevi bez upotrebe hemikalija su bolji za okolinu i zdravlje pčela.
- Edukovanje poljoprivrednika – Pčelari mogu sarađivati sa poljoprivrednicima u cilju smanjenja upotrebe pesticida u okolini pčelinjaka.
Klimatske promene i dostupnost hrane
Globalno zagrevanje i promene u klimi utiču na sezonske obrasce cvetanja biljaka, smanjujući dostupnost polena i nektara za pčele. Podaci iz istraživanja iz 2018. godine pokazuju da se sezonska dostupnost polena smanjuje u proseku za 10-15 dana godišnje, što znači da pčele imaju manje vremena za prikupljanje hrane. Suše, prekomerne kiše i iznenadni mrazevi mogu drastično smanjiti količinu hrane dostupne pčelama, što dovodi do slabljenja zajednica.
Šta pčelari mogu da urade:
- Sadnja medonosnog bilja – Pčelari mogu sami saditi medonosne biljke kao što su facelija, lavanda i suncokret oko pčelinjaka kako bi povećali dostupnost hrane tokom sezone.
- Zamenski izvori hrane – Tokom kritičnih perioda, kao što su suše ili rano proleće, pčelari mogu koristiti proteinske suplemente i šećerni sirup kako bi podržali zajednice.
- Praćenje klimatskih uslova – Redovno praćenje vremenskih obrazaca i prilagođavanje praksi pčelarenja može pomoći u smanjenju negativnih uticaja klime.
Loša praksa pčelarenja i iscrpljenost pčela
Jedan od faktora koji doprinosi problemima u pčelarstvu je loša praksa, uključujući preveliko iscrpljivanje pčela. Pčele koje su izložene prekomernom migracionom pčelarenju, lošem održavanju ili neadekvatnim metodama hranjenja često postaju slabije i podložnije bolestima. Takođe, preterana upotreba antibiotika i drugih tretmana može negativno uticati na pčelinje zajednice.
U članku What’s Happening to the Bees? Part 1 naglašava se: „Pčelari bi trebali da izbegavaju prekomerno iscrpljivanje pčela tokom sezonskih migracija i da održavaju pravilne prakse hranjenja“ (izvor). Za dodatne savete o održavanju zdravih košnica, pročitajte članak Pčelarski saveti: Održavanje snažnih i zdravih košnica.
Ključni saveti za održivo pčelarenje:
- Održavanje dovoljnog broja košnica – Preporučuje se održavanje broja košnica u skladu sa kapacitetima pčelara, kako bi se obezbedila adekvatna nega svake zajednice.
- Redovno obnavljanje pčelinjih zajednica – Zamenom matica svake dve godine ili rojenjem pčelari mogu obezbediti održavanje vitalnosti zajednice.
- Uravnotežene prakse hranjenja – Važno je da pčelari ne koriste preterane količine šećera i tretmana, već da balansiraju hranjenje prirodnim polenom i proteinima.
Zaključak: Pčelari kao čuvari pčela
Gubitak pčelinjih zajednica može se ublažiti kroz promišljene i održive prakse pčelarenja. Ključni elementi su kontrola bolesti, poput varoe, smanjenje upotrebe pesticida i prilagođavanje klimatskim promenama. Pčelari imaju ključnu ulogu u očuvanju svojih zajednica tako što će pratiti savremene naučne metode, ali i negovati tradicionalna znanja o pčelarstvu.
Kombinacijom redovnih pregleda, pravilne nege i primene odgovarajućih tretmana, pčelari mogu smanjiti rizike od gubitka kolonija. Kroz obrazovanje i saradnju s poljoprivrednicima, moguće je umanjiti uticaj pesticida i podržati održivost pčelarskih praksi. Kako bi pčelarenje bilo uspešno, važno je stalno pratiti klimatske promene i prilagoditi se izazovima koje one donose.
Krajnji cilj svakog pčelara treba da bude očuvanje zdravih i snažnih pčelinjih zajednica koje su ključne za ekosistem i proizvodnju meda, te svakodnevno doprinositi očuvanju pčela koje su temelj našeg ekosistema.
Sve od vas navedeno je dio uzroka nestanka pcela a G4/5 mreza ponajvise .Pcele gube smjer navigacije po uticajem EMT Gmteze ,to je naucno dokazano Jacina dozvoljena EMT 0,1 mikroTalas Ali mi imsmo cesto prekoracenja zracenja vise od 8,5 mikroTalasa .Ta zracenje utjece vjerovatno i na klimatske uslove ali o tome se nesmije pricati nazalost. .O tome ne pisete jer to ne moze da se sprijeci Kako do sad podatci stoje pcele ce izumjrijeti a sa njima dolazi katastrofa i nestanak hrane .Med moze opstatii u amforama preko 1000 godina ali ne i pcele nazalost.
Poštovana Majo,
Hvala Vam na iskrenom interesovanju i na tome što ste otvorili važnu i često diskutovanu temu.
🔍 Šta kaže nauka?
1. Elektromagnetna polja (EMF, uključujući 4G/5G)
Neka istraživanja u kontrolisanim laboratorijskim uslovima pokazuju da dugotrajno izlaganje pčela elektromagnetnim talasima (npr. Wi‑Fi frekvencije 2.4 i 5.8 GHz) može ometati njihovu sposobnost navigacije i povratak u košnicu, kao i izazvati promene u ponašanju radilica. Međutim, nema potvrda da to dovodi do propadanja larvi ili kraćeg životnog veka odraslih pčela. Efekti u priroдним uslovима i dugoročno nisu potvrđени.
2. Neonicotinoidi i drugi pesticidi
Neonicotinoidni insekticidi (kao što su imidakloprid, klotianid, tiametoksam) povezani su sa nizom problema: dezorijentacija pčela, smanjena otpornost, pad reprodukcije i slabiji razvoj kolonija. Ovi pesticidi su sistemski (ulaze u nektar, polen i tkiva biljaka), што их чини потенцијално штетним и при ниским концентрацијама. Европска унија их је зато увела у ограничену употребу или забранила у контексту пољопривредних примена.
3. Paraziti, bolesti, ishrana i klimatski stres
Varoa destructor (дрвена гриња) се сматра једним од најзначајнијих фактора — она слаби имуни систем пчела и шири вирусе који доводе до критичних губитака. CCD (Colony Collapse Disorder) није узрокован једним фактором, већ више акционарних и kumulativnih стресора: Varoe, вирусних инфекција, loše ishrane usled monokultura, pesticida и klimatskih promena. Најновије анализе potvrđuju да је та комбинација, а не EMF, најверодостојнији узрок масовног нестанка пчела.
✅ Zaključak
Nema naučne potvrде da 4G/5G sam po sebi uzrokuje CCD ili masovni nestanak pčela.
Glavni dokazani uzroci su Varroa, pesticidi i gubitak staništa, у комбинацији са imunoloшким и исхранним стресом.
Ako se EMF koristi kao потенцијалан фактор, то је у пренаглашеним, лабораторијским условима — не у природним и пољима условима.
Poštovana Majo, Vaša briga и dovođenje ovakvih pitanja pokazuju zrelost i odgovornost. Zbog toga Vam hvala — otvoreni smo za dalju diskusiju и, ukoliko želite, mogu Vam dostaviti listu važnih stručnih studija ili анализа koje sam koristio.
Srdačno,www.pcelarenje.com