Suncokretova paša
Kako je bilo nekada?
Nekada je bilo milina seliti pčelinje zajednice i rojeve na suncokretovu pašu. Nije bilo bojazni da ćete ostati bez jednog dela pčela i da ćete ostati bez meda. Ako ne toliko prikupljenog za vrcanje onda sigurno će biti dovoljno meda da se pčele zazime bez velike dodatne prihrane, ili bez prihrane uopšte. Postojale su drugačije suncokretove sorte gde su glavice suncokreta bile ogromne, a polja u kojima je suncokret bio zasejan obitavao je raznim korovskim biljem. Nije bilo tako uređenih suncokretovih parcela bez drugog korovskog bilja pa su pčele, pored suncokretovog nektara, donosile i nektar drugih biljaka. Mogli ste u dobrim godinama da izvrcate suncokretov med i da od prikupljenog nektara sa ostalog korovskog bilja (najčešće palamide) mogli ste da zazimite svoje pčele. Prevozili su se rojevi da bi se razvijali u solidna ili dobra pčelinja društva. Nije bilo toliko pčelara i toliki broj košnica i niste morali brinuti o tome da će vam nesavesni pčelari praviti problema.
Kako je danas?
Sada je suncokretova paša postala jedna ogromna lutrija. Ako ste jedne godime bili na dobroj suncokretovoj paši ne mora da znači da ćete kod istog domaćina, sa istom sortom suncokreta, kao prošlogodišnja, i ove godine imati uspeha. Može se desiti da se vratite bez pčela. Postala su suncokretova polja preuređena bez korovskih biljaka sa jednom monoflornom kulturom. Pčele nemaju raznovrsnog potrebnog polena. Nesavesni poljoprivrednici tretiraju poljoprivredne kulture pesticidima i neonikotidima od kojih pčele stradaju. Umesto da Vam se rojevi razviju dešava se da ih nema pri povratku u bazni pčelinjak, a da jaka društva oslabe do tih mera da možda i nemaju dovoljno snage da prezime.
Suncokret - medonosna biljka?
Suncokret se ranije seao kod nas samo kao cvijeće po vrtovima; ali desetak godina pre rata počeli su ga više sejati prvo u Vojvodini, a zatim u manjoj meri i u drugim krajevima. Gaji se radi semena od koga se cedi ulje za jelo. U glavici prvo počinju cvetati cvetovi na obodu, potom se cvetanje produžuje k sredini. Prvi cvetovi su najrazvijeniji, jer su i najbolje hranjeni, te luče najviše nektara. Kad se počnu otvarati cvetovi iz sredine glavice, veći deo hranjivih stvari troši se za stvaranje semenki, te ne preostaje dovoljno hrane za obilnije stvaranje nektara. Pre otvaranja cvetovi luče ljepljivu-smolastu masu, s kojom se pčele ulepe te ne mogu videti, disati ni leteti, stoga popadaju i pomru po zemlji. Izgleda da ova opasnost postoji na suši i pri kraju cvetanja, zato kao mjera za predohranu bila bi što ranija setva — čim se prosuši tlo, jer je suncokret otporan prema slabim mrazovima. U tom slučaju usev će bolje iskoristiti i zimsku i proljećnu vlagu, cvetat će ranije, obilnije, manje će lučiti lepka, izbeći će sušu, te će dati i veći prinos. Pošto su cvetne glavice velike, a stabljika daje više glavica različite starosti, cvjetanje traje dugo — oko dvadesetak dana, a cvjetanje cele njive još duže, 30 do 40 dana (bilo nekada – sada traje mnogo kraće (nekada i samo deset dana))
Kada cveta suncokret?
Suncokret, u zavisnosti od sorte, vremensih prilika i datuma setve, cveta prvom polovinim jula (početkom jula). Pčelinja paša traje oko 20 dana ili manje, a pčele njarađe posećuju suncokret pre podne od 9:00 do 11:00 časova i posle podne (predveče) od 17:00 do 20:00 časova.
Koliki je prosečni prinos na suncokretovoj paši?
U proseku dobre pčelinje zajednice donsu od 15 do 20 kg meda. Rojevi znaju prikupiti dovoljno meda za svoje zimovanje, a po nekada se dodaju i rojevima polunastavci koje pune nektarom. Često taj nektar ostane nezatvoren u polunastavcima, ali dođe kao odlična prihrana i dopuna zimske hrane kada se taj polunastavak spusti na podnjaču ispod plodišta.
Koliko košnica postaviti po jednom hektaru zasada suncokreta?
Najpovoljnije je postaviti do tri pčelinje zajednice po jednom hektaru zasada suncokreta. Svaka druga, veća, brojka postavljenih košnica odraziće se na prinose. Naravno, biće menaji. Preporučljivo je da pčele postavite na izabrano mesto nekoliko dana pre početka cvetanja suncokreta. Obezbedite obavezno pojilo pčelama ukoliko nema u blizini nekog recnog toka.
Kada najbolje medi suncokret?
Suncokret najbolje prinose daje kada je spoljnja temperatura negde oko 25 stepeni, slabije medi kada spoljnja temperatrura preže 27 stepeni, apostupo prestaje da luči nektar kada temperatura šreže 33 – stepena. Vetar takođe može negativno uticati na prinos nektara suncokreta. Nepovoljni su severoistočni i istočni vetrovi, ili vetrovi bilo kog smera ako su jaki.
Neke stvari na koje treba obratiti pažnju u suncokretovoj paši!
- Vodite računa da pčele postavite tako da imaju mogućnost dobre orjentacije. Ovim načinom ćete sprečiti zaletanje pčela. Nemojte žuriti da postvite pčele što bliže samom zasadu suncokreta. Pogledajte da pčele imaju dobre orjentire, a i po koje korovsko bilje pored suncokretovog zasada;
- Obezbedite pojila za pčelinje zajednice;
- Mislite o suncokretovoj paši odmah nakon bagremove paše i ako smatrate da je daleko. Nemojte zaboraviti da većina pčelara razrojava pčelnije zajednice posle vrcanja bagremovog meda. Ako selite na bagremovu pašu i više predele, sa većom nadmorskom visionom (tzv. treći bagrem) dok vratite pčele u bazni pčelinjak, poskidate i izvrcate med, može već biti prva polovina juna. Obzirom da suncoket zna da zamedi i početkom jula gledajte da od pčela koje planirate seliti na suncokret ne oduzamate previše legla jer vam te pčele trebaju za suncokretovu pašu;
- Dobro se raspitajte kod koga selite pčele i koja sorta suncokreta je u pitanju. Nekada ni ove informacije nisu dovoljne da spasite pčele od uginuća (trovanja), ali može da smanji verovatnoću da se nešto loše desi;
- Ukoliko dođe do pomora pčela obavezbo obavestite veterinarsku inspekciju;
- Nemojte biti jedan od nemarnih pčelara koji će postaviti košnica tamo gde samo njemu odgovara, bez obzira na ostale; nemojte da Vaše pčele zaboravite kada ih odselite. Ostavite osnovne podatke na tablici kako bi neko mogao da Vas kontaktira ukoliko se ukaže potreba za tim.
Da li seliti pčelinje zajednice na suncokretovu pašu?
I pored svega napisanog mislim da je još uvek veća korist nego šteta seliti pčelinje zajednice na suncokretovu pašu. Ukoliko se dobro raspitate i dobijete proverene informacije smanjićete mogućnost dešavanja loših stvari.Na žalost joše jdna stvar ne ide prilog pčelarima a to je da su ostale paše postale sve neizvesnije i često je suncokretova paša ona paša na kojoj pčelatri žele da »izvade« celu godinu i da im pčelarenje bude isplatljivo. Ujedno, ako preselite pčelinje na suncokretovu pašu, imaće te manje posla oko dohrane pčela u pripremi za prezimljavanjem. Da ne pominjem materijalni aspekt prinosa…
Literatura: pcelinja pasa
