Kako pčele preživljavaju zimu: sveobuhvatan vodič zasnovan na naučnim istraživanjima i preporukama stručnjaka
Kako pčele preživljavaju zimu predstavlja ključno pitanje za pčelare. Pčele ostaju aktivne tokom zimskih meseci, formiraju zimsko klupko i koriste energetske rezerve kako bi preživele hladnoću. Saznajte kako pravilna priprema pomaže pčelinjim zajednicama da prezime uz minimalne gubitke, koristeći naučno zasnovane preporuke.
1. Formiranje zimskog klupka: Kako se pčele prilagođavaju hladnoći
U jesen, pčele postepeno prestaju sa polaganjem jaja i negovanjem legla. Domaće pčelinje zajednice sa starijim maticama ranije prestaju sa izvođenjem potomstva, dok zajednice sa mlađim maticama ovaj proces završavaju kasnije. Sa zahlađenjem, pčele se okupljaju u sredini košnice, grupišući se oko matice i formirajući početno zimsko klupko.
Početno klupko je nezbijeno i nestabilno; formira se noću kada je hladno, a tokom dana se raspušta ako temperatura poraste. Kako zimske temperature postaju konstantno niske, klupko postaje stabilno i ostaje takvo sve do kraja hladnog perioda ([Izvor: Pčelar, 1999]).
Kada se klupko jednom formira, pčele na krajnjim delovima košnice osećaju pad temperature i usmeravaju se prema toplijim srednjim delovima, gde se nalazi matica i gde je koncentrisana glavna masa pčela. Na ovaj način klupko osigurava toplotu unutar zajednice i minimalizuje gubitke energije.
Preporuka za pčelare: Postavite košnice na zaštićena mesta sa dobrim izolacionim karakteristikama kako bi pčele mogle efikasno formirati i održavati zimsko klupko, čime se smanjuje potreba za dodatnom potrošnjom hrane.
2. Potrošnja hrane tokom zime: Zalihe meda kao ključna energetska rezerva
Potrošnja meda tokom zime zavisi od snage društva, spoljašnje temperature i dužine zimskog perioda. Prosečno pčelinje društvo može potrošiti između 15 i 20 kg meda tokom zime, ali dodatno zavisi i od kvaliteta zaliha. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Pčelar (prevedenom sa ruskog, 1997. godine), pčele tokom zime skladište izmet u zadnjem delu creva, čija se masa povećava do proleća. Masa izmeta raste od 18 mg u decembru do 34–36 mg u aprilu, kada pčele obave pročisno leto. Ako su pčele izložene stresu (npr. prisustvu miševa) ili se hrane nekvalitetnim medom (poput kristalisanog ili medljike), povećava se rizik od nozemoze, što može oslabiti društvo i dovesti do njegovog propadanja.
Podaci iz SPOS-a pokazuju da jaka društva sa više od 8 ramova troše prosečno 1 kg meda po ramu, dok slabija društva (4–5 ramova) mogu trošiti i do 1,9 kg po ramu. Jaka društva takođe imaju niže gubitke i manji rizik od nozemoze (Izvor: SPOS).
Više informacija o potrebnoj količini hrane za zimovanje pčela možete pronaći u članku na vašem sajtu Koliko hrane treba za bezbedno prezimljavanje pčela.
Preporuka za pčelare: Pripremite jake zajednice sa dovoljnim zalihama meda. Ukoliko je potrošnja meda visoka ili se zalihe smanje, dodavanje šećernih pogača može biti korisno u kasnijim zimskim mesecima kada su prirodne zalihe iscrpljene.
3. Optimalna spoljna temperatura za minimalnu potrošnju hrane
Istraživanja su pokazala da pčelinje zajednice troše najmanje hrane kada je spoljna temperatura oko 6°C. Na toj temperaturi aktivnost pčela je minimalna, što smanjuje njihovu potrebu za energijom. Prema istraživanju B. I. Bilalova i V. I. Lebedeva, optimalna spoljna temperatura za zimovanje jakih društava je oko 4,4°C, za srednje jake zajednice oko 5,5°C, dok slabija društva preferiraju 7,7°C. Na temperaturama iznad 7,7°C, klupko se širi i potrošnja hrane raste (Izvor: SPOS).
Preporuka za pčelare: Smestite košnice na zaštićena mesta, dalje od direktnog vetra i ekstremnih uslova. Održavanje košnica na temperaturama između 4°C i 8°C može smanjiti potrošnju hrane i olakšati zimovanje pčela.
4. Ventilacija: Smanjenje vlage radi sprečavanja bolesti
Pčelari se suočavaju s problemom kondenzacije tokom zime, koja može dovesti do pojave plesni i bolesti poput nozemoze. Prekomerna vlaga u košnici može ugroziti pčele, jer vlažan prostor povećava rizik od gljivičnih infekcija. Pravilna ventilacija je ključna za održavanje niske vlažnosti u košnici. Ventilacioni otvori postavljeni u gornjim delovima košnice omogućavaju oticanje viška vlage, čime se smanjuje rizik od zaraze (Izvor: DuPage Forest).
Više informacija o nozemozi i preporukama za prevenciju možete pronaći u članku Nozema: Bolesti pčela na vašem sajtu.
Preporuka za pčelare: Obezbedite odgovarajuću ventilaciju tokom zime kako bi se smanjila kondenzacija. Otvori za ventilaciju u gornjim delovima košnice pomažu u očuvanju zdravlja pčela i smanjuju rizik od nozemoze.
5. Kontrola parazita: Tretman protiv varoe i prevencija nozemoze
Varoa (Varroa destructor) predstavlja ozbiljnu pretnju za pčele, posebno tokom zime kada su pčelinje zajednice oslabljene. SPOS preporučuje tretman oksalnom kiselinom u kasnu jesen, kada nema legla, jer se pokazao kao efikasan način smanjenja broja varoe. Ovaj tretman može značajno poboljšati šanse za uspešno zimovanje (Izvor: SPOS).
Više o ovoj temi možete saznati u članku na vašem sajtu: Neverovatan život krpelja varoe, gde su opisane metode kontrole varoe i njihov uticaj na zdravlje pčela.
Preporuka za pčelare: Sprovodite preventivne tretmane protiv varoe oksalnom kiselinom u kasnu jesen i obezbedite optimalne uslove za zimovanje kako biste smanjili rizik od nozemoze.
Zaključak
Uspešno prezimljavanje pčela zavisi od pažljivog planiranja i pripreme društava za zimu. Kombinacija dovoljne količine zaliha hrane, pravilne ventilacije, kontrole parazita i očuvanja optimalne temperature u košnici ključna je za očuvanje zdravlja pčela.
Pridržavanje ovih preporuka može značajno smanjiti rizike i osigurati snažan početak nove sezone. Pčelari koji primenjuju naučno dokazane metode zimovanja povećavaju šanse za dugovečnost i produktivnost svojih zajednica, čime se obezbeđuje zdrava i uspešna sezona. Kvalitetna priprema za zimu može značiti razliku između uspešnog i neuspešnog pčelarenja, stoga je važno pridržavati se ovih saveta kako bi pčele bile zdrave i snažne u proleće.
