Na koji način pčele istražuju ukus
Pogled na osećaj ukusa kod medonosnih pčela
(Apis mellifera)
6 primamljivih činjenica o ukusu medonosnih pčela
- „Pupoljci ukusa“ medonosnih pčela zapravo su senzori ukusa koji pomalo liče na sitne dlačice.
- Ovi senzori ukusa nalaze se na antenama, delovima usta i na prednjim nogama (da, pčele takođe koriste noge da bi okusile stvari!).
- Vrhovi antena medonosnih pčela imaju preko 300 senzora ukusa i osetljiviji su od jezika!
- Naučnici su otkrili da su medonosne pčele posebno osetljive na ukus slatkih stvari (šećera) i slane ukuse.
- Medonosne pčele isplaze jezik kad im se ponudi nešto potencijalno apetitno!
- Osećaj ukusa posebno je važno za medonosne pčele za stvari poput skupljanja hrane i prepoznavanja članova kolonije
Zašto je ukus važan za pčele?
4 načina na koje medonosne pčele koriste osećaj „ukusa“
1. Izbor dobrih izvora hrane
To znači da mogu da otkriju razliku između jestivih stvari i za pčele, takođe im može pomoći da otkriju hranjivu vrednost polena i nektara koji sakupljaju.
Na primer, kvalitet slatkoće u hrani obično je pokazatelj velike količine šećera (ili ugljenih hidrata) koji obezbeđuje puno kalorija, a samim tim šećeri (ugljeni hidrati) su visokoenergetska hrana. Nektar je važan za pčele jer koriste veliku količinu energije u odnosu na njihovu veličinu za svakodnevno preživljavanje, u aktivnostima kao što su letenje, vibriranje krila, čuvanje kolonije i lutki itd. su važni za razvoj larvi ..
2. Prepoznavanje gnezda u koloniji
Svaka družina medonosnih pčela ima svoj jedinstveni „hemijski potpis“ koji članovi kolonije koriste za međusobno prepoznavanje, kao i za otkrivanje pčela iz drugih kolonija. Komunikacija između pčela zasniva se na hemijskim signalima, a oni se prenose putem ukusa i mirisa kada se pčele međusobno hrane i neguju (to uključuje larve, trutove i matice).
3. Utvrđivanje izvora vode
Medonosne pčele koriste vodu za razređivanje zaliha meda i kontrolu temperature u gnezdu ili košnici. Zanimljivo je da medonosne pčele često vole blago slanu vodu i utvrđeno je da su soli važne za razvoj larvi.
4. Identifikovanje i prikupljanje drugog materijala
Osećaj ukusa može biti važan pri sakupljanju drugih stvari, poput smola (voska – propolisa) koje se koriste za izgradnju i zaštitu gnezda.
Da li medonosne pčele imaju „ukusne pupoljke“ za ukus?
„Ukusni pupoljci“ su poznati i kao „receptori ukusa“ ili „senzori ukusa“ i odgovorni su za otkrivanje i identifikovanje različitih senzacija ukusa (stimulusa). Naravno, jezik se smatra najvažnijim za osećaj ukusa kod ljudi. Kod medonosnih pčela receptori za ukus na pčelama pomalo liče na dlake, a ovi senzori se nalaze na: antenama, ustima i prednjim tarsi (stopalima). Centralna obrada ukusa uglavnom se dešava u centralnom nervnom sistemu u subesofagealnom gangliju, ali priroda ove obrade ostaje nepoznata. Subesofagealni ganglion se nalazi ispod jednjaka, unutar glave.
Koje vrste ukusa mogu da okuse medonosne pčele?
Medonosne pčele reaguju različito osetljivo na šećere, soli i možda aminokiseline, proteine i vodu.
Čini se da pčele prirodno izbegavaju visoko koncentrovani gorki ukus.
Kako znamo da pčele mogu da okuse i kako su naučnici otkrili gde se nalaze receptori za ukus kod pčela?
U naučnim eksperimentima pčele automatski isplaze jezik kada osete prisustvo hrane. Za pčele je ovo automatski refleks (zapravo se naziva refleks produženja proboscisa [PER]
Naučnici su osmislili eksperimente u kojima su stimulisali noge, antene i delove usta različitim hranom za degustaciju i otkrili da pčele automatski izbacuju jezik kao odgovor na prihvatljiv ukus. Na primer, ako su antene dobivale odgovarajuću hranu, primećeno je da medonosna pčela viri jezik.
Naučnici su takođe mogli da vide reakcije stvarnih ukusa (ili receptora ukusa) u svakom području, koristeći vrlo moćan mikroskop, kao odgovor na različite ukuse.
Degustacija antenom
Zanimljivo je da su naučnici otkrili da su kod medonosnih pčela senzori ukusa na samom vrhu antena osetljiviji od onih koji su zapravo na jeziku (i osetljiviji od onih na nogama)!
Naučnici su na antenama izbrojali preko 300 dlaka osetljivih na ukus, pa kakvu ulogu imaju antene? Antene su posebno važne za lociranje potencijalnih izvora hrane. Ovo se naziva „apetitivno osećanje hrane“.
Pitam se da li bi ovo takođe moglo objasniti zašto se pčele ponekad zadrže trenutak blizu cveta, samo da bi odletele, a da u njega ne uđu – posebno ako je cvet samo nekoliko trenutaka ranije posetila druga pčela koja je već uzela nektar. Možda im antene govore da u cvetu nema nektara?
Degustacija delovima jezika i usta
I čeljust (mandibule) i jezik (proboscis) imaju senzore ukusa. Poznato je da receptori za ukus, posebno u jeziku i ustima, otkrivaju slatke ukuse, ali neki naučnici smatraju da se ovde takođe oseća ukus aminokiselina i proteina. Naučnici smatraju da su senzori ukusa u ustima i jeziku važni za obradu ukusa hrane pre nego što prođe kroz cev za hranu (jednjak).
Degustacija nogama
Zanimljivo je da stopala ne samo da unose slatke ukuse, već otkrivaju i slane ukuse i vodu. Uzmite u obzir da medonosne pčele mogu da izvrše ulogu „nosača vode“ za koloniju. Pokazalo se da pčele vole vodu koja je blago slana. Izgleda da im ne smeta jako slana voda, ako je morska. Smatra se da su razne soli (natrijum, magnezijum i kalijum) neophodne za razvoj larvi. Osim toga, poznato je da soli privlače i druge pčelinje vrste – na primer, Halictidae su obično poznate kao „znojne pčele“, jer ih privlači slano znojenje čoveka!
Izvor: https://www.buzzaboutbees.net/how-do-bees-taste.html
- Maria Gabriela de Brito Sanchez, Taste Perception in Honey Bees, Chemical Senses, Volume 36, Issue 8, October 2011, Pages 675–692, https://doi.org/10.1093/chemse/bjr040
- de Brito Sanchez MG, Lorenzo E, Su S, Liu F, Zhan Y, Giurfa M. The tarsal taste of honey bees: behavioral and electrophysiological analyses. Front Behav Neurosci. 2014;8:25. Published 2014 Feb 4. doi:10.3389/fnbeh.2014.00025.
- Lim, S., Jung, J., Yunusbaev, U. et al. Characterization and its implication of a novel taste receptor detecting nutrients in the honey bee, Apis mellifera. Sci Rep 9, 11620 (2019). https://doi.org/10.1038/s41598-019-46738-z
- Gravina SA, Yep GL, Khan M. Human biology of taste. Ann Saudi Med. 2013;33(3):217‐222. doi:10.5144/0256-4947.2013.217