Mlečna kiselina u borbi protiv varoe

Mlečna kiselina u borbi protiv varoe - Priprema, metode i efikasnost

U savremenom pčelarstvu, borba protiv varoe postaje sve značajniji izazov. Jedan od inovativnih pristupa u ovom kontekstu je upotreba mlečne kiseline. Ovaj prirodni proizvod ne samo da pokazuje visoku efikasnost u suzbijanju varoe već i pruža pčelarima ekološki prihvatljivu alternativu. U ovom članku, istražićemo kako pripremiti mlečnu kiselinu za korišćenje, različite metode primene, rezultate istraživanja i preporučene uslove za najdelotvornije delovanje.

Priprema mlečne kiseline

Priprema mlečne kiseline za uspešno delovanje protiv varoe može se postići pridržavajući se određenih koraka. Evo detaljnog vodiča korak po korak:

Korak 1: Nabavka mlečne kiseline

Pobrinite se da nabavite kvalitetnu mlečnu kiselinu. Mlečna kiselina koja se koristi u pčelarstvu obično je dostupna u koncentracijama od 15% do 20%.

Korak 2: Priprema opreme i zaštita

Obavezno nosite zaštitnu opremu, uključujući gumene rukavice i zaštitne naočare, kako biste izbegli bilo kakav kontakt s mlečnom kiselinom.

Korak 3: Merenje i razblaživanje mlečne kiseline

Koristite preciznu meru ili posudu za merenje kako biste odredili potrebnu količinu mlečne kiseline za vašu primenu.
Razblaživanje se obično vrši dodavanjem odgovarajuće količine destilovane vode u mlečnu kiselinu. Na primer, za pripremu 15% rastvora, dodajte jedan deo mlečne kiseline u šest delova vode. (Tipično, rastvor mliječne kiseline koristi se u koncentraciji od 60-85%. Za početnike se često preporučuje početi s nižim koncentracijama i postepeno povećavati prema potrebi. Na primer, za rastvor od 60%, trebali biste pomešati 60 ml mliječne kiseline sa 40 ml destilovane vode. Ovo možete prilagoditi prema vašim potrebama i uputstvima proizvođača.)

Važna napomena: Kada pripremate rastvor mliječne kiseline, pravilna procedura je dodavanje kiseline u vodu, a ne obrnuto. Ovaj postupak se naziva „Dodavanje kiseline u vodu“ (engl. „Add Acid to Water“) i ima za cilj smanjenje rizika od iznenadne reakcije i prskanja.

Korak 4: Mešanje

Dobro promešajte rastvor kako biste osigurali ravnomernu distribuciju mlečne kiseline u rastvoru.

Korak 5: Punjenje aplikatora

Ako koristite aplikator, popunite ga pripremljenim rastvorom mlečne kiseline.

Korak 6: Primena na košnice

Postoje različite metode primene, ali za kapanje:

Kapanje direktno na ramove ili pčele može se obaviti pomoću kapaljke ili šprica.
Postavljanje aplikatora ispod poklopca omogućava postepeno isparavanje mlečne kiseline.

Korak 7: Pratite reakciju pčela

Nakon primene, redovno pratite ponašanje pčela i obavljanje higijenskih aktivnosti.
Proveravajte broj varoa u košnicama kako biste utvrdili efikasnost tretmana.

Korak 8: Prilagođavanje doze po potrebi

Ako primetite neobične reakcije ili nedovoljno suzbijanje varoe, razmotrite prilagođavanje doze mlečne kiseline ili učestalosti primene.

Pridržavanje ovih koraka osiguraće da mlečna kiselina bude pravilno pripremljena i primenjena, pružajući efikasnu zaštitu pčelinjoj zajednici od varoe. (prvo kisleini pa posle vodu)

Koliko mlečne kiseline dodavati po pčelinjem društvu

Doza mlečne kiseline koja se koristi po jednom pčelinjem društvu može zavisiti od nekoliko faktora, uključujući jačinu društva, vremenske uslove, metodu primene, i konkretnu koncentraciju mlečne kiseline koju koristite. Pravilno doziranje je ključno kako bi se postigao efikasan tretman protiv varoe, a preporuke se mogu razlikovati među pčelarskim zajednicama.

Uobičajena preporuka za rastvor mlečne kiseline od 15-20% je oko 50-60 ml po košnici, a ova količina se često primenjuje tokom nekoliko tretmana tokom pčelarske sezone.

Međutim, tačna doza može zavisiti od više faktora, uključujući:

Jačina društva: Jača društva obično zahtevaju veće količine mlečne kiseline.
Vremenski uslovi: U zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha, možda ćete prilagoditi dozu. Na primer, tokom visokih temperatura, može biti potrebno smanjiti koncentraciju ili dozu.
Metoda primene: Količina mlečne kiseline može se prilagoditi u skladu s metodama primene, kao što je kapanje direktno na košnice ili postavljanje aplikatora ispod poklopca.
Rezultati praćenja: Praćenje reakcije pčela i broj varoa nakon tretmana može vam pomoći u odlučivanju da li je potrebno prilagoditi dozu u budućim tretmanima.

Preporučuje se da pčelari prate uputstva proizvođača proizvoda na bazi mlečne kiseline koje koriste, kao i da se konsultuju sa iskusnim pčelarima u njihovoj lokalnoj zajednici kako bi dobili preciznije informacije o optimalnoj dozi za njihove uslove i društva. Ovo je posebno važno jer je svako pčelinje društvo jedinstveno, pa je pristup individualnoj pažnji i praćenju ključan za postizanje najboljih rezultata.

Neka istraživanja vezana za delovanje mlečne kiseline

„Effect of Formic and Lactic Acid on Varroa destructor Infesting Honey Bee (Apis mellifera) Colonies“ – Autori često proučavaju efekte formične i mlečne kiseline na varou i pčelinje zajednice, analizirajući rezultate terenskih eksperimenata.
„Comparative Efficacy of Organic Acids in Controlling Varroa destructor Infestation on Honeybee (Apis mellifera) Colonies“ – Ovde se istražuje efikasnost organskih kiselina, uključujući mlečnu kiselinu, u kontroli varoe.
„Toxicity of Oxalic and Lactic Acid on Varroa destructor Infesting Apis mellifera and their Effect on Honeybee Physiology“ – Fokus ovog rada može biti na toksičnosti oksalne i mlečne kiseline na varou i uticaju na fiziologiju pčela.
„Field Evaluation of the Efficacy of Lactic Acid in Controlling Varroa destructor in Honey Bee (Apis mellifera) Colonies“ – Radovi poput ovog često prate stvarne rezultate primene mlečne kiseline u stvarnim pčelinjacima.
„Effects of Lactic Acid Treatment on the Honey Bee (Apis mellifera) Immune System“ – Ovde se istražuju potencijalni uticaji mlečne kiseline na imunološki sistem pčela.

Upotreba mlečne kiseline metodom nakapavanja

Priprema rastvora mlečne kiseline:
1. Izbor koncentracije: Mlečna kiselina se često koristi u koncentracijama od 15-20%. Pravilna koncentracija zavisiće od preporuka proizvođača i lokalnih uslova.
2. Merenje i razblaživanje: Precizno izmerite potrebnu količinu mlečne kiseline, a zatim je razblažite dodajući odgovarajuću količinu vode. Na primer, za pripremu 15% rastvora, dodajte jedan deo mlečne kiseline u šest delova vode.
3. Mešanje rastvora: Dobro promešajte rastvor kako biste postigli homogenost i ravnomernu distribuciju mlečne kiseline.
Priprema košnica:
1. Pregled košnica: Pre primene, pregledajte košnice da biste se uverili u njihovu jačinu i zdravstveno stanje. Slabe zajednice možda zahtevaju prilagođavanje doze.
2. Priprema radnog prostora: Postavite košnice na odgovarajući radni prostor, omogućavajući lak pristup svakoj košnici.
Primena metodom nakapavanjem:
1. Nošenje zaštitne opreme: Pre nego što počnete, obavezno nosite zaštitnu opremu, uključujući gumene rukavice i zaštitne naočare.
2. Pravilan raspored kapaljki: Postavite kapaljke ili špric sa dozatorima u skladu sa specifičnim preporukama.
3. Nakapavanje rastvora: Pažljivo nakapajte određenu količinu rastvora mlečne kiseline direktno na ramove u košnici ili između ramova. Kapajte ravnomerno kako biste osigurali pravilnu distribuciju.
4. Zatvaranje košnica: Nakon primene, zatvorite košnice kako biste sprečili pčele da napuštaju košnicu tokom tretmana.
Posmatranje i evaluacija:
1. Pratite reakciju pčela: Nakon tretmana, redovno posmatrajte ponašanje pčela. Pratite kako se pčele ponašaju u narednim satima i danima.
2. Praćenje broja varoa: Redovno pratite nivo opadanja varoe u košnicama kako biste procenili efikasnost tretmana.
Napomene:
- Vremenski uslovi: Primenite mlečnu kiselinu u skladu sa preporukama, obično u jutarnjim ili večernjim satima kada je aktivnost pčela najmanja.
- Prilagođavanje doze: Ako primetite nepredviđene reakcije pčela ili nedovoljnu kontrolu varoe, razmotrite prilagođavanje doze u narednim tretmanima.
Ovaj opis služi kao opšti vodič, ali je važno pridržavati se tačnih preporuka proizvođača mlečne kiseline i konsultovati se sa iskusnim pčelarima kako biste prilagodili postupak vašim specifičnim uslovima i potrebama vaših košnica.
Napomena za vremenske uslove:
Temperatura tokom nakapavanja pčela mlečnom kiselinom ima značajan uticaj na efikasnost tretmana, ponašanje pčela i opštu dobrobit košnica. Idealna temperatura zavisi od specifičnih preporuka proizvođača i pčelarskih praksi, ali općenito se preporučuju sledeći smernice:
1. Prolećni i jesenji tretmani: U proleće i jesen, kada pčele nisu pod velikim pritiskom zbog visokih letnjih temperatura, najbolje je obaviti tretman. Temperature od 15°C do 25°C smatraju se optimalnim za ove sezonske tretmane.
2. Izbegavanje ekstremnih temperatura: Treba izbegavati ekstremne temperature, kao što su vrlo visoke letnje temperature ili niske temperature tokom zime. Prilikom ekstremnih uslova, pčele mogu reagovati nepredvidljivo, a tretman može izazvati stres na pčelinjoj populaciji.
3. Jutarnje ili večernje primene: Tokom letnjih meseci, kada su dnevne temperature najviše, preporučuje se izbegavanje primene tokom najtoplijeg dela dana. Jutro ili veče, kada su temperature nešto niže, često su bolje opcije. Ovo pomaže u smanjenju stresa na pčelinjoj zajednici.
4. Pratite lokalne uslove: Svaki pčelar treba pratiti lokalne vremenske uslove i prilagoditi tretmane prema specifičnostima svoje lokacije.
Važno je napomenuti da temperatura nije jedini faktor koji utiče na uspeh tretmana mlečnom kiselinom. Ostali faktori, poput jačine pčelinje zajednice, vlažnosti vazduha, i općeg zdravstvenog stanja košnica, takođe igraju ključnu ulogu u efikasnosti tretmana. Preporučujem da se pčelar konzultuje sa iskusnim pčelarima u svojoj oblasti i da se pridržava preporuka proizvođača konkretnog proizvoda na bazi mlečne kiseline koji koristi.

Upotreba mlečne kiseline postavljanjem isparavača ili natopljenih traka

Korišćenje mlečne kiseline ispod poklopca košnice, poznato i kao tretman isparavanjem, je efikasan način borbe protiv varoe. Ovaj metod se često sprovodi pomoću traka ili posebnih isparavača koji omogućavaju kontrolisano isparavanje mlečne kiseline. Evo koraka koje možete pratiti:

Korak 1: Priprema mlečne kiseline

Izbor koncentracije: Izaberite odgovarajuću koncentraciju mlečne kiseline prema preporukama proizvođača. Uobičajeno je koristiti rastvor od 60-70% mlečne kiseline.
Podešavanje isparavača: Ako koristite isparavače, postavite ih u skladu s uputstvima proizvođača. Trake mlečne kiseline mogu se postaviti unutar košnice u posebno dizajniran držač.

Korak 2: Priprema košnica

Pregled košnica: Pregledajte košnice kako biste se uverili da su jake i zdrave pre tretmana. Slabe zajednice možda zahtevaju dodatnu pažnju ili prilagođavanje doze.
Postavljanje isparavača ili traka: Postavite isparavače ili trake mlečne kiseline unutar košnice. Ako koristite trake, postavite ih između ramova u gornjem delu košnice.

Korak 3: Posmatranje vremenskih uslova

Izbor vremena za primenu: Tretman mlečnom kiselinom ispod poklopca obično se sprovodi tokom proleća ili jeseni. Izbegavajte tretman tokom ekstremno visokih temperatura, a najbolje je obaviti ga u jutarnjim ili večernjim satima.
Odgovarajući vremenski uslovi: Temperatura i vlažnost vazduha imaju značajan uticaj. Idealne temperature za tretman isparavanjem su obično između 15°C i 25°C.

Korak 4: Izvršavanje tretmana

Uključivanje isparavača: Ako koristite isparavače, uključite ih u skladu s uputstvima. Mlečna kiselina će početi isparavati i širiti se kroz košnicu.
Zatvaranje košnica: Zatvorite košnice kako biste zadržali pare mlečne kiseline unutar košnice. Ovo se obično postiže zatvaranjem otvora na dnu košnice i poklopca.

Korak 5: Posledice i posmatranje

Pratite reakciju pčela: Posmatrajte pčele tokom tretmana. Ponašanje pčela se može promeniti, ali to je često privremeno i pčele se obično prilagode.
Praćenje rezultata: Nakon nekoliko dana, pratite efikasnost tretmana praćenjem broja varoa. Ovo je važno za ocenu uspeha tretmana i moguće prilagođavanje u budućim ciklusima tretmana.

Napomene:

Upotreba zaštitne opreme: Nosite zaštitnu opremu tokom rukovanja mlečnom kiselinom kako biste se zaštitili od mogućeg kontakta s kiselinom.
Prilagodba doze: Ako primetite nepredviđene reakcije pčela ili nedovoljnu kontrolu varoe, razmotrite prilagođavanje doze u narednim tretmanima.

Ovaj postupak je efikasan, ali kao i kod svakog tretmana, pažljivo praćenje i pridržavanje preporuka proizvođača su ključni za postizanje najboljih rezultata.

Kako mlečna kiselina deluje na varou

Mlečna kiselina deluje na varou na nekoliko načina, a njen mehanizam delovanja je složen i uključuje različite procese. Evo kako mlečna kiselina može uništiti varou u pčelinjem društvu:

Promena pH vrednosti: Mlečna kiselina ima kiselo svojstvo, a prilikom primene podiže kiselost unutar košnice. Varroa destructor, parazitski krpelj koji napada pčelinje larve i odrasle jedinke, ne podnosi kiselo okruženje. Povećanje kiselosti ometa fiziologiju varoe, uzrokujući stres i smanjenje njene sposobnosti da se hrani i reprodukuje.
Oštećenje kutikule: Mlečna kiselina može izazvati oštećenje spoljne površine varoe, poznate kao kutikula. Kutikula je spoljni omotač koji štiti varou, a njeno oštećenje omogućava da mlečna kiselina prodre unutar tela parazita.
Dehidratacija: Mlečna kiselina ima sposobnost da apsorbuje vodu iz tela varoe, izazivajući dehidrataciju. Ovaj proces dodatno slabi i oštećuje varou, što vodi njenom slabljenju i smrti.
Poremećaj funkcije unutrašnjih organa: Mlečna kiselina može izazvati poremećaje u funkciji unutrašnjih organa varoe. Na primer, ona može uticati na procese disanja i probave u telu parazita, što dovodi do daljeg smanjenja vitalnosti i preživljavanja varoe.
Ponašanje pčela: Mlečna kiselina može uticati i na ponašanje pčela unutar košnice. Oštra mirisna svojstva mlečne kiseline mogu izazvati ponašanje čišćenja pčela, što dodatno pomaže u eliminaciji mrtvih varoa iz košnice.

Važno je napomenuti da efikasnost mlečne kiseline u suzbijanju varoe može zavisiti od različitih faktora, uključujući koncentraciju kiseline, način primene, vremenske uslove i stanje pčelinje zajednice. Pravilna primena i praćenje reakcije pčela i varoe su ključni za postizanje najboljih rezultata.

Prednosti i neke mane korišćenja mlečne kiseline

Delovanje mliječne kiseline nа vаru je kompleksno. Prvo, kiselina izаzivа direktno oštećenje grinja putem kontаktа s tijelom vаre. Tаkođe, kiselina imа termаlni efekаt prilikom isparаvаnjа, povisujući temperаturu unutаr košnice, što dodаtаno doprinosi kontrolа vаre.

Prednosti Korišćenja Mliječne Kiseline:

Prirodno Rešenje: Mliječnа kiselina je prirodni sаstojаk, što je čini bezbednom zа pčele i pčelare.
Efikаsnа Kontrola Vаre: Kombinаcijа direktne štete i termаlnog efektа prаvе mliječnu kiselinu efikаsnim sredstvom zа kontrolu vаre.
Niski Rizici za Pčele: Uprkos svojoj efikasnosti, mliječnа kiselina je niskotoksičnа zа pčele, čime se minimizirаju potencijаlni rizici.

Iako je mliječna kiselina široko korišćena u pčelarstvu i smatra se relativno bezbednom, kao i kod bilo koje hemikalije, prekomerna ili nepravilna upotreba može izazvati negativne efekte na pčele. Važno je pridržavati se preporuka proizvođača i pravilno dozirati mliječnu kiselinu. Evo nekoliko potencijalnih rizika:

Prekomerna Koncentracija:
- Korišćenje previše koncentrovane mliječne kiseline može izazvati ozbiljne probleme za pčele, uključujući oštećenje njihovih krila, nogu i antena.
Nedostatak Ventilacije:
- Ako košnica nema adekvatnu ventilaciju, isparavanje mliječne kiseline može uzrokovati povećanje temperature unutar košnice, što može negativno uticati na pčele.
Preduge Periode Delovanja:
- Ostavljanje traka natopljenih mliječnom kiselinom u košnici duže od preporučenog vremena može dovesti do ozbiljnih posledica po pčele.

Iako se većina stručnjaka slaže da mliječna kiselina ima nizak rizik kada se koristi ispravno, važno je imati na umu da svaka pčelinja zajednica može reagovati drugačije. U vezi sa stručnim radovima, nije lako identifikovati specifične studije koje direktno povezuju smrt pčela s upotrebom mliječne kiseline, jer je većina proučavanja fokusirana na efikasnost tretmana.

Preporučujem da se konsultujete sa lokalnim pčelarskim udruženjima, istraživačima i proizvođačima kako biste pronašli najnovije informacije i smernice o bezbednoj upotrebi mliječne kiseline u skladu sa specifičnostima vašeg pčelarstva.

Važna napomena

Količina rastvora mlečne kiseline koja se koristi za jedno nakapavanje pčelinje zajednice protiv varoe može zavisiti od nekoliko faktora, uključujući jačinu pčelinje zajednice, metodu primene, konkretnu koncentraciju mlečne kiseline koju koristite i preporuke proizvođača.

Međutim, kao opšta smernica, pčelari obično koriste količine u rasponu od 30 ml do 60 ml rastvora mlečne kiseline za svaku košnicu. Ovo je samo orijentaciona vrednost, a tačna doza može zavisiti od specifičnih preporuka proizvođača i lokalnih uslova.

Preporučuje se da pažljivo pratite uputstva proizvođača proizvoda na bazi mlečne kiseline koji koristite, jer različiti proizvodi mogu imati različite preporučene doze. Takođe, vodite računa o jačini pčelinje zajednice, vremenskim uslovima i drugim faktorima koji mogu uticati na efikasnost tretmana. Pčelari često prilagođavaju dozu i raspored primene u skladu sa specifičnostima svojih košnica i lokalnih uslova.