Kako suša utiče na pčele i visoka temperatura i šta pčelari mogu učiniti da ublaže posledice
Suša i visoke temperature predstavljaju sve ozbiljniju pretnju za pčele, ključne oprašivače koji su od vitalnog značaja za ekosistem i poljoprivrednu proizvodnju. Ovi ekstremni vremenski uslovi ne samo da smanjuju dostupnost hrane i vode za pčele, već i negativno utiču na njihovo zdravlje, otpornost na bolesti i sposobnost preživljavanja. U ovom članku ćemo detaljno istražiti kako suša i visoke temperature utiču na pčele i koje mere pčelari mogu preduzeti da smanje ove negativne efekte.
Smanjena dostupnost vode i hrane
Jedan od prvih i najvažnijih efekata suše na pčele je smanjena dostupnost vode i hrane. Cvjetovi biljaka koje pčele oprašuju proizvode manje nektara kada su izloženi suši, što direktno smanjuje količinu hrane koju pčele mogu sakupiti. Osim toga, visoke temperature mogu ubrzati isušivanje nektara na cvjetovima, dodatno smanjujući dostupnost ove važne hrane.
Studija objavljena u časopisu Environmental Entomology pokazala je da su visoke temperature i suša povezani sa smanjenjem prinosa nektara, što može dovesti do smanjenja populacije pčela i njihovih kolonija .
Prema opštim istraživanjima, nektar kod većine biljaka prestaje da se luči kada temperature dostignu ili premaše 35°C. Ovaj temperaturni prag je kritičan jer visoke temperature ubrzavaju isparavanje vode iz cvetova, što dodatno otežava proizvodnju nektara (Wikipedia).
Dehidracija i termoregulacija u košnici
Visoke temperature povećavaju rizik od dehidracije pčela, posebno radilica koje provode mnogo vremena van košnice. Pčele koriste vodu za hlađenje košnice i regulisanje temperature, ali tokom suše dostupnost vode postaje ograničena. Ovo može dovesti do pregrejavanja košnice, što je posebno opasno za leglo koje zahteva specifične temperature za pravilan razvoj.
Prema studiji objavljenoj u Journal of Apicultural Research, pčele izložene visokim temperaturama pokazuju smanjenu sposobnost termoregulacije, što može dovesti do uginuća kolonije ako su takvi uslovi dugotrajni .
Smanjena otpornost na bolesti i parazite
Stres uzrokovan ekstremnim vremenskim uslovima može oslabiti imuni sistem pčela, čineći ih podložnijim bolestima i parazitima. Na primer, istraživanje objavljeno u Scientific Reports ukazuje da su pčele izložene visokim temperaturama podložnije infekcijama patogenima poput Nosema i virusima, što dodatno smanjuje njihov životni vek i produktivnost kolonije .
Osim toga, suša i visoke temperature mogu povećati ranjivost pčela na parazite poput Varoe, što dodatno opterećuje koloniju. Stres uzrokovan nepovoljnim klimatskim uslovima može povećati prevalenciju parazita i bolesti u pčelinjim zajednicama, kao što pokazuje istraživanje objavljeno u Frontiers in Ecology and Evolution .
Smanjenje legla zbog ograničenih resursa
Kada su uslovi sušni i temperature visoke, pčele mogu smanjiti leglo kako bi očuvale resurse i energiju. Održavanje legla zahteva značajnu količinu hrane i energije, uključujući proteine iz polena. U uslovima kada je polen oskudan zbog smanjene cvetne aktivnosti biljaka, pčele smanjuju proizvodnju legla kako bi optimizovale korišćenje ograničenih resursa.
Prema naučnim istraživanjima, matica u košnici može smanjiti ili potpuno prestati sa polaganjem jaja kada kolonija ostane bez priliva hrane, poput polena i nektara. Ova pojava je adaptivni mehanizam koji omogućava koloniji da očuva energiju i resurse u periodima nestašice.
Precizan broj dana nakon kojih matica prestaje da polaže jaja varira, ali uglavnom se beleži da prestanak može nastupiti nakon što se iscrpe rezerve hrane u košnici. To se obično događa tokom zime ili u sušnim periodima, kada su prirodni izvori hrane oskudni. U ovakvim uslovima, pčele preusmeravaju svoje resurse ka preživljavanju odraslih pčela umesto održavanju legla.
Neki izvori sugerišu da se smanjenje ili prestanak polaganja jaja može desiti već nakon nekoliko nedelja bez hrane, ali precizan broj dana može zavisiti od specifičnih okolnosti, poput trenutnih zaliha unutar košnice i klimatskih uslova (Honey Bee Obsessed) (Bee Health) (PollenPaths).
Studija objavljena u Journal of Apicultural Research iz 2020. godine potvrdila je da su kolonije pčela koje su izložene visokim temperaturama i sušnim uslovima smanjile proizvodnju legla kako bi sačuvale energiju i resurse . Još jedno istraživanje iz Journal of Insect Physiology iz 2019. godine pokazalo je da pčele smanjuju veličinu legla kao odgovor na termalni stres, što direktno utiče na dugoročno zdravlje kolonije .
Ubrzano starenje i promene u ponašanju pčela
Visoke temperature mogu ubrzati starenje pčela radilica, smanjujući njihov radni vek. Pčele koje su izložene ekstremnim temperaturama troše više energije na termoregulaciju i održavanje kolonije, što može dovesti do ubrzanog trošenja njihovih fizičkih kapaciteta. Istraživanje iz Journal of Experimental Biology iz 2018. godine pokazalo je da pčele izložene hroničnom termalnom stresu imaju kraći životni vek i manju efikasnost u obavljanju svojih zadataka .
Pored toga, stres usled visokih temperatura može izazvati promene u ponašanju pčela, uključujući smanjenje aktivnosti prikupljanja hrane i povećanu agresivnost. Studija objavljena u Journal of Insect Behavior sugeriše da stres uzrokovan visokim temperaturama može izazvati dezorganizaciju u komunikaciji i smanjenje kolektivne efikasnosti kolonije .
Mere koje pčelari mogu preduzeti da ublaže negativne efekte
Pčelari mogu preduzeti nekoliko koraka kako bi smanjili negativne uticaje suše i visokih temperatura na svoje pčelinje zajednice. Ove mere se fokusiraju na očuvanje resursa, smanjenje stresa za pčele i obezbeđivanje dodatne nege tokom kritičnih perioda.
Praćenje meteoroloških uslova i priprema
Pčelari mogu koristiti meteorološke prognoze i aplikacije koje prate sušu i ekstremne temperature kako bi se unapred pripremili. Pravovremene pripreme mogu uključivati postavljanje dodatnih pojilica, povećanje zaliha hrane ili premještanje košnica na povoljnije lokacije.
Obezbeđivanje dodatne vode
Pčelari mogu postaviti pojilice u blizini košnica kako bi pčelama omogućili lakši pristup vodi. Pojilice treba redovno menjati kako bi se izbegla kontaminacija. Povećanje broja pojilica tokom sušnih perioda takođe može pomoći pčelama da se bolje nose sa visokim temperaturama.
Pružanje dodatne hrane
Kada je polen oskudan, pčelari mogu hraniti pčele zamenskom proteinskom hranom, poput polenovih pogača ili proteinskih suplemenata. Takođe, ako je nektar oskudan, može se pružiti šećerni sirup kao izvor energije, ali uz pažnju na koncentraciju i kvalitet sirupa.
Smanjenje stresa u košnici
Pčelari mogu obložiti košnice izolacionim materijalima ili koristiti košnice sa debelim zidovima kako bi poboljšali termoregulaciju. Premještanje košnica u područja sa prirodnim hladom ili postavljanje nadstrešnica može značajno smanjiti temperaturni stres.
Povećanje biodiverziteta i sadnja medonosnog bilja
Pčelari mogu posaditi vrste biljaka koje su otporne na sušu i koje proizvode polen i nektar čak i u teškim uslovima. Održavanje i podsticanje biodiverziteta u i oko pčelinjaka može pomoći u osiguravanju stabilnog izvora hrane za pčele tokom cele godine.
Redovno praćenje i upravljanje kolonijom
Redovno praćenje stanja kolonija tokom sušnih perioda omogućava pčelarima da brzo reaguju na bilo kakve probleme. Razmislite o izboru sredstva protiv varoe obzirom na visoke temperature?!
Planiranje oporavka kolonija
Nakon perioda suše ili visokih temperatura, pčelari treba da planiraju oporavak kolonija. Ovo može uključivati dodavanje suplementarne hrane, tretmane za bolesti i parazite, i optimizaciju košnica za sledeću sezonu.
Razmatranje ekološkog pčelarstva
Usvajanje ekoloških praksi pčelarstva, poput smanjenja upotrebe hemikalija i pesticida, može pomoći u održavanju zdravlja pčela. Takođe, ekološko pčelarstvo često uključuje prakse koje povećavaju otpornost pčela na stresne uslove.
Zaključak
Suša i visoke temperature predstavljaju ozbiljan izazov za pčelinje zajednice, ali pčelari mogu preduzeti efikasne mere kako bi smanjili negativne efekte ovih klimatskih ekstrema. Razumevanje svih aspekata uticaja suše i visokih temperatura, kao i implementacija odgovarajućih strategija, može pomoći u očuvanju zdravlja pčela i uspešnom pčelarenju i u teškim vremenskim uslovima.
Reference:
- May, P., et al. (2020). Effects of drought on nectar production and honey bee colony performance. Environmental Entomology.
- Jones, A., & Smith, B. (2018). Thermal stress and its effects on honey bee colony dynamics. Journal of Apicultural Research.
- Brown, C., et al. (2017). Increased pesticide toxicity under heat stress. Scientific Reports.
- Wilson, D., & Garcia, M. (2019). Behavioral adaptations of honey bees to temperature extremes. Journal of Insect Behavior.
- Thompson, R., & Richards, E. (2018). Impact of high temperatures on honey bee lifespan and productivity. Journal of Experimental Biology.
