Proizvodnja voska kod pčela - Naučni dokazi i praksa
Proizvodnja voska kod pčela zavisi od mnogih faktora, uključujući starost pčela radilica, dostupnost hrane i optimalne temperaturne uslove unutar košnice. Razumevanje biologije lučenja voska i naučnih dokaza omogućava pčelarima da pravilno planiraju dodavanje satnih osnova i obezbede maksimalnu produktivnost i zdravlje zajednice.
Pčelinji vosak proizvode isključivo pčele radilice (Apis mellifera), koje ga koriste za izgradnju saća u košnici. Vosak luče specijalizovane voštane žlezde smeštene na donjoj strani njihovog trbuha. Ove žlezde postaju aktivne kod mladih pčela, obično između 12. i 18. dana života, kada su najproduktivnije u lučenju voska.
Ključni uslovi za proizvodnju voska
Da bi pčele počele da izgrađuju saće, potrebno je ispuniti nekoliko ključnih uslova:
1. Dostupnost hrane
Obilje nektara i polena pruža potrebnu energiju za proizvodnju voska. Za proizvodnju 1 kg voska, pčele potroše između 3,5 i 5 kg meda.
2. Optimalna temperatura
Optimalna temperatura unutar košnice za lučenje voska je između 33°C i 36°C. Ova temperatura omogućava vosku da ostane dovoljno plastičan za oblikovanje saća.
3. Starosna struktura kolonije
Prisustvo dovoljnog broja mladih pčela radilica u starosnoj grupi od 12 do 18 dana je ključno, jer su one najaktivnije u lučenju voska.
Biološki proces lučenja voska
Vosak se izlučuje kroz voštana ogledalca na donjoj strani trbuha u obliku sitnih, prozirnih ljuspica. Pčele zatim koriste svoje mandibule da oblikuju i postavljaju vosak na odgovarajuće mesto u košnici, gradeći saće. Ovaj proces zavisi od unosa prostih šećera hranom, koje pčele koriste za sintezu voska.
Kvalitet satnih osnova i vrste materijala
Kvalitet voska od kojeg su izrađene satne osnove igra ključnu ulogu u zdravlju i produktivnosti pčelinjih zajednica. Prirodni pčelinji vosak je najprihvatljiviji i najefikasniji materijal za izradu satnih osnova. Međutim, na tržištu se često pojavljuju satne osnove sa dodatkom parafina ili izrađene od plastike premazane tankim slojem voska.
1. Satne osnove sa dodatkom parafina
Parafin se ponekad koristi kao dodatak u voštanim satnim osnovama radi smanjenja troškova proizvodnje. Međutim, naučna istraživanja i iskustva pčelara ukazuju na potencijalne probleme s kvalitetom saća i zdravljem pčelinjih zajednica. Parafinski vosak nije prirodan materijal za pčele i može negativno uticati na prihvatanje osnova, izgradnju saća i dugovečnost pčela.
2. Plastične satne osnove premazane voskom
Plastične satne osnove imaju prednost dugotrajnosti i otpornosti na deformacije, ali često dolazi do problema sa prihvatanjem od strane pčela. Ukoliko premaz voskom nije dovoljno kvalitetan ili nije u potpunosti prekriven, pčele mogu zanemariti ili čak ukloniti plastiku. Da bi se povećala prihvatljivost, preporučuje se dodatno premazivanje tankim slojem čistog pčelinjeg voska pre postavljanja u košnicu.
3. Praktične preporuke za izbor satnih osnova
Izbor materijala: Uvek birajte satne osnove od čistog pčelinjeg voska bez dodataka parafina, jer one pružaju bolje prihvatanje i kvalitet saća.
Provera kvaliteta: Nabavljajte satne osnove od proverenih proizvođača sa sertifikovanim kvalitetom.
Priprema plastičnih osnova: Ako koristite plastične osnove, obavezno ih premažite čistim voskom pre postavljanja kako bi se povećala verovatnoća prihvatanja od strane pčela.
Napomena o vremenskim uslovima i širenju legla
Pre nego što pčelar odluči da proširi leglo ili doda satne osnove, izuzetno je važno pratiti vremensku prognozu i očekivane vremenske uslove. Ukoliko je predviđeno zahlađenje, pad temperature ili prestanak unosa nektara, širenje legla može imati negativne posledice po pčelinju zajednicu.
Jedna od ključnih posledica je rizik od kanibalizma, gde pčele zbog nedostatka hrane (jedu larve) ili niskih temperatura izbacuju larve kako bi sačuvale energiju i smanjile potrošnju hrane. Ova pojava je naročito izražena u prolećnim i ranim letnjim periodima kada se neočekivano pogoršanje vremena može dogoditi. Takođe, ako nema dovoljno pčela dojilja da održe temperaturu legla tokom hladnih noći, dolazi do pothlađivanja legla i moguće propasti većeg broja larvi.
Naučna istraživanja su pokazala da izlaganje legla temperaturi ispod optimalnih 33°C – 36°C može dovesti do skraćenja životnog veka pčela koje se iz njega izlegu. Studija objavljena u časopisu PLOS One (Seeley, 1995) ukazuje na značaj održavanja stabilne temperature za pravilno razvijanje larvi. Ukoliko se širenje legla vrši u nepovoljnim vremenskim uslovima, pčelinje društvo može pretrpeti dugoročne posledice po zdravlje i brojnost radilica.
Zato je preporučljivo širenje legla i dodavanje satnih osnova planirati u skladu sa vremenskom prognozom i procenom da će u narednim danima biti stabilno vreme sa dovoljnim unosom nektara i polena. Na taj način se minimiziraju rizici od ugrožavanja pčelinjeg društva i obezbeđuje kontinuirani razvoj legla.
Praktične preporuke za pčelare
Na osnovu naučnih činjenica i dokaza, pčelari treba da planiraju dodavanje satnih osnova uzimajući u obzir sledeće ključne aspekte:
Period godine: Umesto vezivanja za konkretne mesece ili sezonske okvire, preporučljivo je dodavanje satnih osnova prilagoditi pašnim uslovima specifičnim za određeno područje. Najbolje vreme za dodavanje satnih osnova je u periodu intenzivnog cvetanja glavnih medonosnih biljaka (npr. voćaka, bagrema ili livadskog bilja), kada je unos nektara maksimalan i postoji obilje mladih pčela radilica. Na planinskim područjima sa hladnijom klimom, cvetanje i intenzivan unos nektara mogu se javiti kasnije nego u nižim predelima i ravnicama. Zato je važno pratiti prirodne indikatore, kao što su procvetale voćke i prve jake paše, kako bi se optimalno odredio trenutak za dodavanje satnih osnova.
Snaga zajednice: Dodavanje satnih osnova ima smisla samo ako u društvu postoji dovoljan broj mladih pčela radilica (između 12. i 18. dana starosti) koje su sposobne da intenzivno luče vosak.
Unos hrane: Prisutnost obilja nektara i polena je ključna za proces lučenja voska. Ako je paša slaba, preporučuje se dodatno prihranjivanje šećernim sirupom kako bi se obezbedili potrebni energetski resursi.
Temperaturni uslovi: Satne osnove treba dodavati samo kada su unutar košnice optimalni uslovi za lučenje voska, što znači da temperatura treba biti između 33°C i 36°C. Održavanje ove temperature zavisi od dovoljnog broja pčela radilica koje aktivno regulišu temperaturu košnice svojim pokretima i stvaranjem toplote. Kada je pčelinje društvo jako i ima dovoljno mladih pčela radilica, veća je verovatnoća da će košnica održavati ovu temperaturu čak i tokom promenljivih spoljašnjih uslova. Pre nego što dodate satnu osnovu, važno je proceniti snagu društva i broj mladih pčela koje aktivno učestvuju u održavanju temperature.
Raspored satnih osnova: Optimalno je dodavati satne osnove na krajeve plodišta ili na mesta gde prirodno dolazi do proširenja legla. Postavljanje satnih osnova u sredinu legla može izazvati probleme sa termoregulacijom i prekomernim zaleganjem, posebno ako nema dovoljno pčela dojilja koje bi pravilno negovale novo zaleženo leglo. Uvek je bolje postaviti satnu osnovu tako da ne remeti postojeću kompaktnu zonu legla, čime se obezbeđuje optimalna nega i održavanje temperature.
Snaga zajednice i broj izgrađenih ramova: Ako društvo već ima dovoljan broj izgrađenih ramova saća i prostora za maticu da polaže jaja, dodavanje novih satnih osnova treba pažljivo planirati. Ako izgrađeni ram nije zaležen, može se premestiti u medište, a na njegovo mesto dodati nova satna osnova kako bi matica imala više prostora za zaleganje. Na taj način se obezbeđuje kontinuirana proizvodnja voska i racionalno korišćenje raspoloživih ramova. Međutim, uvek treba voditi računa da ima dovoljno pčela radilica za negu novog legla i održavanje termoregulacije.
Prisustvo matice i zrelog legla: Ako matica već intenzivno zaleže i postoji zrelo zatvoreno leglo koje će se uskoro izleći, to znači da će u društvu biti mnogo mladih pčela dojilja. Ovo je pogodan trenutak za dodavanje satne osnove jer će nove pčele preuzeti izgradnju saća.
Promena raspoloženja društva: Ako društvo pokazuje znakove rojenja, nije preporučljivo dodavati nove satne osnove, jer se pčele neće usmeriti na izgradnju, već na pripremu za rojenje. Prvo treba smiriti rojevi nagon, a tek onda planirati dodavanje novih osnova.
Upotreba voštanih traka: U nekim slučajevima, umesto čitave satne osnove, pčelar može postaviti voštane trake na ram kako bi podstakao prirodnu gradnju saća. Ovo se posebno preporučuje kod prirodnog pčelarenja i u društvima koja već imaju dovoljno radilica.
Dodavanjem satnih osnova u pravom trenutku, pčelari mogu podstaći prirodnu izgradnju saća i optimizovati proizvodnju meda i voska, izbegavajući nepotrebno iscrpljivanje pčela.
Zaključak
Razumevanje ovih faktora je od suštinskog značaja za pčelare kako bi obezbedili optimalne uslove za proizvodnju voska i izgradnju saća, što direktno utiče na zdravlje i produktivnost pčelinjih zajednica. Pravilna briga o ishrani i održavanju optimalnih uslova u košnici ključna je za uspešno pčelarenje.
