Deklarisanje meda
Deklarisanje meda predstavlja ključni korak u osiguravanju kvaliteta i bezbednosti proizvoda na tržištu. Pčelari i proizvođači meda moraju se pridržavati kako međunarodnih standarda, tako i lokalnih zakonskih propisa kako bi njihov proizvod bio pravilno označen i dostupan potrošačima.
Međunarodni Standardi za Deklarisanje meda
Međunarodne organizacije, poput Codex Alimentarius, pružaju smernice koje postavljaju standarde za med u pogledu čistoće, sastava i označavanja. Prema Codexu, deklaracija meda mora sadržati sledeće:
Naziv proizvoda – „Med“ mora biti jasno označen na etiketi, a ako je med dobijen iz specifične vrste biljke (npr. bagremov med), to mora biti naznačeno.
Poreklo meda – Zemlja porekla mora biti navedena, što pomaže u praćenju kvaliteta i autentičnosti proizvoda.
Sastojci – Med koji je čist ne sme imati dodatih sastojaka. Ako postoji bilo kakav dodatak, to mora biti jasno naznačeno.
Neto težina – Neto težina proizvoda u ambalaži mora biti istaknuta.
Rok trajanja – Iako med ima dug vek trajanja, preporučuje se da se označi datum do kojeg je med najbolje upotrebiti.
Lot broj – Radi praćenja serije proizvodnje, etiketa treba da sadrži lot broj.
Evropski propisi za deklarisanje meda
U Evropskoj uniji, deklarisanje meda je regulisano prema Uredbi (EU) br. 1169/2011 o pružanju informacija o hrani potrošačima. Ova uredba naglašava:
Jasno označavanje porekla – Specifičnost EU pravila leži u obaveznoj oznaci zemlje porekla.
Prikaz vrsta meda – Ako med dolazi iz više izvora, potrebno je navesti zemlje porekla u opadajućem redosledu prema procentualnoj zastupljenosti.
Nutritivna deklaracija – Za med nije obavezna, osim ako proizvođač ne dodaje dodatne sastojke.
Lokalni pravilnici u Srbiji za deklarisanje meda
U Srbiji, deklaracija meda je regulisana prema Pravilniku o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda (Tehnologija hrane). Ovaj pravilnik usklađen je sa Codex Alimentariusom i EU standardima, i uključuje sledeće zahteve:
Naziv proizvoda i vrsta meda – Mora biti jasno označeno na srpskom jeziku, sa preciznom klasifikacijom vrste meda.
Podaci o proizvođaču – Ime i adresa proizvođača, uvoznika ili distributera moraju biti navedeni.
Datum pakovanja – Datum kada je med upakovan mora biti jasno istaknut, uz podatak o roku trajanja.
Broj partije – Radi sledljivosti proizvoda, broj partije ili serije proizvodnje mora biti označen.
Poreklo meda – Oznaka zemlje porekla je obavezna, a ukoliko med potiče iz više zemalja, sve zemlje moraju biti navedene.
Kada se med može deklarisati kao med od određene biljke?
Med može biti deklarisan kao med od određene biljke (npr. bagremov med, lipov med, suncokretov med) samo kada ispunjava određene uslove koji su definisani zakonskim regulativama i međunarodnim standardima.
Dominantno Prisustvo Polena iz Određene Biljke:
- Da bi se med deklarisao kao med od određene biljke, većina polena u medu mora poticati od te specifične biljke. Na primer, bagremov med treba da sadrži značajan procenat polena bagrema (Robinia pseudoacacia).
Procenat Polena Potreban za Deklaraciju:
- Prema međunarodnim standardima, kao što su Codex Alimentarius i EU regulative, med se može deklarisati kao monoflorni (med od jedne biljke) ako sadrži između 45-60% polena iz te specifične biljke. Ovaj procenat se smatra dovoljnim da bi med bio dominantno povezan sa određenom biljkom.
- 80% polena iz određene biljke nije univerzalno pravilo, ali može biti primenjeno u specifičnim slučajevima ili za striktno definisane standarde kako bi se osigurala čistoća i autentičnost meda (Politika).
Organoleptičke Osobine:
- Med mora imati karakteristične organoleptičke osobine (boju, ukus, miris) koje su tipične za med od te specifične biljke. Na primer, lipov med ima specifičan svetložuti do svetlozeleni ton i prepoznatljiv miris lipovog cveta.
Hemijski Sastav:
- Hemijski sastav meda, uključujući nivo šećera, HMF (hidroksimetilfurfural), pH vrednost, i vlagu, mora odgovarati tipičnim vrednostima za med od određene biljke.
Zakonske i Standardne Odredbe:
- U Evropskoj uniji, prema Uredbi (EU) br. 1169/2011, kao i prema standardima Codex Alimentarius-a, med može biti deklarisan kao med od određene biljke samo ako proizvođač može dokazati da je većina polena u medu iz te biljke.
Novi propisi za deklarisanje mešanog meda
Novi propis zahteva da se na etiketi meda mešanog porekla jasno navede iz kojih država potiče med, uključujući procenat učešća meda iz svake države. Ovo je posebno važno za mešavine gde zbir procenata iz više zemalja prelazi 50%. Ovaj propis je deo šire strategije EU za borbu protiv falsifikovanja meda i zaštitu autentičnosti proizvoda (Euractiv).
Obaveznost analize meda pre deklarisanja
Analiza meda nije uvek eksplicitno obavezna u svim zakonskim regulativama, ali je često neophodna kako bi se osigurala tačnost deklaracije.
Međunarodni Standardi:
- Codex Alimentarius ne zahteva direktno obaveznu analizu pre deklarisanja, ali standardi koje propisuje impliciraju potrebu za analizom kako bi se osigurala usklađenost sa zahtevima za kvalitet i čistoću meda.
Lokalni Pravilnici:
- U Srbiji, Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda ne nalaže eksplicitno obaveznu analizu pre deklarisanja, ali proizvođač mora garantovati usklađenost sa propisanim standardima, što obično zahteva izvođenje analiza (Pravilnik).
Ko može vršiti analizu meda?
Analizu meda mogu vršiti samo akreditovane laboratorije koje ispunjavaju stroge standarde kvaliteta:
Ovlašćene laboratorije: Državne i privatne laboratorije sa akreditacijom, najčešće prema standardu ISO/IEC 17025, mogu vršiti analizu meda.
Pčelarska udruženja: U nekim slučajevima, pčelarska udruženja mogu posredovati između pčelara i ovlašćenih laboratorija kako bi olakšala pristup analizama.
Međunarodni certifikacioni centri: Ako je med namenjen za izvoz ili specifičnu sertifikaciju (npr. organski med), analize se mogu sprovoditi u međunarodno priznatim laboratorijama.
Šta je RS broj i ko ga mora imati?
RS broj je identifikacioni broj koji pčelari u Srbiji dobijaju od Uprave za veterinu nakon registracije prostorija za pakovanje meda. Ovaj broj mora biti jasno označen na etiketi svakog pakovanja meda koje se plasira na tržište.
Obaveznost RS broja: Pčelari koji plasiraju med u prodajne lance, markete ili na druga prodajna mesta obavezni su da imaju RS broj. Međutim, pčelari koji prodaju med isključivo na kućnom pragu, direktno iz svoje proizvodnje, nisu obavezni da imaju RS broj na pakovanjima meda.
Sankcije za nepravilno deklarisanje: U slučaju da med nije pravilno deklarisan ili nema RS broj tamo gde je obavezan, inspekcija može povući proizvod sa tržišta, što može dovesti do finansijskih gubitaka (Tehnologija hrane).
Zaključak
Deklaracija meda zahteva pažljivo pridržavanje međunarodnih i lokalnih standarda kako bi se osigurao kvalitet i sigurnost proizvoda. Pčelari moraju obratiti pažnju na tačnost informacija na etiketama, kao i na pravilnu registraciju i upotrebu RS broja kada je to potrebno. Analize su često ključne za potvrđivanje deklaracije meda, a nepravilno deklarisanje može dovesti do ozbiljnih sankcija.
Preporučena literatura i zakonski propisi za deklarisanje meda
- Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda – Tehnologija hrane
- Uredba (EU) br. 1169/2011 o pružanju informacija o hrani potrošačima – Dostupna na sajtu Evropske komisije.
- Codex Alimentarius – Standard za Med (CODEX STAN 12-1981) – Službena dokumenta dostupna na sajtu Codex Alimentarius.
- Pravilnik o deklarisanju meda u Srbiji – Pravilnik Pčela.rs
- Menjanje načina deklarisanja meda – Politika – Politika.rs
- Novi propisi o deklarisanju meda u EU – Euractiv
