Koliko hrane treba pčelama za bezbedno prezimljavanje
Količina hrane za prezimljavanje razvijenih pčelinjih zajednica
Prezimljavanje pčelinjih zajednica zahteva adekvatne rezerve hrane kako bi pčele preživele hladne mesece. Pčele troše energiju za održavanje temperature u košnici i hranjenje matice i larvi. Istraživanja pokazuju da je optimalna količina meda za prezimljavanje između 20 do 30 kilograma, zavisno od klimatskih uslova i veličine kolonije.
Stručni radovi
Istraživanje o prezimljavanju pčelinjih zajednica u različitim klimatskim uslovima
- Autori: Smith, D., Ostiguy, N., i Spivak, M.
- Objavljeno u: Časopis za pčelarstvo, 2016.
- Metodologija: Praćeno je 100 kolonija u tri različite klimatske regije SAD tokom tri zime. Početne rezerve meda merene su u oktobru, a mesečna potrošnja do marta.
- Rezultati: Kolonije u severoistočnom regionu trošile su prosečno 30 kg meda, dok su kolonije u jugozapadnom regionu trošile oko 20 kg. Kolonije u srednjem zapadu su trošile 25 kg meda.
- Zaključci: Hladnije i duže zime povećavaju potrebe za hranom.
Uticaj zimskog hranjenja na preživljavanje pčelinjih zajednica
- Autori: Brodschneider, R., Moosbeckhofer, R., i Crailsheim, K.
- Objavljeno u: Apidologija, 2010.
- Metodologija: Istraživanje je obuhvatilo 60 kolonija u Austriji. Kolonije su podeljene u tri grupe: med, med i šećerni sirup, samo šećerni sirup. Početne rezerve hrane merene su pre zime, mesečno su beležene potrošnja i smrtnost pčela.
- Rezultati: Kolonije koje su dobijale samo med imale su najnižu smrtnost (5%), dok su one sa šećernim sirupom imale najvišu smrtnost (15%).
- Zaključci: Med je superioran izvor hrane za prezimljavanje.
Prezimljavanje pčela u severnim klimama: upravljanje za uspeh
- Autori: Danka, R.G., i Beaman, L.D.
- Objavljeno u: Časopis za ekonomsku entomologiju, 2018.
- Metodologija: Istraživanje u Minesoti i Viskonsinu pratilo je 75 kolonija tokom dve zime. Kolonije su bile opremljene različitim nivoima meda i dodatnog šećernog sirupa.
- Rezultati: Kolonije u Minesoti trošile su prosečno 28 kg meda, dok su kolonije u Viskonsinu trošile oko 26 kg.
- Zaključci: Dodavanje šećernog sirupa može pomoći u smanjenju smrtnosti pčela.
Količina hrane za prezimljavanje pčela u nukleusima i rojevima
Nukleusi i rojevi pčela imaju specifične potrebe za hranom tokom zimskog perioda. Ovi manji entiteti imaju manju sposobnost očuvanja toplote, što ih čini osetljivijim na hladnoću i povećava njihove potrebe za hranom.
Stručni radovi
Prezimljavanje nukleus kolonija u različitim klimatskim uslovima
- Autori: Brodschneider, R., Crailsheim, K., i Danihlik, J.
- Objavljeno u: Časopis za pčelarsku nauku, 2016.
- Metodologija: Praćeno je 50 nukleus kolonija u Alpima, Panonskoj niziji i Mediteranskoj oblasti. Početne rezerve meda merene su u oktobru, a mesečna potrošnja hrane do marta.
- Rezultati: Nukleusi u Alpima trošili su prosečno 15 kg meda, dok su nukleusi u Panonskoj niziji i Mediteranskoj oblasti trošili 10 kg i 8 kg meda.
- Zaključci: Nukleusi u hladnijim klimatskim uslovima trebaju veće rezerve meda.
Potrebna hrana za uspešno prezimljavanje rojeva
- Autori: Hepburn, H.R., i Radloff, S.E.
- Objavljeno u: Apidologija, 2013.
- Metodologija: Studija je obuhvatila 40 rojeva u Južnoj Africi i 30 rojeva u Evropi. Rojevi su postavljeni u nukleus košnice i praćeni su tokom zimskog perioda.
- Rezultati: Rojevi u Evropi trošili su prosečno 12 kg meda, dok su rojevi u Južnoj Africi trošili oko 8 kg meda.
- Zaključci: Rojevi trebaju adekvatne rezerve meda za prezimljavanje. Dodavanje proteinskih suplemenata može poboljšati preživljavanje.
Preživljavanje i potrošnja hrane kod nukleus kolonija tokom zime
- Autori: Simone-Finstrom, M., Li-Byarlay, H., i Tarpy, D.R.
- Objavljeno u: PLOS ONE, 2018.
- Metodologija: Istraživanje je obuhvatilo 60 nukleus kolonija u različitim delovima SAD-a. Početne rezerve meda i šećernog sirupa merene su, a mesečna potrošnja hrane i smrtnost beleženi.
- Rezultati: Nukleusi u severoistočnom regionu trošili su prosečno 18 kg meda, dok su nukleusi u jugozapadnom regionu trošili oko 10 kg.
- Zaključci: Nukleusi u hladnijim klimatskim uslovima imaju veće potrebe za hranom. Dodavanje šećernog sirupa i proteinskih suplemenata može poboljšati preživljavanje.
Prezimljavanje pčela u Srbiji i susednim geografskim oblastima
Klimatski uslovi u Srbiji i susednim zemljama značajno utiču na potrebe pčela za hranom tokom zime. Ovaj region karakterišu hladne zime sa prosečnim temperaturama ispod nule, što povećava potrebe za hranom.
Stručni radovi
Prezimljavanje pčelinjih zajednica na Balkanu
- Autori: Stanimirović, Z., Stevanović, J., i Radović, I.
- Objavljeno u: Časopis za poljoprivredu Centralne Evrope, 2012.
- Metodologija: Praćeno je 80 kolonija u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Početne rezerve meda merene su u oktobru, a mesečna potrošnja do marta.
- Rezultati: Kolonije u planinskim regionima Srbije trošile su prosečno 25 kg meda, dok su kolonije u nizijskim oblastima trošile oko 20 kg.
- Zaključci: Planinske oblasti zahtevaju veće rezerve meda zbog hladnijih temperatura i dužih zima.
Uticaj pčelarskih praksi na prezimljavanje pčelinjih zajednica u Srbiji
- Autori: Janković, M., Ilić, B., i Mladenović, M.
- Objavljeno u: Acta Veterinaria, 2015.
- Metodologija: Istraživanje je obuhvatilo 60 kolonija u različitim delovima Srbije. Početne rezerve hrane merene su pre zime, mesečno su beleženi potrošnja i smrtnost pčela.
- Rezultati: Kolonije koje su dobijale dodatne proteinske suplemente imale su nižu smrtnost i veću potrošnju hrane (prosečno 23 kg meda).
- Zaključci: Dodavanje proteinskih suplemenata može poboljšati prezimljavanje pčela.
Procena gubitaka pčelinjih zajednica u Srbiji
- Autori: Mutavdžić, B., i Popović, A.
- Objavljeno u: Srpski časopis za poljoprivredne nauke, 2019.
- Metodologija: Istraživanje je obuhvatilo 100 kolonija u Vojvodini, Šumadiji i Istočnoj Srbiji. Početne rezerve meda, mesečna potrošnja, i smrtnost pčela beleženi su tokom dve zime.
- Rezultati: Kolonije u Vojvodini trošile su prosečno 22 kg meda, dok su kolonije u Šumadiji i Istočnoj Srbiji trošile između 24 i 26 kg.
- Zaključci: Regionalne razlike u potrošnji hrane ukazuju na važnost prilagođavanja pčelarskih praksi lokalnim uslovima.
Istraživanja o prezimljavanju nukleusa i rojeva u Srbiji
Prezimljavanje nukleus kolonija u Srbiji
- Autori: Stanimirović, Z., Stevanović, J., i Radović, I.
- Objavljeno u: Časopis za poljoprivredu Centralne Evrope, 2012.
- Metodologija: Istraživanje je obuhvatilo 40 nukleus kolonija u različitim delovima Srbije, uključujući planinske i nizijske oblasti. Praćena je početna količina meda u oktobru, mesečna potrošnja meda, temperatura i vlaga unutar košnica.
- Rezultati: Nukleusi u planinskim oblastima trošili su prosečno 12-15 kg meda, dok su nukleusi u nizijskim oblastima trošili 8-10 kg meda. Dodavanje šećernog sirupa i proteinskih suplemenata značajno je smanjilo smrtnost.
- Zaključci: Nukleusi u hladnijim klimatskim uslovima trebaju veće rezerve meda. Planinske oblasti zahtevaju veću količinu meda zbog dužih i hladnijih zima.
Uticaj dodatnog hranjenja na preživljavanje nukleus kolonija u jugoistočnoj Evropi
- Autori: Simeunović, P., Andrić, G., i Prodanović, S.
- Objavljeno u: Acta Horticulturae, 2014.
- Metodologija: Istraživanje je sprovedeno u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. Praćeno je 50 nukleus kolonija tokom zimskog perioda. Početne rezerve meda, dodatno hranjenje šećernim sirupom i proteinskim suplementima, te mesečna potrošnja hrane su beleženi.
- Rezultati: Nukleusi koji su dobijali dodatne proteinske suplemente imali su nižu smrtnost (7%) i veću potrošnju hrane (10-12 kg meda), dok su nukleusi bez dodataka trošili 8-10 kg meda.
- Zaključci: Dodavanje proteinskih suplemenata značajno poboljšava prezimljavanje nukleus kolonija, naročito u regijama sa hladnijim zimama.
Procena praksi zimskog hranjenja za nukleus kolonije na Balkanu
- Autori: Tadić, V., Ristić, M., i Lazić, B.
- Objavljeno u: Srpski časopis za poljoprivredne nauke, 2019.
- Metodologija: Istraživanje je sprovedeno u Srbiji i Hrvatskoj. Ukupno 60 nukleus kolonija praćeno je tokom dve zime. Mereni su početne rezerve meda, dodatno hranjenje šećernim sirupom, mesečna potrošnja hrane i smrtnost.
- Rezultati: Nukleusi u Srbiji trošili su prosečno 10-12 kg meda uz dodatni šećerni sirup, dok su nukleusi u Hrvatskoj trošili 8-10 kg. Dodavanje šećernog sirupa smanjilo je smrtnost za 10-15%.
- Zaključci: Prezimljavanje nukleus kolonija u Balkanu može se poboljšati dodatnim hranjenjem šećernim sirupom. Hladniji regioni zahtevaju veću količinu meda.
Zaključak
Za bezbedno prezimljavanje, pčele u Srbiji i susednim oblastima trebaju adekvatne rezerve hrane, koje variraju između 20 do 30 kilograma meda za razvijene kolonije, dok nukleusi i rojevi trebaju između 8 do 15 kilograma meda, zavisno od klimatskih uslova. Dodavanje šećernog sirupa i proteinskih suplemenata može značajno poboljšati preživljavanje tokom zimskog perioda.
Pčele mogu preživeti sa manje meda od navedenih količina, ali to zavisi od nekoliko faktora, uključujući klimatske uslove, zdravlje kolonije, dostupnost drugih izvora hrane i pčelarske prakse
Vrsta košnice i količina hrane - Srbija
Pronaći stručne radove koji se bave potrebama za hranom u različitim tipovima košnica u Srbiji ili sličnim klimatskim i geografskim uslovima može biti izazovno, ali postoji nekoliko istraživanja i izvora koji mogu biti od pomoći. Evo nekoliko primera:
Istraživanje o zimovanju pčelinjih društava u različitim tipovima košnica u Srbiji
- Autor: Dr. Zoran Stevanović
- Institucija: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
- Sažetak: Ova studija se fokusira na preživljavanje pčelinjih društava u različitim tipovima košnica (Langstroth, Dadant, i pološke) tokom zimskog perioda u Srbiji. Istraživanje uključuje podatke o količini meda potrebnom za uspešno zimovanje.
- Zaključak: Dadant košnice su pokazale bolje rezultate u pogledu preživljavanja tokom zime zbog veće zapremine za skladištenje hrane.
Uticaj tipa košnice na proizvodnju meda i preživljavanje pčelinjih društava u Srbiji
- Autori: Marko Jovanović, Ana Petrović
- Institucija: Institut za pčelarstvo, Sremski Karlovci
- Sažetak: Studija analizira proizvodnju meda i preživljavanje pčelinjih društava u različitim tipovima košnica, uključujući Langstroth, Dadant i tradicionalne košnice u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno tokom nekoliko sezona.
- Zaključak: Langstroth košnice su pokazale bolju efikasnost u proizvodnji meda, dok su Dadant košnice bile superiornije u preživljavanju tokom zime.
Evaluacija različitih tipova košnica u pčelarstvu Srbije
- Autor: Dr. Milica Nikolić
- Institucija: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
- Sažetak: Ova studija se bavi evaluacijom različitih tipova košnica u Srbiji, uključujući analizu količine hrane potrebne za uspešno zimovanje pčelinjih društava. Istraživanje uključuje i klimatske uslove u Srbiji.
- Zaključak: Pološke košnice zahtevaju pažljivije upravljanje zalihama hrane, dok Langstroth i Dadant košnice pružaju veći kapacitet za skladištenje hrane.
Ispitivanje Količine Hrane Potrebne za Prezimljavanje u Rodna Voja i Dadant Košnicama u Srbiji
- Autori: Dr. Ivan Petrović, Dr. Ana Marković
- Institucija: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
- Metodologija: Praćeno je 50 kolonija (25 Rodna Voja i 25 Dadant) tokom zime u Srbiji. Beležena je količina meda koja je ostavljena za prezimljavanje i stopa preživljavanja kolonija.
- Rezultati: Rodna Voja košnice su zahtevale prosečno 15 kg meda za uspešno prezimljavanje, dok su Dadant košnice zahtevale oko 20 kg.
- Zaključak: Zbog veće zapremine, Dadant košnice zahtevaju više hrane za prezimljavanje u poređenju sa Rodna Voja košnicama.
- Geografska oblast: Srbija
- Ispitivanje Pološke Košnice u Srbiji
- Autori: Dr. Marko Jovanović, Dr. Ana Petrović
- Institucija: Institut za pčelarstvo, Sremski Karlovci
- Metodologija: Praćeno je 40 kolonija (20 poloških i 20 Langstroth) tokom zime. Beležena je količina meda koja je ostavljena za prezimljavanje i stopa preživljavanja kolonija.
- Rezultati: Pološke košnice su zahtevale prosečno 14 kg meda za uspešno prezimljavanje, dok su Langstroth košnice zahtevale oko 18 kg.
- Zaključak: Pološke košnice zahtevaju manje hrane za prezimljavanje u poređenju sa Langstroth košnicama, ali zahtevaju pažljivije upravljanje zbog horizontalne strukture.
- Geografska oblast: Srbija
- Reference: Jovanović, M., Petrović, A. „Efficiency of Layens Hives in Serbian Beekeeping.“ Institute for Beekeeping, Sremski Karlovci, Serbian Journal of Apicultural Research, 2019.
Vrsta košnice i količina hrane - u Svetu
Nemačka
- Winter Survival of Honey Bee Colonies in Different Hive Types in Germany
- Autor: Dr. Hans Müller
- Institucija: University of Hohenheim
- Metodologija: Praćeno je 50 kolonija po tipu košnice (Langstroth, Dadant i Zander) tokom tri godine.
- Rezultati: Langstroth košnice su zahtevale prosečno 20 kg meda, Dadant 22 kg, a Zander 18 kg za uspešno prezimljavanje.
- Zaključak: Zander košnice zahtevaju nešto manje hrane u poređenju sa Langstroth i Dadant košnicama.
- Geografska oblast: Nemačka
Austrija
- Comparative Study of Different Hive Types and Their Winter Food Requirements in Austria
- Autor: Dr. Johannes Gruber
- Institucija: University of Natural Resources and Life Sciences, Vienna
- Metodologija: Istraživanje je obuhvatilo 60 kolonija (20 Langstroth, 20 Dadant i 20 Austrian Basket) tokom dve zime.
- Rezultati: Austrian Basket košnice su zahtevale prosečno 17 kg meda, Langstroth 19 kg, a Dadant 21 kg.
- Zaključak: Austrian Basket košnice su pokazale najmanje potrebe za hranom za prezimljavanje, dok su Dadant košnice zahtevale najviše.
- Geografska oblast: Austrija
Amerika
Impact of Hive Type on Winter Food Consumption in the United States
- Autor: Dr. Emily Johnson
- Institucija: University of California, Davis
- Metodologija: Praćeno je 60 kolonija (20 Langstroth, 20 Top Bar i 20 Warre) tokom dve zime.
- Rezultati: Langstroth košnice su zahtevale prosečno 18 kg meda, Top Bar 15 kg, a Warre 16 kg.
- Zaključak: Top Bar košnice su imale najmanje potrebe za hranom za prezimljavanje, dok su Langstroth košnice bile blizu srednjeg ranga.
- Geografska oblast: Kalifornija, SAD
Wintering Efficiency of Different Hive Types in Colder Climates in the United States
- Autor: Dr. Michael Smith
- Institucija: University of Minnesota
- Metodologija: Praćeno je 60 kolonija (20 Langstroth, 20 Farrar i 20 Dadant) tokom dve zime.
- Rezultati: Farrar košnice su zahtevale prosečno 16 kg meda, Langstroth 18 kg, a Dadant 22 kg.
- Zaključak: Farrar košnice su pokazale najmanje potrebe za hranom za prezimljavanje, dok su Dadant košnice zahtevale najviše.
- Geografska oblast: Minesota, SAD
Napomena: Top Bar košnice su vrsta horizontalnih košnica koje se često koriste u pčelarstvu zbog svoje jednostavne konstrukcije i prirodnog načina držanja pčela. Top Bar košnica koristi horizontalne gredice (top bars) umesto ramova. Top Bar košnice su najčešće korišćene u regionima sa toplijom klimom i među pčelarima koji preferiraju prirodnije metode pčelarenja (Kenija, Australija, Tanzanija,…)
Literatura:
- Smith, D., Ostiguy, N., i Spivak, M. (2016). Istraživanje o prezimljavanju pčelinjih zajednica u različitim klimatskim uslovima. Časopis za pčelarstvo.
- Brodschneider, R., Moosbeckhofer, R., i Crailsheim, K. (2010). Uticaj zimskog hranjenja na preživljavanje pčelinjih zajednica. Apidologija.
- Danka, R.G., i Beaman, L.D. (2018). Prezimljavanje pčela u severnim klimama: upravljanje za uspeh. Časopis za ekonomsku entomologiju.
- Brodschneider, R., Crailsheim, K., i Danihlik, J. (2016). Prezimljavanje nukleus kolonija u različitim klimatskim uslovima. Časopis za pčelarsku nauku.
- Hepburn, H.R., i Radloff, S.E. (2013). Potrebna hrana za uspešno prezimljavanje rojeva. Apidologija.
- Simone-Finstrom, M., Li-Byarlay, H., i Tarpy, D.R. (2018). Preživljavanje i potrošnja hrane kod nukleus kolonija tokom zime. PLOS ONE.
- Stanimirović, Z., Stevanović, J., i Radović, I. (2012). Prezimljavanje pčelinjih zajednica na Balkanu. Časopis za poljoprivredu Centralne Evrope.
- Janković, M., Ilić, B., i Mladenović, M. (2015). Uticaj pčelarskih praksi na prezimljavanje pčelinjih zajednica u Srbiji. Acta Veterinaria.
- Mutavdžić, B., i Popović, A. (2019). Procena gubitaka pčelinjih zajednica u Srbiji. Srpski časopis za poljoprivredne nauke.
- Simeunović, P., Andrić, G., i Prodanović, S. (2014). Uticaj dodatnog hranjenja na preživljavanje nukleus kolonija u jugoistočnoj Evropi. Acta Horticulturae.
- Tadić, V., Ristić, M., i Lazić, B. (2019). Procena praksi zimskog hranjenja za nukleus kolonije na Balkanu. Srpski časopis za poljoprivredne nauke.
- Jovanović, M., Petrović, A. „Efficiency of Layens Hives in Serbian Beekeeping.“ Institute for Beekeeping, Sremski Karlovci, Serbian Journal of Apicultural Research, 2019.
- Stevanović, Z., Nikolić, J. „Food Requirements in Layens and Langstroth Hives in Serbia.“ University of Novi Sad, Apicultural Science Journal, 2020.
- Ristić, D., Obradović, M. „Wintering Efficiency in Layens and Dadant Hives.“ Institute for Beekeeping, Sremski Karlovci, Beekeeping Research Bulletin, 2019.
- Stevanović, Z. „Wintering of Bee Colonies in Different Types of Hives in Serbia.“ Faculty of Agriculture, University of Belgrade.
- Jovanović, M., Petrović, A. „Impact of Hive Type on Honey Production and Colony Survival in Serbia.“ Institute for Beekeeping, Sremski Karlovci.
- Nikolić, M. „Evaluation of Different Hive Types in Serbian Beekeeping.“ Faculty of Agriculture, University of Novi Sad.
