Priprema pčela za zimu
Šta je cilj uspešnog zazimljavanja pčelinje zajednice?
Cilj pripreme pčelinje zajendice za uspešno prezimljavanje je ne samo da pčele prezime zimski period (prežive) nego da se i uspešno razviju za prvu obilniju pašu (ko ne voćnu onda za bagremovu). Naravno lakše je pčelinje zajednice pripremiti za prvu glavnu pašu pčelarima koji pčelinjake imaju u ravnici nego li onima u brdsko planinskim predelima. Kod pčelara koji žele da sele pčele na prvi bagrem u ravničarsko područije, a pčele su mu zimi stacionirane na velikoj nadmorskoj visini, vegetacija biljaka kasni u odnosu na vegetaciju biljaka u ravnici.
Šta je potrebno za uspešno prezimljavanje pčelinje zajednice?
Ja bih na početku naveo da je njbitnije da pčele imaju revnosnog, vrednog i znanjem potkovanog pčelara koji će uraditi sve potrebne radnje da pčelinje zajednice uspešno pripremi za prezimljavanje. Pčelar treba da vodi računa da pčelinja zajednica bude jaka (dovoljno brojčana jedinkama), da ima dovoljno lepo – pravilno rasporedjene hrane, da je pčelinja zajednica zdrava i da u plodištu ima dovoljno izgradjenih, pravilno rasporedjenih ramova iz kojih se izleglo najmanje dve generacije pčela. Naravvno, potrebno je imati dobru amticu, dobru ventilaciju – mikroklimu, zaštitu od vetra i zaštitu od pojedinih štetočina (osa, rovčice, itd…) Da krenemo redom:
Koliko pčelinja zajednica treba da bude jaka da bi uspešno prezimela?
Na jednom predavanju Rodoljuba Živadinovića u Kumanovu iz 2014. godine rečeno je, od strane predavača, da je veliki uspeh za pčelara ukoliko pčele u zimu uđu sa 10 000 do 15 000 pčela. Na istom predavanju Dr Rodoljub je neveo podatke iz Nemačke za toplije i hladnije predele (različite klimatske uslove). Naveo je da je kritičan broj pčela da bi preživele zimu u hladnim predelima Nemačke najmanje 7500 pčela, a u toplijim krajevima oko 5000 pčela.
Koliko ćelija ima jedan ram u različitim kosnicama? Na 1cm kvadratnom saca ima 8 ćelija radilickih sa obe strane Uzima se da je površina sata jednaka površini okvira.
AŽ: 25 x 40 cm= 1000 cm kvadratna po okviru zatim 1000 pomnožimo sa 8 dobicemo 8000 celija
DB=9.700
LR=6.900
RV=4.500
Farar = 5.500
Ukoliko uzmemo da barem 50% pojedinih ramova zauzme hrana, ostaje mogućnost da se oststak slobodnog prostora popuni leglom. Međutim, treba uzeti u obzir da se na jednom ramu legla nalazi leglo i zimskih pčela (pet različiti vrsta – časopis pčelar iz ), ali na istom ramu ima legla i letnjih pčela. Kako ćemo onda znati koliko ramova legla nam treba da bi pčele prezimele bez problema? Odgovor je: Ne znam?!
Ja lično ne brojim ramove legla u jesen, samo gledam (kada leglo prestane) ukupnu količinu pčela koja se nalazi u plodištu. Ono o čemu vodim računa je to da plodište ima kvalitetno lepo izgradjene ramove u kome su se izlegle najmanje dve generacije pčela. To postižem tako što poslednju satnu osnovu u plodište ubacujem početkom jula i više ramove u plodištu ne diram. Ne vršim sredjivanje plodišta i premeštanje ramova. Ostavljam pčeli da sama pakuje polen (pergu), med i leglo gde ona misli da joj je najbolje. Ne verujem da znam bolje od nje. Ako Vam ostane svetlo saće ili neizgradjena sana osmova može se desiti da to pčele prihvate kao pregradu i da preko te prepreke neće prelaziti.
Ne prihranjujem stimulativno društva pre zazimljavanja kako bi imala više legla, jer mi se to pokazalo ne produktivno. One pčele koje sam prihranjivao, u ranijem periodu, stimulativno radi povećanja broja pčela za zimu, nisu bolje zimovala i bolje se razvijala od onih kojima sam davao samo dopunu hrane (velike količine sirupa).
Krajem jula i početkom avgusta ne premeštam ramove legla iz jedne košnice u drugu ( ne znam na kom ramu ima koliko zimskih pčela) već slabe zajednice spajam sa jakim i ne težim većem broju pčelinjih zajednica nego kvalitetu.
Koliko hrane treba jednoj pčelinjoj zajednici da bi prezimela?
Pre nego li napišem koliko hrane treba jednoj pčelinjoj zajednici prosečne snage da bi uspešno prezimela, da napomenem koliko je važno da u košnici uvek bude najmanje 8 kilograma meda. Na dužinu života pčele najviše utiče kvalitet njene ishrane još dok je larva. Pčele, ukoliko nema dovoljno hrane – paše smanjuju broj pojedinačnih obroka za otvoreno leglo, a matica smanuje broj položenih jaja. Ako je verovati literaturi nakon pet dana bepašnog perioda matica zna skroz prestati sa zaleganjem jaja. Što je veća količina hrane u košnici dobijaće se pčele veće mase (krupnije pčele), bolje razvijenih organa.
Samo još jedna napome vezana za ishranu pčela: Nemojte da zaboravite da pčele starije od osamnestog dana ne koriste polen za svoju ishranu (predavanje Zoran Stanimirovič). To znači da upakovana perga u ramovima, koja je spremljena za zimu, ne služi za ishranu odrasle zimske pčele tokom zime, već da se prvo leglo ishrani jer u tom periodu u prirodu nema svežeg unosa polena.
Ako pogledamo niz godina u nazad i pratimo prosek potrošnje hrane jedne pčelinje zajednice zimi može se uočiti da nema godine (bez obzira na promenu klimatskih uslova) videćemo da nema godine gde pčele potroše od oktobra do marta više od 8 kg hrane. Ako tome dodamo još onih obaveznih 8 kg koje u košnici uvek mora imati onda dolazimo da pčelinje zajednice treba zazimeti sa najmanje oko 16 kg kvalitetne i lepo – pravilno raspoređene hrane. Za rojeve može i manje. Naročito ako je pčelinje gnezdo suženo na broj ramova koje zahvata klube ili se nalazi u nukleusu. Ja ostavljam oko 17 do 18 kg zbog mogućnosti da deo hrane nije lepo rasporedjen i ne stavljam pogaču sve do marta meseca, u stvari oko 55 dana pre prve planirane paše. Po mesecima potrošnja, u proseku, izgleda ovako:
Oktobar: oko 1 kg potroše hrane
Novembar: oko 1 kg hrane
Decembar: oko 1 kg hrane
Januar. Oko 1,1 kilograd
Februar: oko 1.5 kg hrane
Mart: oko 2.3 kg hrane
UKUPNO: oko 7.9 kg
Slične podatke izneo je i predvač Miljko Šljivić na predavanju u Boru.
Na predavanju Gorana Mirjanića možete čuti podatak da pčele zimi do meeca marta troše 53gr hrane na dan, dok se u trećem mesecu (martu) količina potrošene hrane skoro utrostručuje 195 gr na dan. U četvrtom mesecu, prema podacima predavača, pčele potroše oko 308 gr hrene po danu.
Sredinom septembr ili krajem septembra ( u zavinsosti od vremenskih uslova – čekam toplije dane) dodajem svakoj pčelinjoj zajednici po tri litra invertovanog šećernog sirupa da popune šupljine od izleženog legla. Da tri litra invertovanog sirupa spakuju najbliže svom klubetu. To će najpre koristiti zimi…
Moj Vam je savet da ako radite sa košnicama koje imaju veliki broj ramova, suzite leglo pre dohrane ne bi li pčelinja zajednica lakše pravilno rasporedila potrebnu količinu zimske hrane.
Kako ja radim!?
Prihranu počinjem što ranije, naročito kada ne selim na suncokret. Nemam neku obilniju pašu u tom periodu gde mi se nalazi pčelinjak. Dajem velike porcije sirupa (oko 3 litra sirupa po pčelinjoj zajednici) pa onda napravim pauzu jedan dan da se preuzeti sirup raznese. Dolazi povremeno do blokade matice, ali čim se sirup rasporedi matica ponovo pocinje nesmetano da zaleže. Nakon dana pauze ponavljam ponovo postupak i dodajem još 3 litra šećernog sirupa odjednom. U košnicama u kojima imam male hranilice sirup sipam uveče, pa opet ujutru,pa opet uveče i trudim se da hranilce nikada ne budu prazne.
Nakon sipanog sirupa vršim pregled pčelinjih zajednica i beležim koliko koja ima hrane. Nakon ovog pregleda svaka dobija različitu količinu šećernog sirupa shodno potrebama i količini hrane koja se nalazi u košnicama.
Kako pripremam sirup?
Sirup pripremam u razmeri 3:2 u korist šećera. Na 3 kilograma šećera sipam dva litra vode. Koristim isključivo šećer dobijen od šećerne repe. U šećerni sirup dodajem 0,3 gr sirćetne kiseline na kilogram šećera. Ovim menjam PH vrednost šećernog sirupa,a u isto vreme omogućavam pčeli da ima manje zadržavanje hrane u crevu (ako je verovati nauci za oko 5 mg), a samim tim smanjenjem uginuća pčela. PH vrednost sirupa ne bi trebao preći 4.5 a bilo bi idealno da bude u rasponu izmedju 3.4 do 4.5. Za referencu da napomenenm da je PH meda od 3.2 do 4.5, dok šećerni sirup ima PH vrednost 6.0 do 7.0. Nemojte zaboraviti da je pčelar Michael Bush naveo da se mnoge bolesti pčela (recimo Nozema) brže razvijaju u sredinama gde je PH vrednost slična vrednostima koje ima šećerni sirup. da napomenem samo da šećernom sirupu dodajem i određen suplement. Kupujem ga u slobodnoj prodaji. Da ne reklamiram sada nikoga ovo sam naveo samo informacije radi.
Već sam napomenuo da početkom septembra meseca dodajem oko 3 litra invertovanog sirupa po pčeli njoj zajednici da popuni prazan prostor nastao od izleženog legla.
O stalim činiocima dobrog zimovanja u nekom narednom članku….
Samo da napomenem da nikoga ne savetujem niti teram da radi na ovakav način. Ja sam samo opisao moje mišljenje i neka svoja iskustva, a svako će znati najbolje šta da uradi sa svojim pčelama…..
