Grabež kod pčela
Šta je grabež i kada nastaje?
Grabež je opasna pojava koja može da uništi pojedina pčelinja
društva, a ponekad i čitav pčelinjak, ma koliko on veliki bio. Ova
pojava nastaje tako što pčele iz jedne ili više košnica, sa istog ili
drugog pčelinjaka, ulaze u tuđe košnice i (kradu) odnose sav med u svoje košnice.
Grabež se najčešće pojavljuje u rano proljeće i u kasnu jesen, a to je period kada u prirodi obično nema nikakve paše ili prilokm prihrane pčelinje zajednice koju vrši pčelar.
Šta raditi da do grabeži ne dođe?
Kod prihranjivanja pčelinjih društava, mora izričito paziti:
- da nijedna kap sirupa ne padne van košnice, ni na njenu spoljnu stranu;
- da se pčele prihranjuju isključivo uveče i to s onoliko sirupa koliko će pčele u toku noći preuzeti;
- da se u bespašnom periodu sužavaju leta na košnici, vodeći računa da se ventilacija u košnici ne ugrozi;
- da se kod slabijih društava (rojeva, nukleusa, i dr.) obavezno sužavaju leta, a umesto sirupa da se stavlja pogača, ili šećer u kristalu;
- da se prilikom eventualnih pregleda društava u bespašnom periodu radi pažljivo i brzo, rano ujutro ili predveče, i da se okviri sa pčelama i medom ne drže na otvorenom prostoru;
- da se u vreme bespašnog perioda ne sme ostavljati na pčelinjaku saće i delovi saća, hranilice, sudovi sa hranom, odnosno sve ono što ima miris meda, sirupa, voska;
- da na košnici ne sme biti nijedan drugi otvor osim onog na letu košnice;
- da se na pčelinjaku ne drže slaba društva jer su ona najpodložnija grabeži, itd.
- pčelinja društva koja su ostala, nekim slučajem, bez matice odmah sanirati ili ih rasformirati;
- ne prihranjivati pčele medom, jer odaje miris, pa je moguć izvor grabeži na pčelinjaku;
- u radu oko pčela, ramove koje privremeno izvadimo iz košnice ne stavljati pored košnice nego u nukleus ili u neku pomoćnu košnicu;
- u bespašnom periodu samo u nužnim slučajevima otvarati sumnjive košnice, ali to raditi ili rano izjutra ili kasno predvečer, kada se pčele smiruju;
- prilikom vrcanja meda, izvrcane ramove vraćati samo kasno predvečer, a posebno ako vrcamo med kad u prirodi nema paše;
Kako prepoznati grabež?
Na leto napadnutog društva primećuje se borba pčela. Veliki broj pčela leti neposredno oko leta, ulazeći i izlazeći iz košnice, a
često ponašanje pred letom košnice izgleda kao da se društvo roji. Ponekad,umesto jako izraženog grabeža, pojavljuje se tiha grabež, koja se često ne može lako zapaziti. Ova grabež se naročito javlja kad pčele tuđice ulaze u slabije društvo ne na leto, već na neki drugi otvor na košnici, koji je nastao nepažnjom pčelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i slično.
Šta učiniti kada se grabež desi?
- Prva mera protiv grabeži jeste sužavanje leta na košnici tako da mogu samo po jedna ili dve pčele da ulaze i izlaze iz košnice. Ako ova mera ne pomogne, tada se ispred suženog leta, na poletaljki, stavi krpa natopljena petroleumom (gasom za lampu), čiji će miris rasterati pčele tuđice. Ako je grabež i dalje prisutna, onda je najbolje da se napadnuto društvo zatvori i prebaci u zatvorenu prostoriju i tamo drži dan-dva, ili da se odnese na 4-5 km od pčelinjaka, gde se može odmah otvoriti leto, jer će se tada sve pčele (i tuđice) ujediniti u jedno društvo. Na mesto gde je bilo društvo postavi se prazna košnica sa krpom natopljenom petroleumom. Posle 2-3 dana, odnosno kada grabež nestane, društvo se može vratiti na svoje pređašnje mesto.
Pčele koje ulaze u praznu košnicu zapraše se brašnom da bi se utvrdilo društvo iz kog potiču grabljivice ta društva se takođe unose u hladnu prostoriju na nekoliko sati i isto tako im se obezbedi hrana i voda. Kada već dođe do grabeži društva se po mogućnosti mogu preneti na drugo mesto gde ima paše.
2. Košnice nastavljače LR tipa mogu se brzo preurediti na sledeći način. Na otvor na poletaljci postavi se letvica u položaj koji se ostavlja za zimovanje. Tu pčele odmah postave pojačanu stražu. Zatim se isred košnice postavi oslonac, najjednostavnije je da to bude cigla pobodena nasatice. Na leto košnice i na oslonac položi se blago ukoso ploča plastične matične rešetke tako da dodiruje zid košnice iznad leta. Stražarice će se postaviti i na rešetku tako da dobijamo udvojenu stražu na letu i iznad njega. Domaće pčele će lako prolaziti kroz rešetku, a po kosini rešetke odvijaće se sukob između stražarica i tuđica. Ako se ima vremena, može se blagovremeno napraviti i zaštita od žičane mrežice, koja se stavlja na leto.
3. Ukoliko imate mogućnosti napadnutu košnicu blago prskajte vodom simulirajući kišu. Baštensko crevo je odlično oruđe za ovo. Ščele će polako prestajati s napadom na slabiju košnicu,a nakon nekog vremena napad će skroz prestati. Nakon prestanka napada sanirajte napadnutu košnicu i premestite je na novu lokaciju.
Kako sprečiti grabež?
Čim se primeti grabež u košnici, ne dirati ni košnicu ni leto na njoj, već odmah staviti (privezati) neku staru zavesu preko prednje strane košnice (i leta). Pčele neće moći ni da izađu ni da uđu u košnicu: sve će se uhvatiti na zavesi u grozd. Uveče, kad odu tuđice, i kad se pčede u košnici povuku sa leta, skloni se zavesa, a preko leta se stavi novina, paralelno sa prednjom stranom košnice. Leto se suzi za prolaz 1-2 pčele.
Jedno upozorenje!
Na pčelinjaku naročito u mesecima – martu, julu, avgustu, septembru, je toliko velika mogućnost pojave grabeži da zahteva od pčelara da u ovim mesecima veoma pažljivo vrše neophodne preglede pčelinjih društava, bez potresa i udara, po lepom i mirnom vremenu, sa ubacivanjem nekoliko mlazeva dima iz dimilice najpre kroz leto, a odmah zatim i ispod poklopne daske. Čim se primeti da su pčele
uznemirene, odmah prekinuti sa pregledom i sačekati da se društvo smiri.
Mladi pčelari, koji su o grabeži čitali ali je srećom nisu videli, bespotrebno se uplaše kada vide mnoštvo pčela kako kruže pred košnicom, obično oko podneva. To je prvi, orijentacioni let mladih pčela koje ovom „igrom“ upoznaju položaj svoje košnice na pčelinjaku. S obzirom na to da pčela mnogo bolje vidi predmete koji se kreću, to je njihovo kruženje sračunato s tim da se bolje osmotri i memoriše lokacija leta svoje košnice. Za ovakva, često vrlo masovna, izletanja svojstveno je da na letu nema tuče, nema sukoba između stražarica i mladih pčela koje sleću.
Literatura: Pčelarenje za početnike – drugo dopunjeno izdanje
Dejan Kreculj – Grabež na pcelinjaku.