Nestajanje pčela kao posledica nutritivno siromašnog polena
Nutritivna vrednost polena direktno utiče na razvoj i zdravlje pčelinje zajednice. U savremenom pčelarstvu sve je važnije razumeti koje biljne vrste pčelama obezbeđuju optimalan unos proteina, vitamina i masti, jer nedostatak tih elemenata može značajno oslabiti koloniju.
Nestajanje pčela postaje sve ozbiljnija pretnja održivosti pčelarstva širom sveta. Poslednjih godina sve je više izveštaja pčelara koji beleže misteriozne gubitke pčelinjih zajednica, naročito u prelaznim sezonama – rano proleće i kasna jesen. Osim već poznatih uzroka poput varooze (Varroa destructor), virusnih infekcija i hemijskog zagađenja, sve više pažnje privlači značaj nutritivnih faktora, pre svega nedostatak kvalitetnog polena. Ovaj tekst razmatra kako nedostatak ili loš kvalitet polena može izazvati poremećaje u fiziologiji pčela i na kraju dovesti do osipanja ili potpunog nestanka zajednice.
Uloga polena u razvoju pčelinje zajednice
Polen je osnovna proteinska hrana za pčele. Za razliku od nektara, koji im služi kao energetski izvor (šećeri), polen obezbeđuje aminokiseline neophodne za razvoj larvi, sintezu matične mleči, pravilno funkcionisanje žlezdanih sistema (npr. hipofaringealnih žlezda) i imunitet. Ključni element koji pčele dobijaju iz polena je vitelogenin – glikoprotein odgovoran za skladištenje hranljivih materija, regulaciju životnog veka zimskih pčela i otpornost na stres. Nizak nivo vitelogenina često je uočen kod zajednica koje su gubile pčele tokom zime ili ranog proleća.
Savremene promene u kvalitetu polena
Višedecenijski naučni radovi, kao što su oni Brodschneidera i Crailsheima (2010), ukazuju da pčele u savremenom agroekosistemu sve češće nailaze na polen lošeg kvaliteta. Dok je ranije proleće bilo ispunjeno raznovrsnim cvetanjem – od divljih trava do stablašica, danas dominiraju površine pod monokulturama poput uljane repice, suncokreta i kukuruza. Iako te biljke daju obilje polena, često imaju nizak ili nebalansiran proteinski sastav. Osim toga, široka upotreba herbicida dodatno redukuje broj biljnih vrsta u okolini pčelinjaka. Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju, pomerajući fenofaze cvetanja, čime zajednice bivaju zatečene bez hrane u ključnim trenucima razvoja.
Polen sa manje od 15% proteina se smatra suboptimalnim i nedovoljno hranljivim za održavanje jake zajednice. Produžena izloženost takvom polenu rezultira slabom leglom, malim brojem dugovečnih pčela i neadekvatnom pripremom za prezimljavanje.
Tabela: nutritivne vrednosti polena najvažnijih biljaka
Biljka | Latinski naziv | Količina polena | Proteini u polenu (%) | Period cvetanja |
Leska | Corylus avellana | ≈0,25–0,3 mg po cvetu | ≈30% | januar–mart |
Maslačak | Taraxacum officinale | ≈0,86–2,76 mg po cvetu | 13–14% | mart–maj |
Trešnja | Prunus avium | ≈0,3 mg po cvetu | 20–25% | april–maj |
Šljiva | Prunus domestica | ≈0,2–0,3 mg po cvetu | 20–25% | april |
Jabuka | Malus domestica | ≈0,2–0,3 mg po cvetu | 20–23% | april–maj |
Bagrem | Robinia pseudoacacia | vrlo malo polena po cvetu | 20–25% | maj–jun |
Senf | Sinapis alba | do 2,5 mg po cvetu | 24–26% | april–maj |
Kukuruz | Zea mays | izdašno | 12–14% | jun–jul |
Suncokret | Helianthus annuus | 3–4 mg po cvetu | 13–16% | jul–avgust |
Uljana repica | Brassica napus | 1–1,5 mg po cvetu | 19–22% | april–maj |
Heljda | Fagopyrum esculentum | 1,8–2,5 mg po cvetu | 16–18% | jul–avgust |
Bosiljak | Ocimum basilicum | umereno | 22–24% | jun–avgust |
Origano | Origanum vulgare | umereno | 22–24% | jul–septembar |
Lavanda | Lavandula angustifolia | umereno | 20–22% | jun–jul |
Praktične posledice po pčelare
Ako se pčelama ne obezbedi dovoljno raznovrsnog i kvalitetnog polena, nastupaju ozbiljne posledice koje pčelar može primetiti tek naknadno. Loše hranjene larve razvijaju se u fiziološki inferiorne radilice, koje imaju slabiji imuni odgovor, kraći životni vek i smanjenu sposobnost za obavljanje poslova u košnici. Nedostatak aminokiselina kao što su valin, izoleucin i leucin (koje su često deficitarne u monokulturnom polenu) utiče na smanjenje matične mleči, čime direktno slabi kvalitet odgajanog legla. Zimske pčele, koje treba da žive 5–6 meseci, mogu se razviti bez dovoljno vitelogenina i tako doživeti preranu smrtnost.
Zbog svega navedenog, pojava „nestajanja pčela iz košnice“ ne mora uvek biti uzrokovana spoljašnjim toksinima – često je to posledica tihe iscrpljenosti i nutritivne slabosti.
Preporuke za pčelare
- Redovno pratiti botaničku strukturu okoline pčelinjaka tokom cele sezone.
- Saditi biljke visokog nutritivnog profila (npr. facelija, lucerka, origano, lavanda).
- U proleće i jesen primeniti ciljanu dopunsku ishranu proteinima (pogače sa dodatkom amino-kiselinskih komponenti).
- Edukovati se o fenologiji biljaka kako bi se bolje planirao raspored selidbe košnica.
- Na mestima bez dovoljne raznovrsnosti polenovaca, razmisliti o trajnim livadnim zasadima ili zelenim pojasima.
Zaključak
Problem nestajanja pčela mora se posmatrati sistemski. Pored parazita i pesticida, nedovoljna ishrana, a naročito hronični deficit proteina iz polena, igra ključnu ulogu u opstanku pčelinjih zajednica. Pčelar koji razume hranidbene potrebe pčela i blagovremeno reaguje kroz sadnju, ishranu i očuvanje biodiverziteta, postavlja čvrste temelje za zdravlje i produktivnost svog pčelinjaka.
Za one koji žele više informacija, dostupan je i prošireni stručni tekst u PDF formatu.
Tekst se koristi uz odobrenje autora sajta www.pcelarenje.com. Sva prava zadržana.
