Prirodno rojenje pčelinje zajednice
Proleće – sezona između zime i leta. Sezona ponovnog rođenja, cvrkut ptica, topli dani i prohladne noći. Sezona u kojoj uspavano seme, lukovice i pupoljci odgovaraju na okolnu zemlju natopljenu suncem i pucaju, izlažući narcise i tulipane, crvene pupoljke i još mnogo toga. Sezona u kojoj se žabe i krastače, cvrčci i ispunjavaju vazduh orkestrom parenja. Sezona u kojoj pčele konačno mogu da lete, traže hranu i pronalaze hranu! Sezona koju vole pčelari, baštovani, planinari, bajkeri, trkači, pisci, slikari i ljubitelji! Sezona koja. . . pčele ROJE! Tulipani i maćuhice i rojevi. O Bože!
Nekim (pčelarima) rojevi nisu toliko loši, ali drugima (pčelarima) stvaraju samo problem. Za pčele su rojevi način života – zapravo način za nastavak života vrste. Ukratko, roj medonosnih pčela je proces gde se oko polovine pčela (u proseku), zajedno sa starom maticom, odvoji od postojeće kolonije da bi formiralo novu. Jednom kada pčele napuste prvobitnu koloniju, mogu se dogoditi brojne stvari.
Matica će – sa svim pčelama koje napuštaju košnicu (a deo su roja) – preleteti određeno rastojanje od košnice i sleteti na granu, zid, stub, list, automobil, štap, grm, drugu košnicu, stenu ili čamac. Jednom kada se spusti, roj pčela će je okružiti formirajući pokretnu masu pčela. Ostaće na ovom mestu dok se
- a) ne pronađe novi dom ili
- b) ne nađe bolja grana, zid, stub, list, automobil, štap, grm, druga košnica, stena ili čamac.
Pčele izviđači će češljati pejzaž da bi pronašli drugo odgovarajuće prebivalište. Kad se ovo postigne, pčele izviđači će odleteti natrag do roja i kroz plesni jezik objasniti ostatku pčela i matice gde se nalazi njihov novi dom. A onda, odleteće da zapoćnu novi zajednički život.
Nadamo se da će njihova nova rezidencija imati na raspolaganju prostor za proširenje, zajedno sa pružanjem izolacije i zaštitom od okoline. Plus – nadamo se – postojaće dovoljan protok nektara, tako da će oni moći da uskladište dovoljno hrane da prežive narednu zimsku nestašicu. Na žalost, manje od 25% rojeva preživi prvu godinu. Tužno je pomisliti da toliko mnogo pčela svake godine ugine, ne samo od grinja (krpelja) i gladi, insekticida i toksina u životnoj sredini, već i zbog rojenja.
Važno je, međutim, podsetiti da su rojevi neophodni za opstanak vrste. Da se rojenje nije dogodilo, tada bi prva kolonija pčela, koja je jednom zamrla, bila i poslednja kolonija pčela. Ali, pošto ne postoji samo unutrašnja reprodukcija (matica polaže jaja) već i spoljna reprodukcija (rojenje), vrsta preživljava.
Kako se rojenje uklapa u jednačinu za pčelara?
Rojevi su obično nešto što ne želimo jer više od polovine pčela i matice napusti košnicu. A pčelari posebno ne vole rojeve ako planiraju prinos meda te sezone. U savršenom svetu – i šta je najbolje za pčele – rod medova treba da bude dovoljno velik da ne samo da održava pčele mesecima minimalne zalihe hrane i hladnih zimskih dana, već i treba da bude dovoljno da pčelar može da ima prinose meda za prijatelje, porodicu, kupce i / ili sebe.
Nekada, ako imamo sreće ili pravu dojavu I ako matica sleti na pristupačno mesto roj koji je napustio košnicu možemo uhvatiti I smestiti u novu košnicu.
Ima još jedna stvar koja je loša kod rojeva (naročito kod odgajivača matica) je kada cenjena matica (ona o kojoj ste prikupljali podatke u prethodnom periodu) odleti I ostanete bez tako dobre matice….Pčele će se rojiti. U njihovoj je prirodi jednako kao i u našoj prirodi da jedemo, pijemo i dišemo. Dakle, sprečavanje rojeva zaista nije ono što želimo da pokušamo; umesto toga, kako bismo pokušali da smanjimo rojenje? Ispod su neke metode koje smo tokom godina koristili u laboratoriji UGA Bee Lab i u mojoj ličnoj operaciji pčela.
Овде на југоистоку почињемо да се припремамо за ројеве већ у децембру или јануару, иако, у просеку, првим ројевима обично присуствујемо тек у марту. Међутим, у зависности од тога да ли је зимско време изнад или испод просека, ово може померити тај датум на фебруар или април. Припремљеност је кључ доброг пчеларења.
Može se dogoditi nekoliko stvari koje pokreću pčele da se roje. Jedan je sve veća dužina dana. Jednom kada dani počnu da se produžavaju, matica obično počinje da polaže jaja, a pošto polaže jaja, populacije počinju da rastu, čime se pravi gužva pčela. Takođe, kako matica nastavlja da nosi više jaja, na kraju nedostaje raspoloživog prostora za polaganje. Osim toga, kako se pčele sve više “gužvaju”, feromon matice se nehotično razređuje. Zatim dodajte priliv nektara i BAM! Imate savršenu oluju za roj. Sve ove stvari, bilo da se dešavaju pojedinačno ili kolektivno, mogu pokrenuti masovni egzodus pčela iz roditeljske zajednice, pa opet moramo biti spremni.
Rotacija nastavka - Ovo treba znati uraditi baš u pravom trenutku.
Kako pčele prolaze kroz zimu, polako se kreću prema skladištima meda (zbog čega je nužno staviti zalihe meda iznad klubeta pčela, a ne ispod). Dok se useljavaju u medne komore, mogu napustiti donji nastavak I kako broj pčela nastavlja da raste, počinju da “udaraju glavama” na donjoj strani unutrašnjeg poklopca ili zbega, osećajući se još tesnije. Obrtanje tela košnica je jednostavan – ali vrlo efikasan – način uzimanja praznih nastavaka odozdo i okretanja do vrha odmah iznad mesta gde su pčele skupljene. Ali, vodite računa o nekoliko stavri: Prvo količini pčela koju trenutno imate. Ukoliko imate legal u oba nastavka morate imati dovoljan broj pčela da opsluži to leglo I da ga greje. Takođe morate voditi računa o vremenskim I pašnim prilikama. Naredni dani, nakon rotacije, moraju biti topli a prililiv nektara iz prirode mora biti konstantan. Naravno, ova operacija zavisi I od vrste (tipa) košnice kojom pčelarite. Ukoliko ne vodite o ovim stvarima, razvitak pčelinje zajednice ćete usporiti, ako ne i unazaditi. Najbolje je rotaciju nastavka uraditi onda kada u u oba nastavka imate legala (kada je matica sama sišla u donji nastavak, a pčele započele da poliraju ćelije), to znači da je pčelinja zajednica, pored gornjeg, započela život I u donjem, do skora praznom nastavku.
Drugi način za smanjenje ili odlaganje rojenja je dodavanjem dodatnih okvira, ili nastavaka Ovo je posebno važno uraditi kada započne protok nektara.
Druga uobičajena praksa, posebno kod komercijalnih operacija, je zamena matica mlađom maticom ili zrelim matičnjakom. Kako matica stari, usporva se broj položenih jaja ili se gubi količina feromona.
Još jedan metod,, je sečenje matičnjaka. Ova metoda je izuzetno dugotrajna kada imate više od nekoliko kolonija i možda neće uvek uspeti. Ideja ovde je da se seku novi amtičnjaci svakih sedam dana, jer pčele uzgajaju nove matice u pripremi za rojenje. Zapamtite, stara matica odlazi sa rojem obično neposredno pre zatvaranja matičnjaka. Obično – ali ne uvek (kada je reč o pčelama i pčelarstvu vrlo je malo apsolutnog). Ako odlučite da isečete matičnjake, morate stići na vreme (na svakih sedam dana) i pregledati svaki deo košnice (rama), zajedno sa svim ćoškovima, jer ako ostavite samo jedan matičnjak, pčele će se rojiti. Postoji mogućnost da ukoliko u međuvremenu krene neka bogata paša (bude veliki priliv nektara) pčele odlože rojenje je rim je veća želja (veći nagon) za nektarom nego za rojenjem.Važno je, međutim, imati na umu da će se, ako je kolonija već u rojnom režimu, rojiti bez obzira na to šta radili
Poslednja metoda je meni i najomiljenije,a to je veštačko (planirano) razrojavanje, Da ovo ostvarite postoji mnogo načina, pa bih te metode opisao u nekom od narednih članaka…..
U ovom članku nisam hteo ni da opisujem kako možete prepoznati (na vreme) da je pčelinja zajednica u pripremi za rojenje. Prvi znaci se već vide u odnosu otvorenog i zatvorenog legal, itd…
Jedan od najfascinantnijih članaka o ponašanju u rojenju napisala je Delia Allen još 1956. godine (British Journal of Animal Behaviour). Ali o svemu tome u nekim od narednih članaka.
Izvor: https://www.beeculture.com/swarms/ (Jennifer Berry is the Research Director and Chief Beekeeper at the UGA Honey Bee Lab.)
