Krečno leglo - preventivno delovanje - lečenje nastale bolesti
Krečno leglo je opasna i zarazna bolest pčelinjeg legla izazvana gljivicom Ascosphaera apis. Iako ne pogađa direktno odrasle pčele, posledice mogu biti ozbiljne po razvoj i snagu društva. U ovom članku objašnjavam kako da prepoznaš prve simptome, koje mere prevencije su najefikasnije, kao i koje metode lečenja su se pokazale uspešnima u praksi.
Već san u prethoodnim članku Krečno leglo – bolest pčelinjeg legla opisano neke faktore koji utiču na pojavu krečnog logla i dao neke kratke podatke o samoj bolesti . Ideja mi je da u ovom članku sagledam još neke činioce koji mogu uticati na to da se bolest češće ili ređe pojavi (preventivno delovanje) . Ujedno bih naveo nekoliko načina za pokušaj otklanjanja vizuelnih parametara ove bolesti (mislim da se bolest ne može nikada do kraja izlečiti – samo se mogu prikriti parametri bolesti koje golim okom vidimo). Mnogi navode razne uspešne metode za rešavanje problema sa ovom bolesti (izlečenje) beli luk, vitamin C, češće prihranjivanje šećernim sirupom, dodavanje limuntisa ili vinobranau prihranu, prskanje ramova jodom itd… Mislim da većina, ako ne i sve te metode samo prikrivaju vizuelne tragove bolesti, ali ne rešavaju kompletan problem. Posle jednog određenog vremena i ako do trenutnog poboljšanja i dođe, bolest se vraća. Ukoliko uzmete u obzir da se bolest lako prenosui i širi postavlja se pitanje ima li razloga spašavati jedno zaraženo društvo sa rizikom da potrošite ogromno vreme na zbrinjavanje bolesne pčelinje zajednice i rizikujete proširenje zaraze na ostale naseljenje košnice!?
Uticaj zaliha hrane u košnici na nastajanje krečnog legla
Odsustvo paše i kritična zaliha meda u gnezdu (4kg i manje),takođe dovode do napredovanja infekcije i snižavanja prosečne mase jedinki pčelinjeg društva. Neophodno je održavati određenu rezervu hrane u gnezdu, ne dopuštajući njeno snižavanje do kritičnog nivoa. Na tok krečnog legla pozitivno dejstvo pokazuje ne samo temperatura (posebno njene niske vrednosti) i vlažnost, već i odsustvo zaliha hrane, posebno prekid ili opadanje paše. U društvima koja su obolela od krečnog legla, posebno u srednjoj ili jačoj meri, prosečna masa trutova, izletnica u kućnih pčela, u poređenju sa masom istih jedinki iz uslovno zdravih društava umanjuje se 1,2 ; odnosno 1,3 i 1,6 puta po jedinki. Na taj pokazatelj utiče ne samo prisustvo oboljenja, već i nedostatak zaliha hrane. (Zbirka članaka o pčelarstvu 2. – Branko Nikolić, str.27)
PH vrednost i krečno leglo
Na stanje pčelinjeg društva i njegovu otpornost na bolest, takođe utiče veličina pH vrednosti, koja karakteriše aktivnu reakcijju biološke sredine organizma. Narušavanje kiselo – bazne ravnoteže izaziva različite patološke procese. Tako, po podacima iz Male medicinske enciklopedije (1966), promena pH 28 vrednosti krvi u organizmu čoveka za više od 0,4 na jednu ili drugu stranu, po pravilu, vodi do smrti, a promena za 0,3 uzrokuje stanje kome.
U literaturi postoje saopštenja o uticaju oksalne kiseline na povećanje osetljivosti pčela u pogledu oboljevanja od krečnog legla. V.D. Bobov, V.F. Titov (1985); O.F. Grobov, A. K. Lihotin (1989) i A. N. Mančev (1989) smatraju da tretiranja pčela rastvorima oksalne kiseline, često nepravilno sprovođena (previšene doze, narušavanje roka primene), stvaraju pogodne uslove za razvoj uzročnika. Drugi autori (M.M. Sičev i V. M. Alejnik, 1991), potvrđuju, da kiseliine posebno, ne samo oksalna, već
i mlečna (istina, u manjoj meri), imaju stimulativno dejstvo na rast i razvitak gljivice Ascospaera apis. Ipak, o konkretnim vrednostima pH faktora u pčelinjem gnezdu, pri oboljenju od krečnog legla, nema podataka.
Prema podacima iz literature, oksalna i mlečna kiselina, koje se primenjuju pri tretiranju pčelinjih društva protiv krpelja Varoe, čiji lekoviti rastvori imaju pH 1,01 ; odnosno 1,06; izazivaju snižavanje koncentracije vodonikovih jona i objekata gnezda pčelinjeg društva koji se njima tretiraju. Tako, pH zatvorenog pčelinjeg legla, izabranog sa saća koje nije tretirano oksalnom kiselinom iznosi 6,36 – 6,62 (slabo kiseli). Posle tretiranja kiselinom, pH vrednost legla je opala na 5,09. Veća kiselost od normalne, nastajala je kod pčela posle prskanja spomenutim preparatima. Posle tretiranja pčelinjih društava oksalnom i mlečnom kiselinom, tok krečnog legla kod njih je očigledno napredovao. Utvrđeno je, da pH vrednost otvorenog trutovskog legla iznosi 6,43; zatvorenog trutovskog – 6,89; otvorenog pčelinjeg legla – 6,58; zatvorenog pčelinjeg legla – 6,62. Vrednost pH faktora obolelog trutovskog legla (prvi znaci oboljenja) – 6,0; obolelog pčellinjeg legla – 5,89. Kod uslovno zdravih pčelinjih društava pH vrednost pčela i meda se nalazila na nivou 6,20 odnosno 5,39; u društvima, koja su zaražena krečnim leglom (srednji stepen zaraze od 10 do 15 obolelih larvi po ramu), pH vrednost pčela i meda opadala je saglasno na 5,85 ; odnosno 5,06. Pri oboljevanju od krečnog legla, kao što se vidi iz dobijenih podataka, uočava se tendencija pomeranja pH na stranu veće kiselosti, zato povećanje kiselosti gnezda različitim preparatima pojačava razvoj krečnog legla. (Zbirka članaka o pčelarstvu 2. – Branko Nikolić, str.28)
Nešto o lečenju krečnog legla
Radi povećanja uspešnosti primenjenih mera u borbi sa krečnim leglom, neophodno je pristupiti lečenju pri pojavljivanju prvih znakova bolesti; odrediti osetljivost uzročnika na mikocidno sredstvo; u zavisnosti od pogodnih uslova izabrati najefikasniji način primene preparata u gnezdu; redovno sprovoditi zamenu saća, popunjavajući njihovu zalihu sveže sagrađenim; vršiti dezinfekciju saća, košnica, pčelarskog pribora i opreme, magacina i zimovnika; sprovoditi usmerenu selekciju pčelinjih društava, otpornih na oboljenje.
Efikasnost dejstva preparata zavisi i od načina njegovog unošenja u gnezdo. U određenoj meri, ona je vezana i sa vremenom sezone i sa pašom. Dejstvo preparata je
efektnije, ako se primenjuje pri suvom vremenu na 15-17°C (za praškasta sredstva), pri obradi lekovitim rastvorima potrebno je da spoljašnja temperatura ne bude niža od 18-20°C. Mikocidi (antigljivični preparati) su efikasniji u prolećno vreme, kada je energija pčela usmerena na rast i 30 razvitak društva i kada se znaci oboljenja tek pojavljuju. Prisustvo, pak, nadražajne paše, pojačava filogenetsku sposobnost pčela za uklanjanje uginulih larvi iz gnezda, samim tim povećavajući i dejstvo preparata. Što je veći unos nektara i polena, to se intenzivnije ispoljava higijensko ponašanje pčela za udaljavanje obolelog legla.
Efikasnost sprovedenog lečenja zavisi i od uzrasta saća u gnezdu pčelinjeg društva. Pri oboljenju legla od krečnog legla, truleži, kamenog legla i drugih bolesti, ćelije su napunjene milijardama spora različitih uzročnika, koji svoju virulentnost čuvaju desetine godina. Sa takvim startom zaraženosti, pčele nisu u stanju da se bore. Med iz takvog saća sadrži ogromnu količinu hifa i spora gljivica, košuljice obolelog legla. Društva koja se drže prvenstveno na tamnom saću, sedam puta češće oboljevaju od krečnog legla, nego ona na svetlim. pH vrednost legla, uzetog sa saća raznog uzrasta nije jednaka. Pčelinje leglo iz tamnog saća (4-5 godina upotrebe) ima niži pH (6,10 – 6,24). pH vrednost legla koje je odgajeno na sveže izgrađenom saću, viša je i iznosi 6,86 – 6,75; zaraženost takvog legla krečnim legom je znatno niža. Prema tome, radi povećanja otpornosti pčelinjeg društva na krečno leglo i sniženja zaraženosti pčelinjeg gnezda i pčelinjih proizvoda različitim mikroorganizmima, na pčelinjacima je neophodno svake godine sprovoditi obnavljanje saća (najmanje 1⁄3 za sezonu,i više od toga) na račun gradnje saća.
Spore uzročnika na saću, u košnici, na opremi i drugim objektima, ne uginjavaju pod dejstvom terapeutskih preparata. Moguće ih je uništiti samo odgovarajućim dezinfekcionim rastvorima.
"Lečenje" bolesti krečnog legla
Na samom početku da još jednom napomenem da sam mišljenja da ovu bolest (naročito ako je uzela maha) ne treba lečiti već zaraženo pčelinje društvo uništiti, zaraznu košnicu i korišćen pčelarski pribor dezinfikovati, saće pretopiti, zaražene larve i pčele zapaliti. Vreme koje budete potrošili na pokušaj lečenja ove bolesti uz mogućnost širenja bolesti na ostatak pčelinjaka, možete potrošiti za zbrinjavanje nekoliko zdravih i lepo razvijenih pčelinjih zajednica.Ukoliko još vidite podatke o (veličini) težini truta, pčela radilica i kućnih pčela koje su potekli iz pčelinjeg društva zaraženog krečnim leglom (nedonoščići) postavlja se pitanje da li bolest uopšte lečiti. Ukoliko se ipak odlučite da pokušate sa lečenjem naveo bih neke metode koje su u praksi dale zavidne rezultate:
- Prvi način: Prema Branku Relicu, postoje određena pravila u radu, koja sprecavaju nastanak krecnog legla ili tu mogucnost svode na najmanju meru.
- Gnezdo zajednice ne treba cepati ubacivanjem osnove ili izgrađenog saca (dodavanje vršiti sa strane)
- čelinje zajednice ne treba slabiti uzimanjem pčela, osim ako se one same izdvajaju.
- Preglede košnica vrsiti samo u izuzetnim slucajevima, a i tada ne dirati puno leglo.
- Izbegavati vlažne terene i unosenje vode u kosnicu od strane pčelara. (unutrasnje pojilice)
- Omogućiti dobro provjetravanje kosnice, kroz dovoljno veliko donje leto ili kroz mrezu na pod u.
ukoliko do pojave bolesti dođe BrankoRelić preporučuje: „Prskanje satonoša povidonom razblaženim; Košnica koja ima krecno leglo smanji se na maksimalan broj ramova (koliko pčele mogu da pokrivaju) zatim se u istu iz više košnica istrese pčela i to dosta pčele da ima da pokriva i tamo gde nema ramova; Zatim počnite naglo da prihranjujete, za par dana legla krecnog nema, bice društvo ocišceno i zdravo, a što je interesantno i ramovi ocišceni; Budite sigurni u uspeh. Ne znam ali se preporucuje da se krecno leglo kod cišćenja iz uglova košnice ne udiše jer je opako po covecija pluca!!!??? (Bolesti pčela i legla)
Ovo je ukratko preneseno iz njegove knjige Moj Pčelinjak – više detalja na strani 186 -187.
- Potrebno je zaražene ramove izvaditi iz košnice,
- Pojacati društvo
- Smanjiti vlagu u košnici ( gljivice ne mogu da se razvijaju bez vlage)
- Preseliti košnice na suv i osuncan teren.
U težim slucajevima potrebno je zameniti maticu, pcele premestiti u drugu košnicu, koja je prethodno dezinfikovana, a staru košnicu temeljno ocistiti i opaliti let lampom, sace sa zaraženim leglom spaliti ili pretopiti – uništiti sve otpadke iz košnice, prihraniti pcele.
2. Drugi način: Po našim posmatranjima, najbolji lekoviti efekat, koji otklanja navedene nedostatke, postiže se posipanjem pčela praškastim preparatima. Mikocid (antigljivični preparat), koji se unese u gnezdo u obliku praška, ubrzava isušivanje obolelog legla, što povećava efikasnost pčela u njegovom udaljavanju. Uspešno se koriste sa šećerom u prahu nistatin i askosan. Metodom posipanja, mešavina 100g šećera u prahu i 0,5g (92 mil int.jedin.) niistatina, unosi se u košnicu, posipanjem kroz dvoslojnu gazu, u meri 10 g smeše po jednom ramu sa pčelama. Tretiranje ponoviti kroz 5-7 dana. Režim korišćenja askosana je isti kao i nistatina, samo što se na 100 g. šećera u prahu stavlja 5-6 g lekovite smese.(Zbirka članaka o pčelarstvu 2. – Branko Nikolić, str.27)
Uticaj krečnog legla na veličinu trutova, izletnica i kućnih pčela
U društvima koja su zaražena krečnim leglom, primećeno je umanjenje mase trutova, izletnica i kućnih pčela. Radi istraživanja uzimano je više od 100 uzoraka obolelog materijala od 70 društava. Na četvorodijapazonskoj torzionoj vagi mereno je više od 2000 jedinki iz gnezda bolesnih i uslovno zdravih društava. Pri slabom stepenu zaraženosti krečnim leglom (do 10 bolesnih larvi po ramu, računajući mumificirane na dnu košnice) masa izletnica (kraj jula) prosečno po jednoj pčeli bila je 96,3±9,15 mg. Pri srednjem stepenu zaraženosti (od 10 do 50 obolelih ličinki po ramu) taj pokazatelj je bio niži i iznosio 80,3± 8,95mg. Srednja masa jednog truta je iznosila 226,5 ±18,2 , odnosno 209,5 ±8,7mg pri malom i srednjem stepenu zaraženosti. Kod uslovno zdravih društava, srednje mase jedne izletnice i truta na kraju jula su bile 106,7± 14,5 , odnosno 240,7 ±4,8mg. Srednja masa jedne kućne bolesne pčele (bez krila), koja se razvijala u uslovima društva sa jakom zaraženošću krečnim leglom (od 50 i
više zaraženih ličinki po ramu, računajući i one sa podnjače), bila je 79,8 ±7,0mg. Kod uslovno zdravih društava (bez kliničkih znakova bolesti), tak pokazatelj za kućnu pčelu je iznosio 130,7 ±18,7mg, tj. bio je 1,6 puta veći. Treba primetiti, da na masu jedinki pčelinjeg duštva nije uticala samo bolest, već i odsustvo ili nedostatak rezervi hrane.
Zanimljivost za one koje dodaju Nistatin u šećerni sirup
Merenje pH vrednosti rastvarača lekovitih preparata pokazalo je, da za šećerne sirupe i lekovite rastvore treba koristiti prokuvanu vodu, u kojoj se povećava
koncentracija vodonikovih jona, što se ispoljava na efektivnost lekovitih tretiranja. pH vrednost vode iz vodovoda pre ključanja je 7,60; posle ključanja povećava se do 8,26; još veću baznu reakciju dobija destilisana voda posle ključanja (8,51). U pogledu šećernih sirupa primećeno je, da, što je veća koncentracija šećera u rastvoru, to je manja vrednost pH faktora. Što je sirup manje koncentrovan, to je veća njegova pH vrednost. Prema tome, preparat predviđen za lečenje pčela, može da se rastvara u
sirupu neznatne koncentracije (ne više od odnosa 1:5), što povećava njegovu terapeutsku efikasnost. Prema literaturi, tretiranje pčelinjeg društva protiv krečnog legla je efikasnije (za 20-25%), ako je za rastvaranje preparata, najčešće nistatina, uzimana ne voda, već šećerni sirup. Rastvor 29 nistatina, napravljen od destilisane vode i vode iz vodovoda bez ključanja, imao je slabo kiselu reakciju (pH 6,95 ; odnosno 6,84); od proključale vode reakcija je bila bazna – 7,10. Sa šećernim sirupom,
reakcija rastvora nistatina postajala je još više bazna (pH 7,34), što je povećavalo efikasnost dejstva preparata. Osim toga, šećerni sirup u malim dozama stimuliše maticu na polaganje jaja, povećava higijenske sposobnosti pčela za čišćenje ćelija saća od obolelih larvi. (Izvor ″Pčelovodstvo″ 1 i 2 ⁄2000 ;www.beekeeping.orc.ru )