Amitraz ili oksalna kiselina zimi – da li posle dimljenja raditi i nakapavanje?

Amitraz ili oksalna kiselina zimi pitanje je koje muči mnoge pčelare kada dođe kasna jesen i bezleglo. Ako si već zadimio amitrazom u toplom novembarskom danu, kada je leglo nestalo i sve pčele su u košnici, logično je da se zapitaš: da li je potrebno još i zimsko nakapavanje oksalne kiseline, ili time samo dodaješ nepotreban stres istoj generaciji zimskih pčela? U ovom tekstu, na osnovu dostupnih istraživanja i praktičnih iskustava, pokušavamo da razdvojimo šta zaista ima smisla, a šta je preterivanje u tretmanima.

Zašto je važno da razlikujemo „glavni tretman“ i „kontrolni tretman“?

U savremenom pčelarstvu sve više se insistira na tome da:

• glavni tretman uradimo onda kada je varoa najranjivija (bezleglo, ili veštački/ prirodni prekid legla),
• kontrolni tretman koristimo samo ako vidimo da prvi nije bio dovoljno efikasan.

Oksalna kiselina se često koristi baš kao „čistač“ u bezleglu, bilo nakon sezone, bilo posle nekog drugog leka. Amitraz se najčešće koristi kao glavni jesenji tretman, bilo pomoću traka, bilo fumigacijom (zadimljavanje tabletom ili natopljenim nosačem).

Ključno pitanje za ovaj tekst je: šta se dešava kada prvo odradimo amitraz u bezleglu, a zatim dodamo još i oksalnu kiselinu?

Šta kažu istraživanja o amitrazu u bezleglom periodu?

Amitraz je godinama bio jedan od glavnih „stubova“ hemijske borbe protiv varoe. Njegova efikasnost je tradicionalno visoka, posebno kada:

• se koristi u periodu bez legla,
• primeni se ispravan broj tretmana (kod fumigacije često više dimljenja u razmaku od nekoliko dana),
• varoa još uvek nije razvila rezistenciju u tom kraju.

U jednom velikom terenskom istraživanju na 240 LR društava u Srbiji (Stanimirović i sar., Acta Veterinaria-Beograd, 2017), kolonije su podeljene u tri grupe, a u jednoj od njih (grupa B) rađen je sledeći režim: timings.rs

• prvo amitraz fumigacija (više tretmana),
• zatim u bezleglom periodu oksalna kiselina nakapavanjem kao poslednji tretman.

Rezultat:

• amitraz je oborio medijan 95,91% varoe (raspon ~91,7–98,1%),
• oksalna kiselina, primenjena posle amitraza, oborila je još samo 4,09% preostale varoe (raspon 1,86–8,29%). timings.rs

Drugim rečima, kada je amitraz uradio posao kako treba, većina varoe već je bila uklonjena. Oksalna kiselina je „pobrala mrvice“ – dodatnih nekoliko procenata.

Slični radovi pokazuju da fumigacija amitrazom u uslovima bez legla može da obori varou preko 90%, često vrlo blizu 95–98%, ako nema rezistencije u populaciji. actavet.vfu.cz+1

Kako se oksalna kiselina ponaša u bezleglom periodu?

Oksalna kiselina je u bezlegloj zajednici izuzetno efikasna, bilo kao:

• nakapavanje (trickling) vodeno-šećernog rastvora, ili
• sublimacija/vaporisanje (dimljenje kristala oksalne pomoću isparivača).

Za razliku od amitraza, oksalna praktično deluje isključivo na varou na odraslim pčelama; nema efekta na varou ispod poklopca (u ćelijama legla). Zato se i naglašava da je idealna primena u punom bezleglu. BioRxiv+1

Nova istraživanja potvrđuju da:

• kombinacija prekida legla i oksalne (npr. u proleće–leto) može da smanji varou i do 5 puta efikasnije nego samo oksalna bez brood-break-a, uz dobar razvoj društava. PubMed+1
• oksalna u bezleglu, primenjena jednom u preporučenoj dozi, obara varou vrlo visoko, a dugoročno ne ostavlja rezidue u vosku kao sintetički akaricidi. MDPI+1

Ali: laboratorijske studije (Rademacher i sar., 2017; Sabová 2020 i drugi) pokazuju da oksalna kiselina može imati subletalne efekte na pčele: povećanu osetljivost, promenjen pH u hemolimfi i crevima, skraćen životni vek pojedinih pčela, naročito kod tretmana nakapavanjem i kod viših doza. MDPI+1

U praksi se zato preporučuje: jedan zimski tretman oksalne u bezleglu godišnje, u tačno propisanoj dozi, kao bezbedan kompromis između efikasnosti i opterećenja za pčele.

Šta se dešava kada SPOJIŠ amitraz i oksalnu – ima li smisla „dupli udar“?

U već pomenutoj studiji Stanimirovića, u grupi B je rađeno baš ono što mnoge zanima: amitraz + oksalna. timings.rs

• Amitraz, primenjen prvi, oborio je ~96% varoe.
• Oksalna kiselina, primenjena kasnije u bezleglu, oborila je još ~4% preostalih grinja.

To nam praktično kaže:

Ako amitraz (ispravno primenjen) već obori oko 95% varoe u društvu, oksalna kiselina posle njega najčešće služi samo da „pokupi ostatak“ – par procenata. Pitanje je da li taj mali dodatni efekat opravdava još jedan stres za pčele u istoj generaciji zimskih pčela.

Istovremeno, ista studija podseća na to da sintetički akaricidi, uključujući amitraz, mogu ostavljati rezidue u vosku i pčelinjim proizvodima i kumulativno utiču na zdravlje pčela. timings.rs

Amitraz – efikasnost, rezidue i problem rezistencije

Prednosti amitraza:

• visok efekat u zadimljavanju ili trakovima (često ≥90% oborene varoe, posebno u bezleglu),
• relativno brzo razlaganje u medu (rezidue u medu su najčešće ispod MRL),
• pčelama se u terenskim uslovima pri pravilnoj upotrebi obično ne primećuju akutna oštećenja.

Mane:

1. Rezidue u vosku
   Brojna istraživanja pokazuju da se amitraz i njegovi metaboliti (npr. DMPF, DMF) godinama mogu nalaziti u vosku, naročito kod višegodišnjeg korišćenja u istim saćima. King Saud University Science Journal+2SciSpace+2
2. Subletalni efekti
   Pregledi studija o uticaju miticida na pčele navode da dugotrajno izlaganje reziduima sintetičkih akaricida (uključujući amitraz) može uticati na razvoj legla, reprodukciju matice i trutova, ponašanje i dugovečnost pčela, iako su doze subletalne. actavet.vfu.cz+1
3. Rezistencija varoe na amitraz
   Najnoviji globalni pregled 74 studije o rezistenciji (Bertola i sar., 2025) pokazuje da samo 31,7% laboratorijskih testova danas postiže efikasnost amitraza iznad 95%, što se smatra optimalnim pragom. Mnoge zemlje već beleže ozbiljan pad efikasnosti zbog rezistencije. ScienceDirect+3MDPI+3izsvenezie.com+3 Ukratko: tamo gde se amitraz koristi često i godinama, varoa može da se „navikne“, i onda ni jedan ni tri dimljenja ne daju više ono što piše u uputstvu.

Za pčelare koje zanima više o naučnim podacima, reziduima u vosku i bezbednoj primeni, preporučujem poseban članak Amitraz u pčelarstvu – naučne činjenice, efikasnost, rezidue i bezbedna primena .

Oksalna kiselina – manji problem rezidua, ali jači „udar“ na pčelu

Prednosti oksalne kiseline:

• ne taloži se dugoročno u vosku – nivo u medu i saću ostaje u okviru prirodnih vrednosti ili blago povišen nakon tretmana; MDPI+1
• spada u „meke“ (organske) akaricide, prihvatljive i u organskom pčelarstvu;
• odlično radi u bezleglu, naročito ako je varoa već dobro „srezana“ tokom sezone.

Mane:

• laboratorijski ogledi pokazuju da oksalna može skratiti životni vek dela tretiranih pčela, promeniti pH u hemolimfi, izazvati mikroskopska oštećenja epitela u srednjem crevu i druge subletalne efekte – naročito kod viših doza i ponavljanih tretmana nakapavanjem. MDPI+2ResearchGate+2
• teren­ska istraživanja beleže da nekad dolazi do blagog zastoja u razvoju društva nakon tretmana, mada se razlika uglavnom gubi do kraja proleća ako je varoa dobro oborena. ResearchGate+1

Zato je preporuka ozbiljnih istraživača:
oksalnu kiselinu koristiti promišljeno, u strogo preporučenoj dozi, najčešće jednom godišnje u bezleglu, osim ako se ne radi specijalan program sa prekidom legla i više manjih doza.

Detaljnije o naučnim istraživanjima, efikasnosti i mogućim rizicima zimskog nakapavanja možete pročitati u posebnom tekstu Oksalna kiselina zimi – poslednji udar na varou ili rizik za pčele? .

Šta je bolje za pčele – jedan dim amitraza ili jedno nakapavanje oksalne?

Ako gledamo jednu zimu, izolovano:

• Jedna dobro izvedena fumigacija amitrazom u bezleglu i
• Jedno korektno zimsko nakapavanje oksalne u bezleglu

– oba tretmana, prema dostupnim studijama, mogu proći bez vidljivog slabljenja društava, ako se rade po preporukama. journal.bee.or.kr+2ResearchGate+2

Razlika je više u profilu rizika:

• Amitraz
  • manje akutnog stresa po pčele u tom jednom tretmanu,
  • ali rezidue i kumulativni efekti u vosku,
  • rizik razvoja rezistencije ako se često koristi.
• Oksalna kiselina
  • jači akutni stres po pčele u trenutku tretmana (posebno nakapavanje),
  • ali bez trajne kontaminacije voska,
  • manji rizik rezistencije varoe.

Na duže staze (više godina):

Sa stanovišta zdravlja pčelinjeg saća i smanjenja rizika rezistencije, oksalna kiselina ima prednost nad amitrazom. Sa stanovišta jedne konkretne sezone, oba leka mogu biti bezbedna ako se koriste razumno i u pravoj dozi.

Konkretan odgovor na praktično pitanje – da li raditi oksalnu posle zadimljavanja amitrazom?

Pitanje je bilo:

„Ako zadimim krajem novembra po toplom danu, kada nema legla i kada su pčele u košnici – da li da radim i oksalnu kiselinu nakapavanjem?“

Na osnovu svega gore navedenog i dostupnih istraživanja, pošten odgovor je:

Kada uglavnom NEMA potrebe za oksalnom posle amitraza?

Ako važi većina sledećeg:

• zadimljavanje amitrazom je urađeno u punom bezleglu (kraj novembra / početak decembra, ili kada si proverio da leglo gotovo sigurno ne postoji),
• primenjen je ispravan broj tretmana (ne samo jedno „usputno“ dimljenje, već protokol koji zaista daje >90% efikasnosti),
• tokom sezone si već imao neku kontrolu varoe (nije ti društvo ušlo u jesen sa ogromnim nivoom zaraze),
• nema indicija da je varoa u tvom kraju rezistentna na amitraz (pčelari ne prijavljuju „probijanje“ leka, vidiš dobar pad varoe i posle nema brzog ponovnog skoka),

onda je vrlo verovatno da je amitraz već oborio oko 95% varoe – kao u Stanimirovićevom ogledu – i da bi oksalna kiselina posle toga oborila tek preostalih par procenata. timings.rs+1

U tom slučaju:

zimsko nakapavanje oksalne kiseline neposredno posle efikasnog zadimljavanja amitrazom najčešće nije potrebno, a predstavlja dodatni stres za iste te zimske pčele koje treba da iznesu proleće.

Kada ipak ima smisla razmišljati o oksalnoj posle amitraza?

O kombinaciji amitraz + oksalna treba razmišljati ako:

• sumnjaš da amitraz nije dobro odradio posao
  • npr. vidiš visok prirodni otpad varoe pre tretmana, a posle dimljenja i dalje ima dosta varoe na testu šećerom / alkoholom;
• pretpostavljaš ili znaš da u tvom kraju postoji rezistencija na amitraz,
• zadimljavanje je bilo nedovoljno (jedan put, pogrešna doza, loš raspored tretmana),
• u sezoni nisi radio gotovo ništa protiv varoe, pa u jesen ulaziš sa izrazito visokim nivoom infestacije.

Čak i tada, umesto da odmah posle amitraza „automatski“ radiš oksalnu, bolje je:

1. da uradiš objektivno merenje nivoa varoe (šećerni prašak, alkoholni test, kontrolna podnjača),
2. da na osnovu rezultata odlučiš da li dodatni tretman zaista ima smisla.

Ako broj varoa ostane iznad preporučenog praga, oksalna kiselina u bezleglu može biti opravdana kao „spas u zadnji čas“ – ali to je već korekcija grešaka iz te sezone, a ne idealna strategija.

Ako vas zanima kako pripremiti i sačuvati rastvor da ostane stabilan i efikasan, više detalja možete naći u tekstu Oksalna kiselina – pravilan način čuvanja rastvora .

Kako ovo pretočiti u praktičnu strategiju u pčelinjaku?

Sa stanovišta praktičnog pčelara, jedan razuman pristup može da bude:

1. Ne oslanjati se svake godine samo na amitraz.
   Rotirati tretmane (organske kiseline, timol, biotehničke mere, prekid legla) da se smanji rizik rezistencije. OUP Academic+1
2. Ako koristiš amitraz u bezleglu:
   • uradi tretman propisno (seriju fumigacija ili pravilnu upotrebu traka),
   • prati pad varoe i stanje na proleće,
   • ne dodaj oksalnu „reda radi“ ako nema opravdanja u brojkama.
3. Ako želiš da „prebaciš težište“ na organske kiseline:
   • planiraj da oksalna kiselina postane glavni zimski tretman,
   • amitraz koristi samo povremeno kao rezervu (ili ga u potpunosti izbaciš, ako ti prinosi i pritisak varoe dozvoljavaju).
4. Uvek prati nivo varoe, ne radi „na slepo“.
   Bez merenja (test šećerom, alkohol, lepljive podnjače) sve odluke svodimo na osećaj, a varoa i virusi ne praštaju promašaje.

Ovaj tekst se bavi samo dilemom amitraz ili oksalna kiselina zimi, a za širu sliku o planiranju zimskih tretmana i pripremi društava za proleće pogledajte i članak Zimski tretmani protiv varoe – ključ za zdravlje pčelinjih zajednica .

Zaključak – da li dimiti ili kapati?

Ako treba da svedemo sve na jednu praktičnu rečenicu:

Ako si krajem novembra ili početkom decembra uradio efikasan tretman amitrazom u bezleglu, uz prethodnu kontrolu varoe kroz sezonu, u većini slučajeva nema potrebe da istim zimskim pčelama odmah posle toga radiš i zimsko nakapavanje oksalne kiseline.

Oksalna kiselina, kao „meki“ lek bez rezidua u vosku, ima ogroman značaj – ali je najbolje koristiti je promišljeno, u sklopu šire strategije suzbijanja varoe, a ne nužno kao refleksnu dopunu svakom zadimljavanju amitrazom.