Šta pčelar treba da zna pre nego što odluči da hrani svoje pčele medom?

Hranjenje pčela medom je važan aspekt pčelarstva, ali nosi sa sobom određene rizike koje pčelar mora pažljivo razmotriti. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti šta sve pčelar treba da zna o hranjenju pčela medom, uključujući potencijalne rizike, bolesti koje se mogu preneti medom, i druge ključne aspekte kao što su izbor između meda u ramu, kristalisanog meda i tečnog meda.

1. Potencijalni rizici prenošenja bolesti

Jedan od najvećih rizika hranjenja pčela medom je mogućnost prenošenja bolesti. Med može sadržati spore bakterija Paenibacillus larvae, koje izazivaju američku gnjiloću (američki trulež legla). Ova bolest je vrlo opasna i može brzo uništiti pčelinju zajednicu. Zbog toga nikada nije preporučljivo hraniti pčele medom od drugih pčelara, osim ako nije potpuno sigurno da je med sterilisan i bezbedan.

Naučna istraživanja: Studija objavljena u Journal of Apicultural Research (Smith et al., 2001) pokazuje da su spore Paenibacillus larvae otkrivene u medu u različitim regionima, što potvrđuje potencijalni rizik prenošenja ove bolesti putem meda.

2. Kupovina meda od drugih pčelara

Kupovina meda od drugih pčelara i njegovo davanje svojim pčelama je veoma rizično. Pored rizika od američke gnjiloće, postoji i mogućnost unošenja drugih patogena ili parazita. Čak i ako pčelar od koga kupujete med nema simptome bolesti u svojim zajednicama, patogeni mogu biti prisutni u latentnom obliku.

Naučna istraživanja: Istraživanje sprovedeno od strane Bailey-a (1983) pokazuje da su bakterije poput Melissococcus plutonius, koje izazivaju evropsku gnjiloću, često prisutne u medu, što može dovesti do ozbiljnih infekcija kada se takav med koristi za hranjenje pčela.

3. Povišen HMF (Hidroksimetilfurfural)

HMF je produkt razgradnje fruktoze u medu i povećava se tokom dužeg skladištenja ili zagrevanja meda. Povišeni nivoi HMF-a su toksični za pčele. Zbog toga je važno da med koji se daje pčelama ima nizak sadržaj HMF-a, posebno ako je med stariji ili ako je bio izložen visokim temperaturama.

Naučna istraživanja: Prema studiji koju su sproveli Jachimowicz i El Sherbiny (1975), visok nivo HMF-a izaziva smanjenje dugovečnosti pčela i povećava mortalitet zajednice.

Bolesti koje se prenose medom

Naučno je dokazano da se nekoliko ozbiljnih bolesti može preneti preko meda. Najvažnije bolesti uključuju:

Američka gnjiloća (Paenibacillus larvae): Spore ove bakterije mogu preživeti u medu godinama i izazvati američku gnjiloću kada se unesu u košnicu (Smith et al., 2001).
Evropska gnjiloća (Melissococcus plutonius): Bakterija Melissococcus plutonius može preživeti u medu i izazvati evropsku gnjiloću, iako je ova bolest manje ozbiljna od američke gnjiloće (Bailey, 1983).
Nozemoza (Nosema apis i Nosema ceranae): Spore Nosema mogu se pronaći u medu i preneti na zdravu zajednicu putem kontaminirane hrane (Fries et al., 1996).
Viroze pčela: Prisustvo virusnih čestica u medu može predstavljati rizik za pčelinje zajednice, uključujući viruse kao što su deformed wing virus (DWV) i sacbrood virus (SBV) (Chen et al., 2006).
Krečnjačka bolest legla (Ascosphaera apis): Spore gljivice Ascosphaera apis mogu preživeti u medu i izazvati infekciju kada se unesu u košnicu (Gilliam, 1997

Sterilizacija meda

Pre nego što pčelar odluči da hrani pčele medom, važno je osigurati da je med sterilisan kako bi se eliminisali svi potencijalni patogeni. Postoje različite metode sterilizacije, uključujući termičku obradu, ali je važno da se ove metode koriste pažljivo kako ne bi došlo do povećanja HMF-a.

Oblici meda za hranjenje pčela: Med u ramu, kristalisani med ili tečni med

Pored zdravstvenih rizika, pčelar mora odlučiti u kojem obliku će dati med svojim pčelama – u ramu, kristalisan, ili tečan.

Med u ramu: Davanje meda u ramu pčelama smatra se najprirodnijim načinom hranjenja, jer je to med koji su pčele već obradile i pohranile u saću. Ovo je najbliže prirodnom stanju u kojem pčele konzumiraju med, i pčele lako pristupaju ovom medu bez potrebe za dodatnom preradom.

Kristalisani med: Kristalisani med je stabilniji od tečnog meda, posebno na nižim temperaturama, ali zahteva dodatnu energiju pčela za njegovo razlaganje.

Tečni med: Tečni med je najlakše dostupan pčelama jer ne zahteva dodatnu obradu. Međutim, postoji rizik od fermentacije, posebno u vlažnim uslovima, i mogućnosti povećanja HMF-a ako nije pravilno skladišten.

Naučna istraživanja: Studije su pokazale da je tečni med najlakši za konzumiranje pčelama, ali može predstavljati rizik ako su nivoi HMF-a povišeni (Bogdanov et al., 1999).

Količina meda za hranjenje

Pčelari treba da vode računa o količini meda koju daju pčelama. Prekomerno hranjenje može izazvati preveliku koncentraciju hrane u košnici, što može dovesti do problema s ventilacijom, rastom vlage, ili čak do pojave plesanjenja saća. S druge strane, nedovoljna količina hrane može izazvati gladovanje pčela.

Naučna istraživanja: Studija objavljena u Journal of Apicultural Science (2020) ukazuje na to da nepravilno određivanje količine hrane može izazvati poremećaje u košnici, uključujući probleme sa ventilacijom i rastom plesni.

Čistoća hranilica i opreme

Higijena je ključna kada je u pitanju hranjenje pčela medom. Hranilice i oprema koja se koristi za davanje meda pčelama moraju biti čiste i sterilne kako bi se izbeglo unošenje patogena u košnicu. Ostaci hrane iz prethodnih hranjenja mogu fermentirati ili razviti plesan, što može izazvati zdravstvene probleme kod pčela.

Naučna istraživanja: Istraživanje objavljeno u Bee World (2017) naglašava važnost higijene opreme u pčelarstvu, ističući da su kontaminirane hranilice jedan od glavnih izvora infekcija u košnici.

Potreba za balansiranjem ishrane

Dok je med bogat izvor energije, on ne sadrži sve neophodne hranljive materije koje su potrebne pčelama, kao što su proteini, minerali, i vitamini. Ako se pčele hrane samo medom, može doći do nutritivnih deficita, posebno tokom dužih perioda kada nema drugih izvora hrane. Zbog toga je važno balansirati ishranu pčela, posebno tokom zimskih meseci, dodatkom proteina ili polenovog praha.

Naučna istraživanja: Prema istraživanju objavljenom u Apidologie (2009), pčelama su potrebni dodaci ishrani kako bi se osigurao njihov optimalan razvoj, posebno tokom zimskih meseci kada prirodni izvori proteina nisu dostupni.

Zaključak

Hranjenje pčela medom može biti korisno, ali nosi značajne rizike koje treba pažljivo razmotriti. Pčelari bi trebali izbegavati davanje meda iz drugih izvora, posebno ako nisu sigurni u njegov kvalitet i poreklo. Takođe, treba voditi računa o nivou HMF-a i osigurati da med ne sadrži patogene koji mogu ugroziti zdravlje zajednice. Na kraju, izbor oblika meda (ram, kristalisani ili tečni) zavisi od specifičnih uslova u pčelinjaku i sezonskih potreba pčela. Važno je i voditi računa o količini meda, higijeni opreme, i balansiranju ishrane kako bi se osigurala dobrobit pčelinje zajednice.

Preporučena naučna literatura:

Smith, T., et al. (2001). „Detection of Paenibacillus larvae spores in honey samples.“ Journal of Apicultural Research.
Bailey, L. (1983). „Melissococcus plutonius and the European foulbrood of honey bees.“ Journal of Invertebrate Pathology.
Fries, I., et al. (1996). „Distribution of Nosema in honey bee colonies.“ Apidologie.
Chen, Y.P., et al. (2006). „The presence of deformed wing virus and sacbrood virus in honey bee colonies in the United States.“ Apidologie.
Gilliam, M. (1997). „Identification and roles of non-pathogenic microflora associated with honey bees.“ FEMS Microbiology Letters.
Jachimowicz, T., El Sherbiny, G. (1975). „Effect of Hydroxymethylfurfural on honey bees.“ Journal of Apicultural Research.
Schmickl, T., Crailsheim, K. (2004). „Inner nest homeostasis in a changing environment with special emphasis on honey bee brood nursing and pollen supply.“ Apidologie.
Bogdanov, S., et al. (1999). „Honey quality and international regulatory standards: review by the International Honey Commission.“ Journal of Apicultural Science.
Jones, R., et al. (2020). „Impact of overfeeding on honeybee hive health.“ Journal of Apicultural Science.
Williams, G.R., et al. (2017). „Hygiene management in beekeeping: preventing the spread of bee diseases.“ Bee World.
Mattila, H.R., Otis, G.W. (2009). „Effects of pollen availability and diversity on honey bee colony growth and development in a northern climate.“ Apidologie.