Poremećaj kolapsa kolonija - Bolest pčela (CCD)
Colony Collapse Disorder (CCD), odnosno Sindrom kolapsa pčelinjih zajednica, predstavlja ozbiljan problem u pčelarstvu, ali i za opstanak poljoprivrednih useva koji zavise od oprašivanja pčela. Iako se pojam često koristi, još uvek postoje mnoge nepoznanice u vezi sa uzrocima ovog poremećaja. Poremećaj kolapsa kolonija je pojava koja se javlja kada većina pčela radilica u koloniji nestane i iza sebe ostavi maticu, puno hrane i nekoliko pčela pratilja (kućnih pčela), koje se brinu za preostale nezrele pčele i maticu. Nekada se smatralo da predstavlja veliku dugoročnu prijetnju pčelama, prijavljeni slučajevi CCD-a znatno su opali tokom posljednjih pet godina.
Broj košnica koje ne prežive tokom zimskih meseci – sveukupni pokazatelj zdravlja pčela – zadržao je u proseku oko 28,7 odsto od 2006-2007, ali je pao na 23,1 odsto za zimu 2014-2015. Iako su zimski gubici i dalje donekle visoki, broj onih gubitaka koji se pripisuju CCD-u opao je sa otprilike 60 procenata ukupnih košnica izgubljenih u 2008. na 31,1 procenat u 2013; u početnim izveštajima za gubitke 2014-2015. CCD se ne pominje.
Otkrivanje problema Tokom zime 2006-2007, neki pčelari počeli su da prijavljuju neobično velike gubitke od 30-90 procenata svojih košnica. Čak 50 posto svih pogođenih kolonija pokazalo je simptome koji nisu u skladu sa bilo kojim poznatim uzrocima smrti medonosne pčele: Iznenadni gubitak populacije pčela radilica u koloniji sa vrlo malo mrtvih pčela nađenih u blizini kolonije. Matica i leglo (mladi) su ostali, a kolonije su imale relativno velike rezerve meda i polena. Ali košnice se ne mogu održati bez pčela radilica i na kraju bi uginule. Ova kombinacija događaja koja je rezultirala gubitkom pčelinjeg društva nazvana je poremećaj kolapsa kolonija. Iako poljoprivredni zapisi od pre više od jednog veka beleže povremene pčelarske „nestanke“ i „sve manje“ kolonija u nekim godinama, neizvesno je da li su kolonije imale istu kombinaciju faktora povezanih sa CCD. Ono što znamo iz podataka pčelara za 2014/2015. Jeste da, iako je gubitak kolonija od CCD-a opao, gubitak kolonija i dalje zabrinjava.
Mrtve pčele ne moraju značiti CCD
Određeni pesticidi štetni su za pčele. Zbog toga su nam potrebna uputstva za zaštitu pčela na etiketama pesticida za koje je poznato da su posebno štetne za pčele. Ovo je jedan od mnogih razloga zašto svi moraju pročitati i slediti uputstva na etiketi za pesticide. Kada se većina ili sve pčele u košnici ubiju prekomernim izlaganjem pesticidima, to nazivamo ubistveno pčelinjim incidentom usled akutnog trovanja pesticidima. Ali akutno trovanje košnicom pesticidima veoma se razlikuje od CCD-a i gotovo je uvek moguće izbeći. Poslednjih godina bilo je nekoliko slučajeva akutnog trovanja medonosnih pčela pokrivenih u popularnim medijima, ali ponekad su ti incidenti pogrešno povezani sa CCD-om. Čest element akutnog trovanja pčelama pesticidima je bukvalno gomila mrtvih pčela ispred ulaza u košnicu. Sa CCD-om, vrlo je malo mrtvih pčela u blizini košnice. Gomile mrtvih pčela pokazatelj su da incident nije poremećaj kolapsa kolonije. Zaista, teško bolesne kolonije takođe mogu izložiti veliki broj mrtvih pčela u blizini košnice.
Zašto se to događa?
Bilo je mnogo teorija o uzroku CCD-a, ali istraživači koji vode napore da otkriju zašto su sada usredsređeni na ove faktore:
– Povećani gubici zbog invazivne grinje varoe (štetočina medonosnih pčela).
– Nove ili nove bolesti kao što su izraelski virus akutne paralize i parazit creva Nosema.
– Trovanje pesticidima izlaganjem pesticidima koji se primenjuju na usevima ili za suzbijanje insekata ili grinja u košnici.
– Iskustvo pčela sa stresom postiže se upravljačkim praksama kao što je prevoz na više lokacija širom zemlje radi pružanja usluga oprašivanja ili dobijanja boljih prinosa.
– Promene staništa gde se pčele hrane. Neadekvatna hrama – loša ishrana.
– Potencijalni stres za suzbijanje imuniteta na pčelama izazvan jednim ili kombinacijom gore identifikovanih faktora.
Nije dokazan nijedan naučni uzrok CCD-a. Većina istraživanja ukazala je na kompleks faktora koji su uključeni u uzrok CCD-a, a možda nisu svi isti faktori ili isti faktori istim redosledom uključeni u sve CCD incidente. CCD je daleko od jedine glavne pretnje po zdravlje medonosnih pčela i ekonomsku stabilnost komercijalnog pčelarstva
Evo nekoliko ključnih pojmova
Neobjašnjivi nestanci pčela: CCD karakteriše nagli nestanak radilica iz košnica, dok se matice i nekoliko radilica ostaju. Ovo je neobično jer obično, u slučaju problema u zajednici, primećuje se prisustvo mrtvih pčela.
Nema jasnog uzroka: I pored brojnih istraživanja, do danas nema jednog jasnog i preciznog uzroka CCD-a. Neki od mogućih faktora uključuju stres, parazite, patogene, izloženost pesticidima, nedostatak hranljivih materija, i kombinaciju ovih faktora.
Stres kao faktor: Neki istraživači sugerišu da je stres ključni faktor u pojavi CCD-a. Stres može biti uzrokovan selidbom košnica, lošim uslovima ishrane, izloženošću pesticidima, ili kombinacijom ovih činilaca.
Patogeni i paraziti: Različiti patogeni, poput bakterija i virusa, kao i paraziti, poput varoe (Varroa destructor), često se identifikuju u košnicama koje su iskusile CCD. Međutim, nije jasno da li su ovi organizmi uzrok ili posledica problema.
Pesticidi: Istraživanja ukazuju na povezanost između upotrebe pesticida u poljoprivredi i pojave CCD-a. Pčele mogu biti izložene pesticidima dok sakupljaju nektar i polen, što može prouzrokovati ozbiljne negativne efekte na njihovo zdravlje.
Nedostatak diverziteta ishrane: Nedostatak raznovrsnosti biljnih izvora hrane može doprineti slabljenju pčelinjih zajednica. Monokulture u poljoprivredi mogu ograničiti pristup pčela raznolikoj ishrani.
Saradnja u istraživanjima: Naučna zajednica i pčelari rade zajedno kako bi istražili ovaj kompleksan problem. Niz istraživanja ima cilj razumevanja CCD-a i pronalaženja efikasnih načina zaštite pčela.
Zaključak
Iako postoji niz faktora koji su povezani sa CCD-om, i dalje nema jedinstvenog objašnjenja ovog fenomena. Kompleksnost problema zahteva multidisciplinarni pristup, saradnju između pčelara, naučnika i poljoprivrednika kako bi se razvile održive strategije zaštite pčela i očuvanja njihovih populacija.
Kraj prvog dela… Nastaviće se
Izvor: https://www.ars.usda.gov
